- Poruka
- 42.854
Razvod retko kada bude lep, ni za jednu od uključenih strana. Međutim, kod pingvina on ne utiče samo na pogođeni par, već na celu koloniju.
Gospodin i gospođa Gridi, Sfen i Megik, Viola i Elektra – posebno privrženi pingvinski parovi često stiču izvesnu popularnost. Ove ptice su pravi romantičari, najradije žive u dugim monogamnim vezama i u njima odgajaju svoje potomstvo. Dok se u mladosti još zaljubljeno udvaraju jedno drugome, s godinama postaju uigran tim kada je reč o gnežđenju i podizanju mladih. Ipak, s vremenom se mogu pojaviti sukobi, nada da je trava negde drugde zelenija ili da je neko drugo gnezdo mekše. Ako dođe do razdvajanja – ili čak do konačnog "razvoda" – posledice su dalekosežne. I to za celu koloniju.
Čak i u vremenima gubitka staništa i klimatskih promena, budućnost jedne kolonije se najbolje može predvideti na osnovu stope razvoda, otkrili su istraživači iz Australije, Novog Zelanda i Nemačke. Oni su ispitivali kako morske ekološke promenljive, ponašanje u potrazi za hranom i socijalni faktori poput razvoda utiču na reproduktivni uspeh malih pingvina (Eudyptula minor) i objavili svoje rezultate u naučnom časopisu Ecology and Evolution. Prema njihovim nalazima, stopa razvoda je najpouzdaniji pokazatelj budućeg reproduktivnog uspeha jedne kolonije.
Do sada su faktori životne sredine i individualno ponašanje u vezi sa uspehom u gnežđenju proučavani odvojeno. Sada su istraživači posmatrali sve faktore zajedno: u megakoloniji na zapadnom kraju australijskog ostrva Filip, gde živi između 28.000 i 32.000 malih pingvina. Istraživači su opremili pingvine koji su učestvovali u studiji transponderima kako bi ih mogli jednoznačno identifikovati i analizirali sadržaj stotinu veštačkih gnezda tokom 13 sezona gnežđenja. Tako su mogli da posmatraju ko je s kim „oženjen“, u kom gnezdu par odgaja potomstvo – i da li se ponovo rastao.
Stopa razvoda pre sezone parenja bila je niska, što je rezultiralo time da se izlegne znatno više ptića i da uspešno polete. Takođe, trajanje izlazaka u potragu za hranom imalo je različite uticaje na uspeh razmnožavanja: s jedne strane, duži izleti tokom sezone parenja dovodili su do većeg uspeha pri izleganju, dok su kraći izleti nakon izleganja povećavali stopu preživljavanja i osamostaljenja mladih ptica.
Tokom 13 godina istraživači su posmatrali pingvine, a stopa razvoda je u tom periodu znatno varirala: u nekim godinama razvodio se tek svaki dvadeseti par, dok je u drugim razvod pogađao svaku treću vezu. Tipičan razlog za razvod bio je premali broj potomaka. Činjenica da razvod para koji nije imao mnogo uspeha u razmnožavanju dodatno smanjuje natalitet može se objasniti time što se, čak i u carstvu malih pingvina, novi odgovarajući partner u teoriji nalazi lakše nego u praksi. U proseku, samo svaki četvrti razvedeni par pronađe novog partnera u roku od godinu dana. Potom je potrebno dodatno vreme da se razvije dovoljno jaka veza za zajedničko potomstvo – u nekim slučajevima to znači i preskakanje jedne sezone parenja. Osim toga, potomstvo sa novim partnerom nije nužno brojnije nego sa starim – u najgorem slučaju, čak može biti i manje uspešno.
Gospodin i gospođa Gridi, Sfen i Megik, Viola i Elektra – posebno privrženi pingvinski parovi često stiču izvesnu popularnost. Ove ptice su pravi romantičari, najradije žive u dugim monogamnim vezama i u njima odgajaju svoje potomstvo. Dok se u mladosti još zaljubljeno udvaraju jedno drugome, s godinama postaju uigran tim kada je reč o gnežđenju i podizanju mladih. Ipak, s vremenom se mogu pojaviti sukobi, nada da je trava negde drugde zelenija ili da je neko drugo gnezdo mekše. Ako dođe do razdvajanja – ili čak do konačnog "razvoda" – posledice su dalekosežne. I to za celu koloniju.
Čak i u vremenima gubitka staništa i klimatskih promena, budućnost jedne kolonije se najbolje može predvideti na osnovu stope razvoda, otkrili su istraživači iz Australije, Novog Zelanda i Nemačke. Oni su ispitivali kako morske ekološke promenljive, ponašanje u potrazi za hranom i socijalni faktori poput razvoda utiču na reproduktivni uspeh malih pingvina (Eudyptula minor) i objavili svoje rezultate u naučnom časopisu Ecology and Evolution. Prema njihovim nalazima, stopa razvoda je najpouzdaniji pokazatelj budućeg reproduktivnog uspeha jedne kolonije.
Do sada su faktori životne sredine i individualno ponašanje u vezi sa uspehom u gnežđenju proučavani odvojeno. Sada su istraživači posmatrali sve faktore zajedno: u megakoloniji na zapadnom kraju australijskog ostrva Filip, gde živi između 28.000 i 32.000 malih pingvina. Istraživači su opremili pingvine koji su učestvovali u studiji transponderima kako bi ih mogli jednoznačno identifikovati i analizirali sadržaj stotinu veštačkih gnezda tokom 13 sezona gnežđenja. Tako su mogli da posmatraju ko je s kim „oženjen“, u kom gnezdu par odgaja potomstvo – i da li se ponovo rastao.
Stopa razvoda pre sezone parenja bila je niska, što je rezultiralo time da se izlegne znatno više ptića i da uspešno polete. Takođe, trajanje izlazaka u potragu za hranom imalo je različite uticaje na uspeh razmnožavanja: s jedne strane, duži izleti tokom sezone parenja dovodili su do većeg uspeha pri izleganju, dok su kraći izleti nakon izleganja povećavali stopu preživljavanja i osamostaljenja mladih ptica.
Teško pronalaženje partnera nakon razvoda
Tokom 13 godina istraživači su posmatrali pingvine, a stopa razvoda je u tom periodu znatno varirala: u nekim godinama razvodio se tek svaki dvadeseti par, dok je u drugim razvod pogađao svaku treću vezu. Tipičan razlog za razvod bio je premali broj potomaka. Činjenica da razvod para koji nije imao mnogo uspeha u razmnožavanju dodatno smanjuje natalitet može se objasniti time što se, čak i u carstvu malih pingvina, novi odgovarajući partner u teoriji nalazi lakše nego u praksi. U proseku, samo svaki četvrti razvedeni par pronađe novog partnera u roku od godinu dana. Potom je potrebno dodatno vreme da se razvije dovoljno jaka veza za zajedničko potomstvo – u nekim slučajevima to znači i preskakanje jedne sezone parenja. Osim toga, potomstvo sa novim partnerom nije nužno brojnije nego sa starim – u najgorem slučaju, čak može biti i manje uspešno.
