Teško je oblikovati stvarnost reči...
Tragati za njenim značenjem pod promenjenim uslovima izražavanja...
Tražiti njenu besmrtnost, iako božanska tajna reči nije očigledna.
Tražiti je u oblutku pod-reči, u njenom čulnom sadržaju...
U njenom duhu koji je materija, u energiji koja je njeno telo...
U pamćenju samoglasnika i suglasnika...
U sećanju...
U porukama bezglasnim treptajima skrivenim u zvučnoj ostavi,
teško je čuvati je od preranog oglašavanja,
prodiranja bešumnog u bilo reči da bi se utisnulo značenje pod-reči...
Jer, iz te duhovne i zvučne vreve, stvara se reč, koja, ako doživi
podsticaj, zaiskriće neslućenim bogatstvom...
i prestati da bude samo senka stvarnosti...