Reakcija biljaka kada su konzumirane je veoma slična našem odgovoru na bol, dokazuju istraživači

[Sensei]

Izvesna Caroline Redmond je pre par godina sastavila ovaj lep članak:

Kada su ljudi napadnuti, pokreće se naša reakcija borbe ili bekstva - a ispostavilo se da isto važi i za biljke.

Novi video snimci koje su snimili istraživači menjaju način na koji ljudi gledaju na biljke.

Studija sa Univerziteta Viskonsin-Medison objavljena 14. septembra 2018. u časopisu Science otkrila je da kada je biljka povređena, ona oslobađa signal sličan nervnom sistemu u celom svom telu, sličan odgovoru na bol kod ljudi i drugih životinja.

Kada je čovek povređen, senzorne ćelije u našim telima upozoravaju naš nervni sistem da oslobodi neurotransmiter glutamat. Ovo stimuliše deo našeg mozga da oslobodi adrenalin, koji pokreće našu reakciju „bori se ili beži“.

Biljke nemaju nervni sistem, ali video snimak koji su snimili naučnici koji stoje iza ove nove studije o povređenim biljkama pokazuje da one imaju sopstvenu verziju borbe ili bekstva kada su napadnute.

Snimak koji su snimili naučnici studije pokazuje kako gusenica jede biljku i njen naknadni odgovor.

Pošto im nedostaje nervni sistem, biljke nemaju neurotransmitere, ali ipak imaju glutamat. Na snimku, biljku ujede gusenica i oslobađa glutamat na mestu ujeda. Ovo aktivira talas kalcijuma koji prođe kroz celo telo biljke, što zatim pokreće biljku da oslobodi sopstveni hormon stresa.

Zapanjujući video po prvi put pokazuje koliko brzo reakcija biljke odjekuje kroz njihovo telo. Prema saopštenju Univerziteta Viskonsin-Medison, potrebno je manje od dva minuta da signal stigne do svih krajeva postrojenja, krećući se brzinom od oko jednog milimetra u sekundi.

Kada biljka dobije signal kroz svoje telo, ona sada shvata da je napadnuta i može pravilno da odgovori na pretnju.

 

[Sensei]

Naučnici su već neko vreme bili svesni ovog odgovora biljke, ali nikada nisu bili u stanju da shvate taj fenomen ili shvate odakle dolazi.

„Znamo da ako namotate list, dobijate električni naboj, i dobijate širenje koje se kreće preko biljke“, rekao je Sajmon Gilroj, profesor botanike na Univerzitetu Viskonsin-Medison i jedan od autora rada. u saopštenju. "Ali nismo znali šta je iza sistema."

Da bi mogli da vide šta se dešava u biljci kada je napadnuta, istraživači su ih genetski modifikovali da bi napravili protein koji sjajno sija oko kalcijuma. To im je omogućilo da vide talas kalcijuma koji je prošao kroz biljku nakon što je bila povređena.

Snimak koji su snimili naučnici studije koji pokazuje reakciju biljke na glutamat koji se direktno primenjuje na jedan od njenih listova.

Istraživači su koristili ugrize gusenica, makazama i rane od gnječenja da bi povredili biljke i pokrenuli njihov glutamatni odgovor. Jednom kada je signal upozorenja biljke poslat kroz celo telo, listovi su počeli da oslobađaju hormone vezane za odbranu kako bi ih zaštitili od bilo kakvih predstojećih napada.

Ovi odbrambeni hormoni koji se oslobađaju uključuju hemikalije koje ubrzavaju njihov proces popravke, kao i štetne hemikalije koje odbijaju druge predatore.

 

[Sensei]

Reakcija biljke na povredu nije sasvim ista kao reakcija čoveka ili druge životinje na borbu ili bekstvo, ali je to njihova sopstvena verzija.

„Ako ste životinja, suočavanje sa svetom na nekom nivou je relativno jednostavno jer ne morate da znate šta se dešava“, rekao je Gilroj za Forbs. „Sve što treba da znate ako se nešto loše dešava i kažete: ’Oh, oh, ovo nije dobro. Zaista ne znam šta se dešava, ali idem. Pokret vam daje ogroman „izlaz“ koji ne zahteva da budete izuzetno sofisticirani... Ali za biljku, ona nema taj luksuz.”

Dakle, biljke možda ne osećaju bol na način na koji to čine ljudi, ali ovo novo otkriće pokazuje da one reaguju na povrede i napade na izuzetno sličan način.

Sledeći put kada sednete da uživate u lepoj, lisnatoj salati, pokušajte da ne mislite na sav glutamat koji su biljke ispuštale usput.

 

[Samsonight]

Pa.. šta onda da se jede?
Ili je prosto odgovor u generalnom osećanju krivice dok išta jedemo?
Jedem salatu, i umesto da mi bude ukusna, treba da skrušeno gledam činiju i mislim da nekome/nečemu činim zlo samim postojanjem, pijenjem i jedenjem?

 

[Sensei]

Pa.. šta onda da se jede?
Ili je prosto odgovor u generalnom osećanju krivice dok išta jedemo?
Jedem salatu, i umesto da mi bude ukusna, treba da skrušeno gledam činiju i mislim da nekome/nečemu činim zlo samim postojanjem, pijenjem i jedenjem?

ovo je više kao opomena da je hrana hrana bez obzira kojeg porekla.

 

[Black_star]

Pa.. šta onda da se jede?
Ili je prosto odgovor u generalnom osećanju krivice dok išta jedemo?
Jedem salatu, i umesto da mi bude ukusna, treba da skrušeno gledam činiju i mislim da nekome/nečemu činim zlo samim postojanjem, pijenjem i jedenjem?

zahtevaj dvoboj pistoljima za korekciju povredjene casti...
p.s. nici ce bozuri...

 

[tab503]

znaci vegani su ubice.

 

[gost 434892]

Izvesna Caroline Redmond je pre par godina sastavila ovaj lep članak:

Kada su ljudi napadnuti, pokreće se naša reakcija borbe ili bekstva - a ispostavilo se da isto važi i za biljke.

Novi video snimci koje su snimili istraživači menjaju način na koji ljudi gledaju na biljke.

Studija sa Univerziteta Viskonsin-Medison objavljena 14. septembra 2018. u časopisu Science otkrila je da kada je biljka povređena, ona oslobađa signal sličan nervnom sistemu u celom svom telu, sličan odgovoru na bol kod ljudi i drugih životinja.

Kada je čovek povređen, senzorne ćelije u našim telima upozoravaju naš nervni sistem da oslobodi neurotransmiter glutamat. Ovo stimuliše deo našeg mozga da oslobodi adrenalin, koji pokreće našu reakciju „bori se ili beži“.

Biljke nemaju nervni sistem, ali video snimak koji su snimili naučnici koji stoje iza ove nove studije o povređenim biljkama pokazuje da one imaju sopstvenu verziju borbe ili bekstva kada su napadnute.

Snimak koji su snimili naučnici studije pokazuje kako gusenica jede biljku i njen naknadni odgovor.

Pošto im nedostaje nervni sistem, biljke nemaju neurotransmitere, ali ipak imaju glutamat. Na snimku, biljku ujede gusenica i oslobađa glutamat na mestu ujeda. Ovo aktivira talas kalcijuma koji prođe kroz celo telo biljke, što zatim pokreće biljku da oslobodi sopstveni hormon stresa.

Zapanjujući video po prvi put pokazuje koliko brzo reakcija biljke odjekuje kroz njihovo telo. Prema saopštenju Univerziteta Viskonsin-Medison, potrebno je manje od dva minuta da signal stigne do svih krajeva postrojenja, krećući se brzinom od oko jednog milimetra u sekundi.

Kada biljka dobije signal kroz svoje telo, ona sada shvata da je napadnuta i može pravilno da odgovori na pretnju.

Као мали сам чупао лишће са дрвета, па ми је баба говорила "немој то...то дрво боли" и тако ме је научила да не уништавам биљке али је можда на тај начин код мене клинца пробудила неке осећаје за емпатију и саосећање

 

[Gost 378288]

Sledeći put kada sednete da uživate u lepoj, lisnatoj salati, pokušajte da ne mislite na sav glutamat koji su biljke ispuštale usput.

Не само да нећу мислити на глутамат које су биљке испуштале, него нећу мислити ни на бол које су животиње осећале док сам их клао.