Reči koje su Turci preuzeli od Srba

[Neno]

OVE REČI su TURCI preuzeli od SRBA i svakodnevno ih koriste: Maznuli nam NAZIV OMILJENOG VOĆA i velikog praznika, osmanski prinčevi u 15. veku UČILI SRPSKI​

Prvi srpski ustanak, 1804

• Srpski jezik je imao značajnu ulogu u diplomatskim aktivnostima Osmanskog carstva u 15. i 16. veku
• Osmansko carstvo je usvojilo neke staroslovenske reči

Na ovim prostorima vekovima su se preplitale različite civilizacije, kulture i religije. I narodi koji su se davno izgubili u hodnicima istorije utisnuli su svoje tragove, koji tu i tamo izrone iz prošlosti u vidu arheoloških nalaza. Od davnina su se na Balkanu čuli i različiti jezici, nastajali su i nestajali. A jezik je "živ" i podložan uticaju društvenih pojava, pa se tako dešava da neke reči iščeznu ili budu zamenjene drugima.
Prostor koji naseljavamo možda je mali kada se posmatra na mapi sveta, ali je velika, bogata riznica različitih kultura, važna interkontinentalna raskrsnica i mesto večnih susreta istoka i zapada, severa i juga. Iz tih razloga, u srpskom jeziku danas se koriste i mnoge reči koje mu ne pripadaju, a koje smo vremenom prisvojili jer za njih nismo mogli da nađemo odgovarajući domaći pojam.
Dugotrajna turska vladavina na teritoriji Balkana ostavila je posledice u svim ovdašnjim jezicima, pa tako danas u našem rečniku postoji oko 3.000 turcizama. Međutim, ima i slovenskih reči koje su ušle u turski. Ta brojka jeste mala, ali ne i zanemarljiva, kažu lingvisti.

Teško je odrediti iz kojeg tačno jezika potiču turski slovenizmi. Sa ovih prostora Turci su usvojili, na primer, četu ("çete"), a među slovenskim rečima koje se mogu čuti u Maloj Aziji su i kralj ("kral"), kraljica ("kraliçe"), višnje ("vişne"), mazut, taljige, šapka, kosa (kao alat).

Za plug kažu "pulluk". Iako je raširena teorija da je ova reč preuzeta iz nemačkog jezika, njeno poreklo je, međutim, staroslovensko – plugъ. Naši preci, Stari Sloveni, bili su ratari i stočari, pa im je bilo i te kako poznato ovo oruđe za obradu zemlje.

Interesantan je podatak da je u diplomatskom svetu Osmanskog carstva srpski jezik igrao značajnu ulogu. To potvrđuju i turski izvori, koji svedoče da se na tamošnjem dvoru u 15. i 16. veku učio srpski. U biblioteci džamije Sulejmanije postoji iz tog vremena četvorojezični udžbenik za učenje stranih jezika: arapskog, persijskog, grčkog i – srpskog, štivo namenjeno prinčevima i onima koji su se spremali za državne funkcije.

Gotovo sa sigurnošću se može reći da u turskom jeziku postoji jedna reč koja dolazi iz srpskog, a to je – Božić.

"Turci su preuzeli ovu reč od nas, i izgovaraju je Bodžuk. Oni imaju svoju reč za Božić – Noel – koja se znatno češće koristi, ali im značenje nije isto. Naime, Noel je Božić 25. decembra, dok se reč Božić koristi baš za rođenje Hrista 7. januara", objasnila je jednom prilikom dr Marija Đinđić, viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, koja je sastavila veliki tursko-srpski rečnik sa više od 51.000 reči.

Žena.rs

 

[Dobro situirani gospodin]

OVE REČI su TURCI preuzeli od SRBA i svakodnevno ih koriste: Maznuli nam NAZIV OMILJENOG VOĆA i velikog praznika, osmanski prinčevi u 15. veku UČILI SRPSKI​

Pogledajte prilog 1814469
Prvi srpski ustanak, 1804

• Srpski jezik je imao značajnu ulogu u diplomatskim aktivnostima Osmanskog carstva u 15. i 16. veku
• Osmansko carstvo je usvojilo neke staroslovenske reči

Na ovim prostorima vekovima su se preplitale različite civilizacije, kulture i religije. I narodi koji su se davno izgubili u hodnicima istorije utisnuli su svoje tragove, koji tu i tamo izrone iz prošlosti u vidu arheoloških nalaza. Od davnina su se na Balkanu čuli i različiti jezici, nastajali su i nestajali. A jezik je "živ" i podložan uticaju društvenih pojava, pa se tako dešava da neke reči iščeznu ili budu zamenjene drugima.
Prostor koji naseljavamo možda je mali kada se posmatra na mapi sveta, ali je velika, bogata riznica različitih kultura, važna interkontinentalna raskrsnica i mesto večnih susreta istoka i zapada, severa i juga. Iz tih razloga, u srpskom jeziku danas se koriste i mnoge reči koje mu ne pripadaju, a koje smo vremenom prisvojili jer za njih nismo mogli da nađemo odgovarajući domaći pojam.
Dugotrajna turska vladavina na teritoriji Balkana ostavila je posledice u svim ovdašnjim jezicima, pa tako danas u našem rečniku postoji oko 3.000 turcizama. Međutim, ima i slovenskih reči koje su ušle u turski. Ta brojka jeste mala, ali ne i zanemarljiva, kažu lingvisti.

Teško je odrediti iz kojeg tačno jezika potiču turski slovenizmi. Sa ovih prostora Turci su usvojili, na primer, četu ("çete"), a među slovenskim rečima koje se mogu čuti u Maloj Aziji su i kralj ("kral"), kraljica ("kraliçe"), višnje ("vişne"), mazut, taljige, šapka, kosa (kao alat).

Za plug kažu "pulluk". Iako je raširena teorija da je ova reč preuzeta iz nemačkog jezika, njeno poreklo je, međutim, staroslovensko – plugъ. Naši preci, Stari Sloveni, bili su ratari i stočari, pa im je bilo i te kako poznato ovo oruđe za obradu zemlje.

Interesantan je podatak da je u diplomatskom svetu Osmanskog carstva srpski jezik igrao značajnu ulogu. To potvrđuju i turski izvori, koji svedoče da se na tamošnjem dvoru u 15. i 16. veku učio srpski. U biblioteci džamije Sulejmanije postoji iz tog vremena četvorojezični udžbenik za učenje stranih jezika: arapskog, persijskog, grčkog i – srpskog, štivo namenjeno prinčevima i onima koji su se spremali za državne funkcije.

Gotovo sa sigurnošću se može reći da u turskom jeziku postoji jedna reč koja dolazi iz srpskog, a to je – Božić.

"Turci su preuzeli ovu reč od nas, i izgovaraju je Bodžuk. Oni imaju svoju reč za Božić – Noel – koja se znatno češće koristi, ali im značenje nije isto. Naime, Noel je Božić 25. decembra, dok se reč Božić koristi baš za rođenje Hrista 7. januara", objasnila je jednom prilikom dr Marija Đinđić, viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, koja je sastavila veliki tursko-srpski rečnik sa više od 51.000 reči.

Žena.rs

KRALJ
Generally agreed to derive from Old High German Karl, name of the Frankish ruler Charlemagne (742-814), who ruled the western areas of Slavdom, from Proto-Germanic *karilaz
MAZUT
The Russian word likely came from an Azerbaijani Turkish word, which in turn might be from the Arabic word zayt meaning "oil"
ŠAPKA
The Turkish word şapka (hat) comes from the Russian шапка (šapka), which in turn was borrowed from French chapeau
PLUG
From Dutch plug, from Middle Dutch plugge (“peg, plug”), from Old Dutch *pluggi, from Proto-West Germanic *plugi.

 

[dlugomir]

KRALJ
Generally agreed to derive from Old High German Karl, name of the Frankish ruler Charlemagne (742-814), who ruled the western areas of Slavdom, from Proto-Germanic *karilaz
MAZUT
The Russian word likely came from an Azerbaijani Turkish word, which in turn might be from the Arabic word zayt meaning "oil"
ŠAPKA
The Turkish word şapka (hat) comes from the Russian шапка (šapka), which in turn was borrowed from French chapeau
PLUG
From Dutch plug, from Middle Dutch plugge (“peg, plug”), from Old Dutch *pluggi, from Proto-West Germanic *plugi.

Znači nisu maznuli od nas nego uglavnom od Rusa.
A od koga su maznuli Rusi?

 

[Dobro situirani gospodin]

Znači nisu maznuli od nas nego uglavnom od Rusa.
A od koga su maznuli Rusi?

od nemaca, francuza, arapa....