Reciklaža računarskog otpada

B

BettyBlue

Aktivan član
Poruka
1.482
Najveći rast ima računarski otpad. Kažu 5% godišnje. Čujem na radijupre neki dan da je EU samo tokom prošle godine bačena 51 HILJADA TONA punjača za mobilni telefon.
Čovek je jedino živo biće koje nešto napravi i posle baci. Pri tom, neki od materijala koje baci, razgrađuju se i do 500 GODINA!
"Natalitet" otpada je stostruko, hiljadustruko... kako se kaže... veći od nataliteta ljudi. Uskoro ćemo biti zatrpani. Samo JEDNA nehajno bačena baterija - zatruje ceo izvor pijaće vode.
Šta radi država?
Samo sporadični napori reciklera električnog i elektronskog, tog opasnog otpada.
Čujem da je pre neki dan bio sastanak na kojem je sa Dulićem dogovoreno da se od ekološke takse plaćaju sakupljači. ako se to ostvari - to je spas i za mnoge porodice, jer će im obezbediti posao. Ako recikleri plaćaju od 10 do 20 dinara po kg elektronskog otpada, onda se isplati osnovati firmicu za sakupljanje. Uostalom tako je počela i ona Kineskinja koja je i zvanično najbogatija osoba u toj multimilionskoj zemlji.
 
Malodušno, malodušno!
Ako bi tvoj stav (koliko god realan!) imala većina, ovaj svet ne bi išao napred (ako ide : ).
Mislim, uprkos tvom pesimizmu, da je ideja sa malim firmama super. to može da uhlebi one koji prvi stanu "na crtu". Takvi najbolje prođu.
Ono što me mnogo više brine je spisak "opasnog otpada". Pa mi smo KOLEKTIVNE ubice ove planete. Baterije, recmo! Koliko sam ih bacila! Postoji li u Bgd neki Phone koji okreneš i dođu i za dž i odnesu pokvareni frižider ili televizor?
 
BettyBlue:
Malodušno, malodušno!
Ako bi tvoj stav (koliko god realan!) imala većina, ovaj svet ne bi išao napred (ako ide : ).
Mislim, uprkos tvom pesimizmu, da je ideja sa malim firmama super. to može da uhlebi one koji prvi stanu "na crtu". Takvi najbolje prođu.
Ono što me mnogo više brine je spisak "opasnog otpada". Pa mi smo KOLEKTIVNE ubice ove planete. Baterije, recmo! Koliko sam ih bacila! Postoji li u Bgd neki Phone koji okreneš i dođu i za dž i odnesu pokvareni frižider ili televizor?
Kliknite za proširenje...
0800-333-033
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/pancevo/elektronskom-otpadu-mesto-kod-kontejnera_240508.html

BEOGRAD 17. 02. 2011

Srbiji preti 150 bombi!

U Srbiji ima više od 150 lokacija na kojima se proizvode i pakuju opasne materije ili se skladišti vrlo opasan i izrazito toksičan industrijski otpad! Svaka od njih je potencijalna bomba čija eksplozija može da izazove tragične posledice.

Takođe, svake godine se samo prugama u našoj zemlji preveze čak milion tona opasnog materijala, što predstavlja dodatni rizik, a to je pokazalo i prekjučerašnje curenje kiseline iz voza u centru Beograda. Na sve to treba dodati i opasne pogone namenske industrije, gde se povremeno događaju nesreće, poput one u čačanskoj „Slobodi" ili užičkom „Prvom partizanu".

Opasne boje i lakovi

Prema podacima Ministarstva životne sredine, na samo 29 deponija u Srbiji ima čak
745 miliona tona izuzetno opasnog materijala,
dok podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da se u Srbiji godišnje proizvede oko 650.000 tona otpada koji je izuzetno toksičan. Kada se tim pogonima dodaju fabrike namenske industrije, boja, lakova i sličnih proizvoda, jasno je kolika nam opasnost preti.

- Postoji 200 preduzeća u Srbiji koja su registrovana kao najznačajniji zagađivači životne sredine. Od tog broja opasan otpad prijavilo je 136 firmi, a među njima je čak 76 velikih kompanija, dok su ostalo, uglavnom, manja preduzeća - navodi za Press Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe, u Srbiji se u devet fabrika proizvodi oružje, municija i ostali proizvodi namenske industrije, dok se u najmanje još toliko pogona prave boje, lakovi i hemijska sredstva.

Načelnica za zaštitu životne sredine Slavica Lekić upozorava i na deponije opasnog industrijskog otpada, koje se, kako kaže, uglavnom nalaze pored najvećih postrojenja.

- Postoji 29 takvih deponija, najviše pored termoelektrana i hemijske industrije. Najveće deponije su u Obrenovcu, Velikim Crljenima kod Lazarevca, Svilajncu, Pančevu, Kostolcu, Boru i Majdanpeku. Najviše je tu otpadne šljake i pepela iz termoelektrana, jalovine i piritne izgoretine. Od hemijskog otpada, najviše ima živinog mulja u pančevačkoj „Petrohemiji", ali se to za sada skladišti na bezbedan način - pojašnjava Lekićeva.

Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Ljiljana Stanojević kaže da među fabrikama sa opasnim otpadom ima i onih iz propalih privatizacija, koje su u stečaju.
OPASNE-TACKE-2.jpg

Na tone otrova... Pepelište nedaleko od TE „Kostolac"

- Reč je o firmama kao što su „EI Niš„ ili „FAK Loznica", gde je sav otpad već upakovan i čeka na izvoz. Ističemo kao poseban primer „HI Viskoza" iz Loznice, koje je u stečaju, gde se naše ministarstvo angažovalo i prihvatilo uklanjanje ugljen-disulfida - objašnjava Stanojevićeva.

Mađarski scenario

Kako ona ocenjuje, uklanjanje ovog otpada je veoma skupo, ali jedan deo može da se iskoristi za dalju preradu.

- Cene zavise od načina uklanjanja ili deponovanja. Nacionalni program zaštite životne sredine predviđa da je do 2020. godine za rešavanje ovog problema potrebno oko 4,1 milijarde evra - kaže Stanojevićeva.

Načelnik Sektora MUP-a za vanredne situacije Predrag Marić smatra ipak da u Srbiji ne može da se desi, na primer, mađarski scenario, kada se izlio otrovni mulj i napravio ekološku kataklizmu, usmrtivši pri tom 11 ljudi.

- Ministarstvo za zaštitu životne sredine nadzire opasne lokacije, a MUP ima operativne planove za slučaj incidenta u svakom od tih mesta. Ipak, mnogo bi bolje bilo da se uloži novac u prevenciju. Mi smo imali jednu vrlo kritičnu situaciju kada je izbio požar u lozničkoj „Viskozi", ali smo uspeli da sprečimo najgore - kaže Marić.
Kliknite za proširenje...
http://pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/151352/Srbiji+preti+150+bombi!.html
 
Slovenija ima JEDNU jedinu deponiju. Stvar je u sistemskim resenjima odlaganja otpada. Da kazem - drzavnim. Ali, bolje da ne cekamo na drzavu. Mediji na zapadu 30% prostora posvecuju OVIM problemima. Kod nas, naravno, to nije zanimljiva tema. Da se digne "kuka i motika"? Salu na stranu, uticati na javno mnjenje je jalov posao. Dok drzava ne opizdi po dzepu za svaku bacenu bateriju ili plasticnu flasu, nas ce se čova držati ležernijih navika. Ovi u državi treba da shvate da bi im kazne fino popunile budžete, a očistile zemlju, ali naši političari nemaju vremena za to, jer se bave novim izborima. Zato treba uticati na decu. To je jedino sto moze jednoga dana uroditi plodom. Odlican prilog si postavio/la za one koje zanima ova tema.
 
BettyBlue:
Slovenija ima JEDNU jedinu deponiju. Stvar je u sistemskim resenjima odlaganja otpada. Da kazem - drzavnim. Ali, bolje da ne cekamo na drzavu. Mediji na zapadu 30% prostora posvecuju OVIM problemima. Kod nas, naravno, to nije zanimljiva tema. Da se digne "kuka i motika"? Salu na stranu, uticati na javno mnjenje je jalov posao. Dok drzava ne opizdi po dzepu za svaku bacenu bateriju ili plasticnu flasu, nas ce se čova držati ležernijih navika. Ovi u državi treba da shvate da bi im kazne fino popunile budžete, a očistile zemlju, ali naši političari nemaju vremena za to, jer se bave novim izborima. Zato treba uticati na decu. To je jedino sto moze jednoga dana uroditi plodom. Odlican prilog si postavio/la za one koje zanima ova tema.
Kliknite za proširenje...

Nažalost, političari zdušno rade da podrže gnusne navike naroda da se đubre baca gde stigne.
Zašto?
Zato što će dobiti pare od poslova sa skladištenjem evropskog otpada na teritoriji Srbije.

Zamisli da se narod dozove pameti i počne ozbiljno da razmišlja o tome kako zapravo svojim ponašanjem truje sebe i svoju decu. Tada nijedan mafijaški posao sa otpadom koji sklapaju naši političari sa EU ne bi uspeo.
 
Japancima se divim koliko vode računa o životnoj sredini!
Ali Balkanci, pogotovo Srbi, Romi, Alabanci.... :sad2:
Kad bi se na ovim prostorima i sprovela opsežna medijska kamapanja, meni se čini da bi neki debili namerno bacili djubre gde stignu, čisto iz inata.
 
Osti:
Japancima se divim koliko vode računa o životnoj sredini!
Ali Balkanci, pogotovo Srbi, Romi, Alabanci.... :sad2:
Kad bi se na ovim prostorima i sprovela opsežna medijska kamapanja, meni se čini da bi neki debili namerno bacili djubre gde stignu, čisto iz inata.
Kliknite za proširenje...
Kad smo čistili Zvezdarsku šumu, prošle godine, desilo mi se da sam jedan te isti deo jedne šumske staze čistio tri puta u toku dana i svaki put bih nakupio dovoljno đubreta za čitav džak. Očistim ujutro, pređemo na drugi deo šume, vraćam se nazad a staza opet puna đubreta. Očistim ponovo.
Popodne završavamo čišćenje i staza opet puna đubreta.
Očistih i treći put.
Sutradan je staza bila kao da je nisam ni čistio.
Prosto neverovanto da neko može da bude toliko samoživ i da takvih spodoba ima toliko mnogo.
 
Osti:
Japancima se divim koliko vode računa o životnoj sredini!
Ali Balkanci, pogotovo Srbi, Romi, Alabanci.... :sad2:
Kad bi se na ovim prostorima i sprovela opsežna medijska kamapanja, meni se čini da bi neki debili namerno bacili djubre gde stignu, čisto iz inata.
Kliknite za proširenje...

Znaš kako bih ja kažnjavala... Društveno korisnim radom... Skupljanjem istog... Uvek ima onih koji bi bili radi da nekoj inspekciji prijave da je npr. komšija napravio brdo od šuta ispred dvorišta, da je samo bacio pored kontejnera raspali krevet, televizor, šta god iako je dužan da za to pozove nadležnu službu koja nosi taj "VELIKI" otpad. Eto, da hoće to da sprovedu, JA BI IH PRVA PRIJAVLJIVALA!

Gledam brate pored zgrade kontejneri, donese kesu sa đubretom do kontejnera i baci je PORED a ne U kontejner.
Pa koliko bi samo manje đubreta letelo unaokolo kad bi ta glupa kesa bre nego je ubaciš U kontejner bila vezana u čvor. Vetar ne može tako lako da je izvuče iz kontejnera kao što je to kad se radi o đubretu koje je van kese jer domaćice mrzi da naprave 2 smrdljiva čvora.
 
sunchaya:
Znaš kako bih ja kažnjavala... Društveno korisnim radom... Skupljanjem istog... Uvek ima onih koji bi bili radi da nekoj inspekciji prijave da je npr. komšija napravio brdo od šuta ispred dvorišta, da je samo bacio pored kontejnera raspali krevet, televizor, šta god iako je dužan da za to pozove nadležnu službu koja nosi taj "VELIKI" otpad. Eto, da hoće to da sprovedu, JA BI IH PRVA PRIJAVLJIVALA!
Kliknite za proširenje...
U Beogradu, na primer, komunalna policija se bavi naplatom kazni po gradskom prevozu. :roll:


sunchaya:
Gledam brate pored zgrade kontejneri, donese kesu sa đubretom do kontejnera i baci je PORED a ne U kontejner.
Pa koliko bi samo manje đubreta letelo unaokolo kad bi ta glupa kesa bre nego je ubaciš U kontejner bila vezana u čvor. Vetar ne može tako lako da je izvuče iz kontejnera kao što je to kad se radi o đubretu koje je van kese jer domaćice mrzi da naprave 2 smrdljiva čvora.
Kliknite za proširenje...
'ajde, bar su doneli đubre do kontejnera, pa još u kesi... i to je nešto.
Obično ga zafrljače sa sprata ili ga bacaju po ulici. Tvoj komšiluk je, u poređenju sa većim delom Srbije, koliko-toliko razuman. :(
 
Jedino vredi baviti se decom. Treba uvesti ekologiju u skole. Jer lakse je i izvesnije oblikovati navike dece, nego menjati navike starijima. Svasta vidim i cujem. Verujem i vi. Kesa smeca leti sa prozora novobeogradske visespratnice. Puna pepeljara leti sa prozora druge visespratnice. DA NE VERUJES! Stariji reaguju samo na nagradu. Bila skoro negde neka akcija nesto... Otpad donesi, poklon ponesi ili tako nekako. Ljudi su donosili elektricni otpad povodom 8. marta i tu je svako dobijao cvet, neko i karte za pozoriste, a onaj ko je doneo najvise, dobio ves masinu.
Nemam nista protiv, samo nek ociste vise ovu zemlju od svakakvog smeca.
 
Mora drugi da nas uče. Nemačko privredno udruženje sprema akciju sa Reciklažnim centrom iz Omoljice. Zanimljivo mi je, u stvari, kako se akcija zove: Recikliram, dakle, postojim. SUPER.
Nemci će pokazati kako se TO radi. Jer, u Nemačkoj je reciklaža postala važna grana privrede: svih 85% EE otpada ponovo se koristi. Zaštita prirode je nemački brend! U Srbiji se, radi poređenja, svega 5-6% bačenog EE otpada ekološki uklanja.
Ne kaže se uzalud da se danas bogatstvo jedne zemlje meri količinama otpada koji je ostao nerecikliran. Što je takvog otpada manje, to je zemlja bogatija.
 
BettyBlue:
Ako recikleri plaćaju od 10 do 20 dinara po kg elektronskog otpada, onda se isplati osnovati firmicu za sakupljanje. .
Kliknite za proširenje...

Kolko placas pecurke?

Da li znas kakvu golgotu moras da prodjes da bi osnovao firmu za sakupljanje i pribavio dozvole od finansijske, radne, ekoloske, trzisne i ko zna koje jos inspekcije?
Da li mozes da pretpostavis koliko mesecno kosta odrzavanje firme? Porez na promet, porez na dohodak, doprinosi za penzijsko, zdravstveno, nezaposlenost, taksa za isticanje firme, kazna za neociscen sneg, parking, bankarske provizije, zatezne kamate, plate fizikalcima, platu knjigovodji, regres/topli obrok/prevoz/osiguranje od povreda/htz oprema/placen prekovremeni rad...

-Treba najpre uloziti u pikap/kamion/kombi/dijanu. Registrovati vozilo na firmu, i nabaviti ateste za prevoz "opasnih" materija. Polaganje za C kategoriju se podrazumeva.

-Treba uloziti u ljude, poznanstva, veze, da bi mogao da imas redovan mesecni priliv elektronike. Za "10 do 20 dinara po kg" bice sasvim dovoljno da mesecno nabavis i prevezes pedeset tona elektronike da bi pokrio reziju i osnovne troskove. I to pod uslovom da tu elektroniku dobijas ekstra povoljno.
Da li si nekad video pedeset tona elektronike? Ne? I neces. Takvo nesto ne postoji u Srbiji. Jedan veliki tramvaj ima manje od 20 tona.
To je tezina 50 (slovima: pedeset) prosecnih automobila. Zapremina je jos veca, jer su automobili od gvozdja a elektronika od plastike.

Ako jedan mesec ne radis, na primer odes na odmor ili zbog necega ne uspes da lako "nabavis" 50 tona, nema uopste problema. Sledeceg meseca moras naci 100 tona plus zatezne kamate za kasnjenja ka banci. Ako nemas, agencija za razvoj ce ti dati povoljan kredit sa grejs periodom 1 god, i sacekace da potrosis pare, a onda ce prodati tvoj dug uterivacima.

-Treba platititi gorivo i putarine, zimske i letnje gume, mito saobracajcima i kaznu za overweight i necitko popunjen putni nalog, kaznu za neizdavanje fiskalnih racuna prilikom preuzimanja robe, kaznu za nesavesno poslovanje - neazurnu evidenciju, zapisnik o kolicini i oznakama komponenti koje se prevoze, overenu od strane ovlascenog knjigovodje, da bi prevezao necije elektronsko djubre do Omoljice.
Za "10 do 20 dinara po kg" ?
Znas li ti gde je Omoljica? Bez obzira gde zivis, Omoljica je Daleeeko. Cak i kad si u Omoljici.

"osnovati firmicu za sakupljanje", ej bre! Kakva izjava!

Digitron u sake, i bez halucinogena.

Ima ova zemlja mnogo opasniji otpad od elektronskog, ali nedovoljno vila da se do kraja ocisti.
 
Poslednja izmena:
BettyBlue:
Slovenija ima JEDNU jedinu deponiju. Stvar je u sistemskim resenjima odlaganja otpada. Da kazem - drzavnim. Ali, bolje da ne cekamo na drzavu. Mediji na zapadu 30% prostora posvecuju OVIM problemima. Kod nas, naravno, to nije zanimljiva tema. Da se digne "kuka i motika"? Salu na stranu, uticati na javno mnjenje je jalov posao. Dok drzava ne opizdi po dzepu za svaku bacenu bateriju ili plasticnu flasu, nas ce se čova držati ležernijih navika. Ovi u državi treba da shvate da bi im kazne fino popunile budžete, a očistile zemlju, ali naši političari nemaju vremena za to, jer se bave novim izborima. Zato treba uticati na decu. To je jedino sto moze jednoga dana uroditi plodom. Odlican prilog si postavio/la za one koje zanima ova tema.
Kliknite za proširenje...
Mislim da bi se bolji rezultati postizali time ako bi se za svaku bačenu bateriju ili šta god kazne naplaćivale u vidu društveno - korisnog rada. Oniliko dana, koliko si (čega-god) bacio. A samim tim popizd po džepu dobiju za izostanak sa posla
 
sunchaya:
Mislim da bi se bolji rezultati postizali time ako bi se za svaku bačenu bateriju ili šta god kazne naplaćivale u vidu društveno - korisnog rada. Oniliko dana, koliko si (čega-god) bacio. A samim tim popizd po džepu dobiju za izostanak sa posla
Kliknite za proširenje...

Komplikovanije je nego sto izgleda.
Gradjanin NEMA gde da baci bateriju. Drzava NIJE donela specijalne kontejnere do svake zgrade. A baterije se trose vise i od narandzi i od cokolade.
Gradjanin ce iscurelu bateriju baciti u kantu za djubre.
Ko ce, kako, sa kojim svedocima i uz vestacenje od strane ovlascenog sudskog vestaka dokazati da je bas taj gradjanin bas tog dana bacio bas tu bateriju?
Nema nacina.
Sa druge strane, kada firma baci stare baterije, ne moze se poslati na drustveno-koristan rad. Iz dva razloga:
-uterati pravno lice u kaznu moze samo privredni sud, a on u ovoj smesnoj zemlji ne funkcionise.
-ne postoji u ovoj zemlji drustveno koristan rad. Ustvari najmanju stetu cinimo onda kada nista ne radimo.

Kada bi se nadlezni ministar odrekao samo malecnog dela zarade, i otkupljivao od gradjana baterije po smesnih 10 dinara, dobio bi:
-veliko poverenje i naklonost gradjana, koji za nesto sto su oduvek bacali sada dobijaju kakve-takve pare
-kontejnere bez bacenih baterija
-ustedu na kupovini i odrzavanju specijalnih reciklaznih kontejnera
-manje zapaljenih kanti (bacena kratkospojena baterija je glavni uzrocnik pozara u kantama)
-manje zive, kadmijuma, antimona i arsena u podzemnim vodama i bunarima kojima se snabdeva gradski vodovod
-zdravije gradjane i pametniju decu

Posto je interes suprotan, i postupci vlasti su suprotni.
Vazno da su zabranili prodaju piva posle 10. :bljak:
 
BettyBlue:
Malodušno, malodušno!
Ako bi tvoj stav (koliko god realan!) imala većina, ovaj svet ne bi išao napred (ako ide : ).
Mislim, uprkos tvom pesimizmu, da je ideja sa malim firmama super. to može da uhlebi one koji prvi stanu "na crtu". Takvi najbolje prođu.
Ono što me mnogo više brine je spisak "opasnog otpada". Pa mi smo KOLEKTIVNE ubice ove planete. Baterije, recmo! Koliko sam ih bacila! Postoji li u Bgd neki Phone koji okreneš i dođu i za dž i odnesu pokvareni frižider ili televizor?
Kliknite za proširenje...

Postoji.063/166 04 66 Firma je Žar ptica d.o.o, Zrenjaninski put 104.Imaju servis besplatnog odnošenja frižidera, veš mašina, televizora, klima, kompjutera, monitora.....a ako se ondnese u njihovo reciklazni centar moze se i dobiti 10 din/kg za bilo koju vrstu elektronskog i elektricnog otpada. Maticne ploce placaju 200-250 po kg-u.
 
Nastojimo da nadjemo resenje za sve vrste otpada izmedju ostalih i elektricnog i elaktronskog. Nudimo uslugu besplatnog odnosenja otpadnih elektronskih i elektricnih uredjaja /frizidera, ves masina, sudo masina, klima, televizora, monitora, kompjutera, razlicitih tehnickih uredjaja i sl/. Ukoliko se gore navedeni otpad donese u nas reciklazni centar, Zrenjaninski put 104,placamo 10 din/kg-u. Maticne ploce idu i do 200-250 din/kg-u.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top