Razuzdanost rokenrola

Sensei

Sensei

Master
Moderator
Poruka
93.252
Evo neka podsetnik o Led Cepelinu posluži kao uvod u temu razuzdanog života rokenrol umetnika.

Da sam reinkarniran kao menadžer benda iz 1970-ih, ne bih stao ni na 30 metara od Led Zeppelina. Ne samo da su stalno uništavali hotelske sobe i – kao u slučaju Džimija Pejdža – započinjali seksualne odnose sa 14-godišnjim devojčicama, već su stalno upadali u nevolje na carini. U stvari, u jednom trenutku su bili zabranjeni na dve hemisfere odjednom.

Do sredine 1970-ih Led Zeppelin je bio smešno uspešan. Sa šest studijskih albuma i hitovima kao što su 'Stairvay To Heaven', 'Immigrant Song' i 'Whole Lotta Love' koji su se emitovali širom sveta, ova četiri virtuoza u zvoncarama našla su se u posedu ogromne i pomalo fanatične baze obožavalaca. Zeppelin je praviio opsežne turneje da bi smirio mase, udarajući grad za gradom mesecima za redom.

Jedan od najvažnijih od ovih gradova, barem u Americi, bio je Boston. Zeppelin je tamo izveo niz burnih koncerata kasnih 60-ih, tako da je, kada su najavili povratak, vladao ogroman talas interesovanja. Nešto poput 3.000 obožavalaca - većinom tinejdžera - čekalo je ispred mesta događaja preko noći kako bi bili spremni kada se sledećeg jutra otvori blagajna. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su stvari postale ružne. Nekako je izbio nered, a u vreme kada je gradonačelnik stigao, mesto događaja se pretvorilo u pepeo.

Rusvaj je bio dovoljan da ubedi vlasti da Led Zeppelin loše utiče na omladinu Bostona. Tek 2020. godine Džimi Pejdž je otkrio da je Zepelinu zabranjen pristup tom mestu. Objavljujući fotografije publike u Bostonu na svom Fejsbuku, gitarista je napisao: „Očigledno je bila petogodišnja zabrana bendu da svira na tom mestu. Bio sam blaženo nesvestan nijedne od ovih stvari, ali gradonačelnik je, po svemu sudeći, bio obožavatelj Roling Stonsa”.

1690869526456.png
 
Naravno, do 1975. Led Zeppelin je bio naviknut da im je zabranjen ulazak na svakakva mesta. Nekoliko godina pre nereda u Bostonu, Plant, Pejdž, Džons i Bonam odvezli su se svojim privatnim avionom u Singapur da igraju na jednom od gradskih mesta na otvorenom. Po dolasku su se od sletne piste uputili do carine, gde su očekivali da im se pruži pun VIP tretman. Nisu stigli daleko. Tek što su se iskrcali, granična kontrola ih je zaustavila. Kao što je Stephen Davis napisao u Hammer of the Gods: The Led Zeppelin Saga: „Ne samo da Led Zeppelin nije bio dozvoljen u zemlju, čak im je odbijena dozvola da izađu iz svog aviona i morali su da lete nazad u London“

U to vreme, vlada Singapura je bila duboko nepoverljiva prema svemu što je kontrakulturno. U nastojanju da potisne plimu hipi pokreta, ostrvska nacija je pokrenula kampanju protiv zapadne „kulture droge“, čiji su osnovni deo smatrani rok muzika i duga kosa. Očigledno, ovo je učinilo Led Zeppelin veoma nepopularnim. Sveže uvijene loknice članova benda smatrane su direktnom pretnjom društvenom poretku. Mnogi hipiji koji su putovali u Singapur bili su odbijeni na carini jer su odbili da ošišaju sopstvene neuredne frizure, a sada je Zeppelin bio suočen sa istim ultimatumom: ošišaj se ili idi kući. Otišli su kući.

1690869748481.png
 
Sensei:
Ne znam za njih
Kliknite za proširenje...
Ja sam procitao nekoliko knjiga o Queen-u, Peter Freestone je bio sve vreme sa njima i iz prve ruke je svedocio kakvi su bili privatno. Freddie je pravio zurke koje su bile divlje u svakom pogledu ali nigde nije spominjao da su demolirali hotelsku sobu. Brian May je astrofizicar koji je kasnije doktorirao tako da tesko moze da se ocekuje da je divljak koji unistava imovinu hotela. Roger Taylor, bubnjar, je bio najveci zenskaros i pasionirani ljubitelj brzih automobila. Inace zavrsio za zubara iako nikada nije radio u struci.
John Deacon, basista, je bio najmirniji i najcutljiviji roker u istoriji, rekao bih :) Ali ljudina u svakom pogledu i sjajan muzicar.
 
Džimi Hendriks


1690891602777.png





Muzika Džimija Hendriksa postala je simbol slobode i ljubavi u vreme hipika i "dece cveća".
Karijeru muzičara započeo je sa jedva petnaest godina kada je postao ulični svirač.
Kad je ozbiljnije počeo da se bavi rokenrolom, preokrenuo je muzički svet naglavačke.
Kreirao je svojstvenu mešavinu psihodeličnog roka, hard roka i bluza koju je svetu predstavio kao frontmen benda The Jimi Hendrix Experience.
Njegova muzika bila je neosporivo inovativna, kao i njegovi tekstovi.


1690891677047.png

Nema misterije u pogledu onoga što je Jimi Hendriks zaista volio: muziku i žene.
Džimijev ukus za grupi-devojke je već legendaran.
Linda Keith, koja ga je otkrila i pomogla mu da se proslavi, prisjeća se kako ga je pronašla u krevetu sa ne manje od sedam žena.
Jimi je žonglirao sa zapanjujućom grupom prijateljica, kako ozbiljnih, tako i neobaveznih.
Seksualnih prilika bila je svuda za odvažnog rokera, a on nikada nije bio u stanju da se odupre tom iskušenju.

Hendriks je uzimao obilne količine LSD-a, što je značilo da su sve vrste njegovih granica bile zamagljene i da je kroz Džimijeva vrata percepcije bez prestanka duvala promaja. Krajem šesdesetih, Hendriks je postajao sve iscrpljeniji, razočaran i opterećen drogom.
U poslednjoj godini svog života, imao je naviku da snima ceo dan i bdije celu noć, uz pratnju nepresušne ponude droge i seksa.


Hendriksova smrt bila je, po svoj prilici, samoubistvo iz nehata: iscrpljen od predugog bdenja, odredio je sebi pogrešnu terapiju.
Združeno delovanje pilula za spavanje i hemijskih sredstava koja su mu noćima pre toga pomagala da ostane budan, bilo je smrtonosno.
Muziku koju je za sobom ostavio nije moguće opisati, niti svrstati u određenu kategoriju.
Najjednostavnije je, ali možda i najpribližnije istini, reći da je u pitanju čisti rokenrol koji, budući da dopire pravo iz duše, prkosi svakom pokušaju žanrovskog određenja.
Čuveni gitarista uveden je u američku Rokenrol kuću slavnih i britansku Muzičku kuću slavnih 2005. godine,
a njegova zvijezda u Holivudu postavljena je 1994. godine.
 
Ja mislim da je to pre bilo mnogo prisutnije i izrazenije i da su mnogi rokeri nazalost bili zrtve nekih zabluda i da su upali u zamku, recimo R'n'R je nastao kao neki odraz bunta, kritike drustva i otrgavanja od nekih nametnutih socijalnih i drustvenih normi (kao prst u oko establismentu i nekakvom "uzornom" gradjaninu po merilima drzave, sistema i tog establismenta) sto je u biti pozitivno i u redu ali mnogi su nazalost upali u tu zamku jer su iz nekog bunta otisli vec u neku auto-destrukciju pa su mnogi od njih otisli u neku emotivnu i duhovnu prazninu, nemoral, alkoholizam, narkomaniju, surovanje sa okultnim mracnim stvarima, sto je za posledicu imalo mentalne bolesti i neretko i preranu smrt (usled samoubistva, predoziranja drogom, itd) i mislim da su neke malo novije generacije rokera uvidele to ( kao i oni stariji koji su bili u tome ali su nekako uspeli da se izvuku iz toga i izbegnu tragicnu sudbinu) i da dosta rezervisanije i obazrivije gledaju na te neke stvari i da bunt i slobodan duh ne znaci i autodestruktivnost i da teze ka nekom pozitivnijemni izbalansiranijem nacinu zivota pa recimo danas neretko imamo rock zvezde koji za sebe tvrde da su religiozni, da su porodicni ljudi, da se zdravo hrane, da vezbaju, itd.
Sto je donekle i logicno, a i sta danas ima buntovno u tome da si ne znam nemoralan, razuzdan, da se drogiras, da se pederises, itd kada to sad svi rade, danas je mnogo veci odraz bunta ono verovati u Boga, postovati neke tradicionalne vrednosti i ziveti nekim zdravim i pozitivnim nacinom zivota jer svakako takvih je danas mnogo manje nego onih prvih nazalost.

Recimo Isus Hrist je pravi buntovnik i roker a ne djavo, pa sad ko je shvatio shvatio je. ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top