Донекле ми је јасна ситуација и жао ми је што је тако. Али ако трпиш насиље, физичко или психичко, ја се надам да има ту негде да се пријави. Ако ми у Србији имамо нешто што се зове Сигурна кућа, онда капирам да Швајцарска има нешто слично само на много већем нивоу.
Сад, не знам какав је правни систем у Швајцарској, али опет разумем да је много ефикаснији, бољи и правичнији него наш. У случају развода, ако се родитељи сами не договоре онда се иде ваљда у парницу, борбу за старатељство, коме ће припасти деца. Ту исто не важи "не дам своју децу", јер тако нешто одлучи суд, али након што саслуша мишљења многих експерата, пре свега социјалних радника, психолога, па и саме деце. У том случају увек су мајке те које имају предност јер у очима судова мала деца некако природно припадају мајци, али се оцу дају права. Наравно осим у случајеваима ако је, не дај боже, мајка неподобна за чување из разних разлога, типа да се бави проституцијом, да је регисртовани наркоман, да се бави неким криминалним активностима или да има неки психички поремећај.
У то не би требало да спада чињеница колико ко зарађује. У случају да не дај Боже не можеш да бринеш о деци, онда ти их не би узео муж, већ служба за социјални рад. Али опет, ти имаш мужа, који чак и када постане бивши, по завршетку развода има обавезу да плаћа алиментацију.
Ја знам да то овде у Србији не функционише како треба, али у Швајцарској, која је појам за неки уређен систем, то би требало да функционише ефикасно.
Ништа није овде лако, ни одлука да пријавиш мужа ако трпиш насиље, ни одлука да уђеш у процес развода, ни ако дође до битке за старатељство. Мислим да нема пречица, али не верујем да ће швајцарска држава да допусти да мајка са троје деце остане на улици или гладује.