Početak 21. veka je izazvao erupciju voajerizma kaja se stimuliše mnogobrojnim reality emisijama, pojavom FB i ostalih lajkodavačkih sajtova.
Šta je tako privlačno u voajerizmu tuđih aktivnosti. Da li su ljudi pogubili modele ponašanja i muda za konfrontaciju?
Zašto tuđe aktivnosti izazivaju zadovoljstvo kod voajera? Možda zato što Firči sme da udari Bojanića bez ikakvih posledica?
Možda zato što voajer nema petlju da to uradi to isto a želeo bi? Nikada mi nije bilo jasno zašto se ljudi sakupe kada nekome pozli na ulici?
To može biti opasno za razvoj društva uopšte, stvaraju se nove generacije voajera koje nemaju nikakve modele
ponašanja već ih stiču i kopiraju iz reality emisija, FB i drugih...
Prosto ne mogu da zamislim buduće društvo: šef posmatra zaposlene kroz kameru, prodavaci osmatraju mušterije kroz kameru,
prodavac cipela vam preporučuje cipele preko monitora, lekar vas pregleda u virtuelnom studiju, nastavnik vam se obraća preko moitora,
roditelji vas kontrolišu preko čipa, žena u svakom trenutku zna gde i sa kim ste, na letovanje idete virtuelno, deca vam se rađaju
kontrolisanog pola i u kontrolisanom vremenu, sex upražnjavamo samo kada nema ništa na voajer programu, sofrveri odeđuju program
vaših plastičnih operacija... Potpuno bolesno društvo.
Na koliko koraka smo od toga ne znam ni sama?
Šta je tako privlačno u voajerizmu tuđih aktivnosti. Da li su ljudi pogubili modele ponašanja i muda za konfrontaciju?
Zašto tuđe aktivnosti izazivaju zadovoljstvo kod voajera? Možda zato što Firči sme da udari Bojanića bez ikakvih posledica?
Možda zato što voajer nema petlju da to uradi to isto a želeo bi? Nikada mi nije bilo jasno zašto se ljudi sakupe kada nekome pozli na ulici?
To može biti opasno za razvoj društva uopšte, stvaraju se nove generacije voajera koje nemaju nikakve modele
ponašanja već ih stiču i kopiraju iz reality emisija, FB i drugih...
Prosto ne mogu da zamislim buduće društvo: šef posmatra zaposlene kroz kameru, prodavaci osmatraju mušterije kroz kameru,
prodavac cipela vam preporučuje cipele preko monitora, lekar vas pregleda u virtuelnom studiju, nastavnik vam se obraća preko moitora,
roditelji vas kontrolišu preko čipa, žena u svakom trenutku zna gde i sa kim ste, na letovanje idete virtuelno, deca vam se rađaju
kontrolisanog pola i u kontrolisanom vremenu, sex upražnjavamo samo kada nema ništa na voajer programu, sofrveri odeđuju program
vaših plastičnih operacija... Potpuno bolesno društvo.
Na koliko koraka smo od toga ne znam ni sama?