gost 434892
Veoma poznat
- Poruka
- 12.912
Људи са правом кажу да школа није та која треба да васпитава и преваспитава децу, већ родитељи, али чињеница је да деца један добар део дана проведу у школи, а сигурно да је време проведено у школи врхунац њиховог дана. Сва искуства, све што доживе тамо, лепо или ружно, усвајају. Друштво, градиво... На нашу жалост или не, али школа је врло утицајан фактор код детета, поред породице наравно.
Да седну просветари заједно са психијатрима, психолозима и педагозима и да се донесу закључци на који начин би школа могла помоћи у одзрављењу нашег друштва.
Мој је лични предлог да се, пре свега, да би неко напредовао на личном нивоу, убаце предмети као што су морал, етика и друштвени односи у свакодневни распоред ученика свих узраста.
Да се деца покушају научити зашто је добро бити поштен, добар и моралан, и зашто је лоше то не бити, јер очигледно да чак и неки родитељи немају времена или не умеју децу да науче и објасне им.
Мало ту да се прогура и прича слоге, фокус на изучавање наше историје, нашег друштва и свега што је наше, да деца развију осећај припадности једни другима, да једни друге почну да доживљавају као сународнике, браћу, људе исте судбине. Да заједно у слози кренемо да радимо сви за добробит целе заједнице.
Индивидуализам искључује колективизам, али колективност не искључује индивидуалност, јер појединац чини скупину. А што се појединци више труде да скупина успе, пре ће и скупина успети!!!
Да седну просветари заједно са психијатрима, психолозима и педагозима и да се донесу закључци на који начин би школа могла помоћи у одзрављењу нашег друштва.
Мој је лични предлог да се, пре свега, да би неко напредовао на личном нивоу, убаце предмети као што су морал, етика и друштвени односи у свакодневни распоред ученика свих узраста.
Да се деца покушају научити зашто је добро бити поштен, добар и моралан, и зашто је лоше то не бити, јер очигледно да чак и неки родитељи немају времена или не умеју децу да науче и објасне им.
Мало ту да се прогура и прича слоге, фокус на изучавање наше историје, нашег друштва и свега што је наше, да деца развију осећај припадности једни другима, да једни друге почну да доживљавају као сународнике, браћу, људе исте судбине. Да заједно у слози кренемо да радимо сви за добробит целе заједнице.
Индивидуализам искључује колективизам, али колективност не искључује индивидуалност, јер појединац чини скупину. А што се појединци више труде да скупина успе, пре ће и скупина успети!!!