Pa, nisam ja prvi pomenuo slucajnost, nego si ti u svom komentaru pitao 'da li je slucajno'. Nadovezao sam se na to.
U svakom slucaju, kao sto rekoh, niti verujem sasvim u slucajnosti, niti ne verujem. Negde izmedju.
Ma...ne znam da li poznajem zivot ili ne, znas... svima nama jednostavnije je da iza kompjuterskog monitora filosofiramo, da se pravimo pametni na recima. U svakodnevnom zivotu, na delu, sve je to znatno komplikovanije. Kao sto rekoh, taj neki metod protiv razocaranja pokusavam da primenim. Dakle, Pokusavam, al to ne znaci da mi i uspeva. Nekad uspe, nekad ne. Cak, mogu reci da sam zapravo konstantnije u zivotnom razocaranju, samo pokusavam da uverim sebe da sam otupeo na to. I tako u tom samouveravanju, polako godinama, postignem pomirenje sa situacijom. U tim neki zivotnim segmentima u kojima je doslo do razocaranja. Al, ono je i dalje tu, prisutno. Samo umanjeno u odnosu na ranije, potisnuto, nekako pod kljucem. Prisutno je i dalje neko podsvesno prizeljkivanje da ce se mozda nekad nesto ipak pomeriti, i da cu ostvariti one segmente zivota u kojima sam osetio i osecam razocaranje. Ali, razocaranje nije nestalo kao sto rekoh, samo je umanjeno. Prema tome, svi ovi saveti, svi mi koji pisemo ovde, zapravo su presipanje iz supljeg u prazno. To kao :
"navikni se, izdrzi, budi jak, nauci da zivis sa tim, ustani otresi kolena pa kreni dalje' itd sve ovo zapravo ne donosi kljucno resenje za razocaranje. Za eliminaciju potpunu eliminaciju tog osecanja.
Razocaranje moze potpuno da nestane samo ako resimo uzroke razocaranju.Barem, po mom misljenju. Drugim recima, ako je neko razocaran zbog toga sto ne moze ili ne ume da nadje posao, ili zato sto ne moze ili ne ume da postigne nesto u svom zivotu,razocaranje ce nestati ako nadje posao, ili ako uspe da postigne da osttvari to sto zeli.. Ili ako je neko razocaran zbog toga sto recimo nema devojku, decka, ljubavni, seksualni zivot...itd razocaranje ce nestati tek ako nadje partnerku partnera. itd itd itd. Dakle sa dna moze da nas digne pre svega eliminisanje uzroka, uzroka koji dovodi do razocaranja. Dakle, postizanje uspeha u onom segmentu u kojem je i doslo do razocaranja zbog konstantnih neuspeha, ili konkretno resavanje problema. Ili pak potpuna promena cilja, mada ni to zapravo nije trajno resenje, jer uvek negde podsvesno ostane zelja za onim sto nismo ili ne mozemo ostvariti. Dakle, i promena neostvarivog cilja je neka vrsta daljnjeg trpljenja podsvesnog razocaranja, zbog onog sto nismo uspeli. A Trpljenje razocaranja, tj otupljenje na osecaj razocaranja, to zapravo predstavlja fingirani prestanak razocaranja.To nije prava istinska eliminacija razocaranja, vec zapravo potiskivanje razocaranja, nekakva mazohisticka
adaptacija na hronicni neuspeh i hronicno razocaranje(kad vec nema drugog resenja), da covek ne bi pukao.
