-Zatvori oci… I reci mi… Sta vidis?-
-Paaaa… Vidim prvo mrak :-) A zatim… Pocinju neke slike da iskrsavaju odnekud. Ti i ja, drzis me za ruku i setamo… Pa onda ono od juce, kad sam se umusavila sladoledom od cokolade, kako si me prvo zadirkivao pa ljubio… Svidelo mi se to, xe,xe tako su nam bile hladne usne. I tako… Vidim slike! A zasto me to pitas? Sta ti vidis?-
-Kad zatvorim oci vidim… Rechi… Ne znam da li je to blagoslov ili prokletstvo, ali slike su uvek u drugom planu… Samo rechi… Milion njih i nekako… Tvoje su… Ili sve teze da postanu tvoje.-
***
Vec neko vreme, polusvetlost svitanja se razliva po sobi i nejasni obrisi oko nas polako dobijaju ostrije crte. Slusam te kako dises, uhvacena si u mrezu nekog sna od cokolade i na usnama ti se nazire osmeh. Pazljivo, da te ne probudim, sklanjam ti pramen kose sa lica i spustam otvoren dlan na obraz. Sasvim tiho, meshkoljish se i osmeh je sada potpun… Razoruzavas me, u glavi ostaje samo neosporiva cinjenica da kroz otvoren prozor mirise more. I nista vise…
***
Zvuk talasa, graja ljudi i sitan pesak pod prstima… Lezim na ledjima, zatvorenih ociju… Daydreaming :-) Prska me nekoliko hladnih kapi vode otvaram oci i iznenada mi postaje kristalno jasan jedan stih iz jedne pesme o lepoj protinoj kci o kapima vode, biserima, rasutim svud po nekom… Vidim ti u pogledu da nesto smeras, bacas se na mene tako hlaaaadna! –Smrzla sam se, ugrej me!!!-
Smejes se i prosipas mi mokru kosu u lice i… na usnama ti je ukus mora…
***
Polako nestaje dan i sunce je velika narandzasta lopta. Setamo, pricamo o nekim nevaznim stvarima
blenemo u izloge. Penjes se na mali zidic koji odvaja plazu od setalista, vetar ti se igra sa kosom i haljinom, delujes nestvarno, kao da si ovde slucajno zalutale sa neke lepse, plavlje i zelenije planete
Smejes sto si visa od mene, stavljas mi ruke oko vrata i grlis, jako, najace. Mirises na cimet, u trenutku zaboravljam zasto smo ovde i da postoji ista osim nas…
***
Veceramo u nekom malom restoranu, prepunom sarenog cveca. Blago si naslonjena na sto, kose skupljene u pundju i duge srebrne mindjuse ti elegantno padaju niz vrat. Kao da ti je mesto tu, kraj mora u blagoj letnjoj veceri, sa osmehom boginje…
Kao da je more samo tu da se divi tvojim ocima. Ocima u kojima se u odblesku sveca nazire neki toliko divan i dubok svemir. I cesto… nestanem u njemu, potonem… I ne mogu bez njega…
***
Kad se pojavis ostavljas bez daha mnoge… Mene ostavljas bez reci ponekad i sve one… najlepse… beze tebi…
-Paaaa… Vidim prvo mrak :-) A zatim… Pocinju neke slike da iskrsavaju odnekud. Ti i ja, drzis me za ruku i setamo… Pa onda ono od juce, kad sam se umusavila sladoledom od cokolade, kako si me prvo zadirkivao pa ljubio… Svidelo mi se to, xe,xe tako su nam bile hladne usne. I tako… Vidim slike! A zasto me to pitas? Sta ti vidis?-
-Kad zatvorim oci vidim… Rechi… Ne znam da li je to blagoslov ili prokletstvo, ali slike su uvek u drugom planu… Samo rechi… Milion njih i nekako… Tvoje su… Ili sve teze da postanu tvoje.-
***
Vec neko vreme, polusvetlost svitanja se razliva po sobi i nejasni obrisi oko nas polako dobijaju ostrije crte. Slusam te kako dises, uhvacena si u mrezu nekog sna od cokolade i na usnama ti se nazire osmeh. Pazljivo, da te ne probudim, sklanjam ti pramen kose sa lica i spustam otvoren dlan na obraz. Sasvim tiho, meshkoljish se i osmeh je sada potpun… Razoruzavas me, u glavi ostaje samo neosporiva cinjenica da kroz otvoren prozor mirise more. I nista vise…
***
Zvuk talasa, graja ljudi i sitan pesak pod prstima… Lezim na ledjima, zatvorenih ociju… Daydreaming :-) Prska me nekoliko hladnih kapi vode otvaram oci i iznenada mi postaje kristalno jasan jedan stih iz jedne pesme o lepoj protinoj kci o kapima vode, biserima, rasutim svud po nekom… Vidim ti u pogledu da nesto smeras, bacas se na mene tako hlaaaadna! –Smrzla sam se, ugrej me!!!-
Smejes se i prosipas mi mokru kosu u lice i… na usnama ti je ukus mora…
***
Polako nestaje dan i sunce je velika narandzasta lopta. Setamo, pricamo o nekim nevaznim stvarima
blenemo u izloge. Penjes se na mali zidic koji odvaja plazu od setalista, vetar ti se igra sa kosom i haljinom, delujes nestvarno, kao da si ovde slucajno zalutale sa neke lepse, plavlje i zelenije planete
Smejes sto si visa od mene, stavljas mi ruke oko vrata i grlis, jako, najace. Mirises na cimet, u trenutku zaboravljam zasto smo ovde i da postoji ista osim nas…***
Veceramo u nekom malom restoranu, prepunom sarenog cveca. Blago si naslonjena na sto, kose skupljene u pundju i duge srebrne mindjuse ti elegantno padaju niz vrat. Kao da ti je mesto tu, kraj mora u blagoj letnjoj veceri, sa osmehom boginje…
Kao da je more samo tu da se divi tvojim ocima. Ocima u kojima se u odblesku sveca nazire neki toliko divan i dubok svemir. I cesto… nestanem u njemu, potonem… I ne mogu bez njega…
***
Kad se pojavis ostavljas bez daha mnoge… Mene ostavljas bez reci ponekad i sve one… najlepse… beze tebi…