Realizmi u savremenoj umetnosti

[Poli46]

https://bs.eferrit.com/6-realni-stilovi-moderne-umetnosti/

Realizam se vratio. Realistička ili reprezentativna umetnost pala je zahvaljujući pojavljivanju
fotografije, ali današnji slikari i vajari oživljavaju stare tehnike i daju realnost čitavom novom
preokretu. Fotorealizam, hiperrealizam, metarealizam i još mnogo toga.

Umetnik Audrey Flack sa svojom fotorealističkom slikarstvom, "Marilyn" iz serije "Vanitas", 1977
Foto: Nancy R. Schiff / Getty Images

Pokret fotorealizma razvio se krajem 1960-ih. Umetnici su pokušali da proizvedu tačne kopije snimljenih
slika. Neki umetnici projicirali su fotografije na svoje platno i koristili su vazdušne krpice za reprodukovanje detalja.

Rani fotorealisti kao što su Robert Becht, Charles Bell i John Salt su oslikali fotografske slike automobila, kamiona, bilborda i predmeta za domaćinstvo. Na mnogo načina, ovi radovi podsećaju na Pop art slikara
kao što je Andy Warhol , koji je famozno replikovao supersizovane verzije kantonalnih kanapa Campbell's. Međutim, Pop Art ima jasno veštačku dvodimenzionalnu pojavu, dok fotorealizam ostavlja gledaocu da se
plaši: "Ne mogu da verujem da je to slika!"

Fotorealista Audrey Flack (prikazana u gornjem tekstu) kreće izvan ograničenja doslovnog predstavljanja.
Njena slika Marilyn je monumentalna kompozicija velikih slika inspirisana životom i smrću Marilyn Monroe. Neočekivana kompozicija nepovezanih predmeta - kruška, sveća, cev od karmin-stvara narativ.

Flak opisuje svoj rad kao fotorealist, ali zato što ona iskrivljuje razmeru i uvodi dublja značenja, ona se
takođe može klasifikovati kao hiperrealista .

 

[Poli46]

Fotorealisti iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nisu obično promenili scene
ili prevarili skrivena značenja, ali kako su se tehnologije razvijale, umetnici koji su navikli na fotografiju. Hiperrealizam je fotorealizam na hiperdrive. Boje su oštrije, detaljnije preciznije i
podložne su kontroli.

"U krevetu", mega-veličina, hiperrealna skulptura Ron Mueca, 2005. Fotografija Jeffa J Mitchela preko Getty Imagesa

Fotorealisti iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nisu obično promenili scene ili prevarili skrivena značenja, ali kako su se tehnologije razvijale, umetnici koji su navikli na fotografiju. Hiperrealizam je fotorealizam na hiperdrive. Boje su oštrije, detaljnije preciznije i podložne su kontroli.
U slikama i skulpturi, hiperrealizam teži da više od impresionira gledaoca sa tehničkom finišom umetnika. Osporavajući našu percepciju stvarnosti, hiperrealisti komentarišu društvene probleme, politička pitanja ili filozofske ideje.

Na primer, hiperrealistički skulptor Ron Mueck (1958-) slavi ljudsko telo i patos rođenja i smrti.
On koristi smole, stakloplastike, silikona i drugih materijala kako bi konstruisao skulpture sa mekanom, hladno životnom kožom. Tela su uznemirujuće uvjerljiva.

Ipak, u isto vreme Mueckove skulpture nisu uverljive. Životne figure nikada nisu u životu. Neki su ogromni, dok su drugi miniaturni. Gledaoci često nailaze na dezorijentaciju, šokantnost i provokaciju.

 

[Poli46]

Nadrealizam

Detail of "Autoretrato," Surrealistic Painting by Juan Carlos Liberti, 1981 .
Fotografija od SuperStock preko GettyImages

U početku 20. veka učenje Sigmunda Frojda inspirisalo je dinamičan pokret nadrealističkih umjetnika. Mnogi su se okrenuli apstrakciji i napunili svoje radove simbolima i arhetipovima. Međutim, slikari kao što su René Magritte (1898-1967) i Salvador Dalí (1904-1989) koriste
klasične tehnike za hvatanje užasa, želja i apsurdnosti ljudske psihike. Njihove realistične
slike zauzimale su psihološke, ako ne i doslovne istine.

Nadrealizam ostaje snažan pokret koji prelazi žanrove. Slike, skulptura, kolaža, fotografija,
bioskop i digitalna umetnost prikazuju nemoguće, nelogične scene poput snimanja sa životnom preciznošću. Za savremene primere nadrealističke umetnosti rad Krisa Lewisa ili Mike Worralla,
a takođe i slike, skulpture, kolaže i digitalne prikaze umetnika koji se klasifikuju kao
Magic Realists and Metarealists .

 

[Poli46]

Magic realizam

Negde između nadrealizma i fotorealizma leži mistični predeo Magičnog realizma ili
Magični realizam . U literaturi i vizuelnim umetnostima, Realisti magije se oslanjaju na tehnike tradicionalnog realizma kako bi prikazali tihu, svakodnevnu scenu. Ipak, ispod običnog, uvek
postoji nešto misteriozno i neobično.

"Fabrike" od Magic Realist Painter Arnau Alemany (Cropped).
Foto: DEA / G. DAGLI ORTI preko Getty Imagesa

Na primer, umetnik Arnau Alemany (1948-) spojio je dvije obične scene u "Fabrike". Na početku, slika izgleda da je svemirska ilustracija visokih zgrada i dima. Međutim, umesto gradske ulice, Alemanije naslikala bujnu šumu. I zgrade i šuma poznate su i verodostojne. Postavljeni zajedno, postaju čudni i magični.

Andrew Wyeth (1917-2009) se može nazvati Magic Realist jer je koristio svetlost, senku i pusta podešavanja kako bi ukazao na čudesnu i lirsku lepotu. Wyethov poznati Christina's World (1948) pokazuje kako izgleda mlada žena naslonjena na široko polje. Vidimo samo njenu glavu dok gleda u daleku kuću. Postoji nešto neprirodno oko pozicije žene i asimetrične kompozicije. Perspektiva je čudno iskrivljena. "Christina's World" je stvarna i nerealna, istovremeno.

 

[Poli46]

Metarealizam

Umetnost u tradiciji metarealizma ne izgleda stvarno. Iako mogu biti prepoznatljive slike,
scene prikazuju alternativnu stvarnost, vanzemaljske svetove ili duhovne dimenzije.

"Necromancer with Box", ulje na platnu Ignacio Auzike, 2006. Slika Ignacio Auzike
preko GettyImagesa

Metarealizam se razvio iz dela slikara početka 20. veka koji su verovali da umetnost može istražiti postojanje izvan ljudske svesti. Italijanski slikar i pisac Giorgio de Chirico (1888-1978) osnovao je Pittura Metafisica (Metaphysical Art), pokret koji je kombinovao umetnost sa filozofijom.
Metafizički umetnici bili su poznati po slikanju bezličnih figura, nervoznog osvetljenja, nemoguće perspektive i oštrih, sanjarskih pogleda.

Pittura Metafisica je bio kratkotrajan, ali tokom dvadesetih i tridesetih godina pokret je uticao
na kontemplativne slike nadrealista i magičnih realista. Pola veka kasnije, umetnici su počeli
da koriste skraćeni termin Metarealism , ili Meta- realizm , da bi opisali razmišljanje,
enigmatičnu umetnost sa duhovnom, natprirodnom ili futurističkom aurom.

 

[Poli46]

Tradicionalni realizam

Iako su savremene ideje i tehnologije doveli energiju u pokret realizma, tradicionalni pristupi
nikada nisu nestali. Sredinom 20. veka, sledbenici naučnika i slikara Jacques Maroger (1884-1962) eksperimentisali su sa istorijskim sredstvima boje kako bi ponovili trompe l'oeil realizam Starih majstora.

"Sve ovce su došle na parti", Pastel na tabli, 1997, Helen J. Vaughn (Cropped).
Fotografija: Helen J. Vaughn / GettyImages

Marogerov pokret je bio samo jedan od mnogih koji su promovisali tradicionalnu estetiku i tehnike. Razni ateljei ili privatne radionice nastavljaju da naglašavaju majstorstvo i vekovnu viziju lepote. Kroz podučavanje i stipendiranje, organizacije poput Centra za obnavljanje umjetnosti i Instituta
za klasičnu arhitekturu i umetnost usmeravaju se prema modernizmu i zagovaraju istorijske vrednosti.

Tradicionalni realizam je jednostavan i odvojen. Slikar ili vajar vežbaju umetničke veštine bez eksperimenata, preterivanja ili skrivenih značenja. Apstrakcija, apsurdnost, ironija i duhovnost
ne igraju ulogu jer Tradicionalni Realizam vrednuje lepotu i preciznost iznad ličnog izražavanja.

https://bs.eferrit.com/6-realni-stilovi-moderne-umetnosti/

Ovako stoje stvari sa savremenim realizmima. Pravci novog realizma su raznoliki
i imaju svoj logičan smer i razvoj.Umetnici novih realističkih pravaca teže da
dostignu vrednosti starih majstora.

 

[Poli46]

Metarealizam nije formalni pokret, a razlika između metarealizma i nadrealizma je nebulozna. Nadrealisti pokušavaju da uhvate podsvest um - fragmentirane uspomene i impulse koji leže
ispod nivoa svesti. Metarealisti su zainteresovani za supvosvesni um - viši nivo svesnosti koji percipira mnoge dimenzije. Nadrealisti opisuju apsurdnost, dok metarealisti opisuju svoju viziju mogućih realnosti.

Giorgio de Chirico (1888-1978)- Metarealizam