Forma_Ideale
Aktivan član
- Poruka
- 1.451
Ne znam koliko ćemo lako ovu zamisao sprovesti u delo, ali, mislim da bi bilo interesantno da ovde prenosimo (kompetentne) recenzije/kritike/komentare domaćih i stranih muzičkih izdanja i da na njih reagujemo.
Dakle, prenesete ovde originalan tekst (link ka tekstu, ili copy-paste teksta, ili oba) i dodate nešto na isti ukoliko želite, ili ne. Slobodno možete komentarisati i recenzije/kritike/komentare albuma koje drugi postave.
Ako želite, možete postaviti i omot konkretnog izdanja.
***
Ja bih počela sa recenzijom Branimira Loknera, Kristininog albuma "Ostrvo snova" (2005., City Records). Smatram je fantastičnom pevačicom, ali i prilično zanemarenom i javnosti nedovoljno poznatom.
"Par dana po izlasku albuma Kristine Savić, dobio sam ljubazan poziv od njenog supruga, Vlade Savića, inače, priznatog glumca, da ukoliko budem našao za shodno i ocenim izdanje kao interesantno, na promociji kažem par reči o istom. Priznajem, da iako često na promocijama "održim" po koje slovo o albumima, bio sam donekle zatečen, jer o samoj Kristini i njenom opusu sam malo znao, a da bih svojim prisustvom "participirao" na promociji, morao je biti ispunjen jedan uslov, a to je da mi se materijal kao kritičaru svidi. Ali, taj najvažniji uslov bio je ispunjen jer mi se album svideo, i sve ostalo teklo je svojim tokom.
Kristina je tokom proteklih godina svoje glasovne mogućnosti pozajmljivala mnogima, a takođe je bila u pratećem bendu Zdravka Čolica. Pre aktuelnog, objavila je i jedan album za "PGP RTS", koji nije dobro prošao, a može se reći da je imao i nezapažen tretman.
"Ostrvo snova", njen drugi po redu album, ujedno i nije tipično izdanje, kakva se nalaze u katalogu "City Recordsa". Kristinin muzički izbor orijentisan je ka popu, ali ne onom ovdašnje izrazito estradne orijentacije, koji kroz sebe vuče elemente raznih folk i kvazi folk idioma. Uz poznatog studijskog vuka, gitaristu Vladana Vučkovića - Paju, koji je sa svojim bendom, kao deo ekipe, učestvovao na albumu. Kristina je autor materijala, dok je za tekstove bio zadužen pomenuti suprug Vladan.
Na albumu se našlo 9 numera, koje je izuzetno dobro producirao Perica Kaluđeruvić, uz asistenciju Paje Vučkovića. Same pesme kao i atmosfera na albumu balansiraju između pitkog urbanog popa do jazz popa, studijski kvalitetno i "ukusno" odsviranog. Na nekim mestima materijal kojeg Kristina interpretira zna da podseti na dane beogradskih sastava Bel Tempo i Oktobar 1864, kada je ovaj zvučao bolje i interesantnije. Nekoliko numera imaju izrazitu hitičnu dimenziju, kao sto su: "Swing", "Sanjam a budna sam", "Moram da znam", "Želim ti ljubav".
Sve u svemu, "Ostrvo snova" predstavlja prijatno iznenadjenje kada govorimo o popu, kojeg najčešće u vrlo lošoj formi imamo prilike da čujemo na ovim prostorima. Ali, sada sledi drugi i teži deo, kako doći sa ovim albumom do što sire slušalačke populacije. Nadam se da će Kritina, kao i njen suprug Vladan koji obavlja u većoj meri i ulogu managera, naći način da ovaj materijal koji to i zaslužuje bude u javnosti adekvatno predstavljen i promovisan."
http://www.barikada.com/bb_lokner/ex_yu_prostor/2005-06-26_kristina.php
Sa tekstom recenzije se u potpunosti slažem, osim sa delom u kom Lokner piše da je prvi Kristinin album prošao "loše". Ne bih se složila, jer se po izlasku prvog albuma, ako ništa drugo, spot za pesmu "Slaži nešto kao da si moj" mogao videti na TV-u dovoljno često. Sa ove vremenske distance, pre bih to rekla za album "Ostrvo snova". Kvalitet je u slučaju oba albuma bez dileme neupitan. Ali, TV je mnogo moćan medij.
Dakle, prenesete ovde originalan tekst (link ka tekstu, ili copy-paste teksta, ili oba) i dodate nešto na isti ukoliko želite, ili ne. Slobodno možete komentarisati i recenzije/kritike/komentare albuma koje drugi postave.
Ako želite, možete postaviti i omot konkretnog izdanja.
***
Ja bih počela sa recenzijom Branimira Loknera, Kristininog albuma "Ostrvo snova" (2005., City Records). Smatram je fantastičnom pevačicom, ali i prilično zanemarenom i javnosti nedovoljno poznatom.
"Par dana po izlasku albuma Kristine Savić, dobio sam ljubazan poziv od njenog supruga, Vlade Savića, inače, priznatog glumca, da ukoliko budem našao za shodno i ocenim izdanje kao interesantno, na promociji kažem par reči o istom. Priznajem, da iako često na promocijama "održim" po koje slovo o albumima, bio sam donekle zatečen, jer o samoj Kristini i njenom opusu sam malo znao, a da bih svojim prisustvom "participirao" na promociji, morao je biti ispunjen jedan uslov, a to je da mi se materijal kao kritičaru svidi. Ali, taj najvažniji uslov bio je ispunjen jer mi se album svideo, i sve ostalo teklo je svojim tokom.
Kristina je tokom proteklih godina svoje glasovne mogućnosti pozajmljivala mnogima, a takođe je bila u pratećem bendu Zdravka Čolica. Pre aktuelnog, objavila je i jedan album za "PGP RTS", koji nije dobro prošao, a može se reći da je imao i nezapažen tretman.
"Ostrvo snova", njen drugi po redu album, ujedno i nije tipično izdanje, kakva se nalaze u katalogu "City Recordsa". Kristinin muzički izbor orijentisan je ka popu, ali ne onom ovdašnje izrazito estradne orijentacije, koji kroz sebe vuče elemente raznih folk i kvazi folk idioma. Uz poznatog studijskog vuka, gitaristu Vladana Vučkovića - Paju, koji je sa svojim bendom, kao deo ekipe, učestvovao na albumu. Kristina je autor materijala, dok je za tekstove bio zadužen pomenuti suprug Vladan.
Na albumu se našlo 9 numera, koje je izuzetno dobro producirao Perica Kaluđeruvić, uz asistenciju Paje Vučkovića. Same pesme kao i atmosfera na albumu balansiraju između pitkog urbanog popa do jazz popa, studijski kvalitetno i "ukusno" odsviranog. Na nekim mestima materijal kojeg Kristina interpretira zna da podseti na dane beogradskih sastava Bel Tempo i Oktobar 1864, kada je ovaj zvučao bolje i interesantnije. Nekoliko numera imaju izrazitu hitičnu dimenziju, kao sto su: "Swing", "Sanjam a budna sam", "Moram da znam", "Želim ti ljubav".
Sve u svemu, "Ostrvo snova" predstavlja prijatno iznenadjenje kada govorimo o popu, kojeg najčešće u vrlo lošoj formi imamo prilike da čujemo na ovim prostorima. Ali, sada sledi drugi i teži deo, kako doći sa ovim albumom do što sire slušalačke populacije. Nadam se da će Kritina, kao i njen suprug Vladan koji obavlja u većoj meri i ulogu managera, naći način da ovaj materijal koji to i zaslužuje bude u javnosti adekvatno predstavljen i promovisan."
http://www.barikada.com/bb_lokner/ex_yu_prostor/2005-06-26_kristina.php
Sa tekstom recenzije se u potpunosti slažem, osim sa delom u kom Lokner piše da je prvi Kristinin album prošao "loše". Ne bih se složila, jer se po izlasku prvog albuma, ako ništa drugo, spot za pesmu "Slaži nešto kao da si moj" mogao videti na TV-u dovoljno često. Sa ove vremenske distance, pre bih to rekla za album "Ostrvo snova". Kvalitet je u slučaju oba albuma bez dileme neupitan. Ali, TV je mnogo moćan medij.
