(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
REKA I NEBO
Kao ponor tamna.....na tren
Sunce kad je poljubi zasja od te ljubavi
Tako živa ..kao život što u sebi nosi
Talasima sitnim sama se razgovori
Strpljivo sama u sebi plovi
Tuge i radosti prošlog šapću u njoj
Samo za nju....muzika njena svira
Nestajanja vremenske dirke bira
S nebom nedodirom govori
Spojeni a rastavljeni
Sami u svojim vremenima postojanja
Prate se...
Nebo i reka...
I ptica poneka što dodir neba reci donese
Reka i nebo...
Kao dve obale
Nikad skupa
A tamo gde se obale sastave
Tamo reka da postoji prestaje
U neživot ponora zemlje uvire
Ne bilo joj da život joj zamire
Nek udara život u njene damare
A nebo nek i dalje živo prati je
Nek reka u nedra svoja
oblak poneki sakrije
Jer reka....sam život je
PS Dobar dan.....ceo dan
hvala doco