Sta kad se razocaras u Boga,u veru u sve,sta raditi kako se ponasati?Kako preziveti sve to emotivno,kad te uporno neko kao da gura nazad,a ti zelis napred,kad velicaju druge koji su gori od tebe,a tebe ceka sudbina kakva te ceka,kad te ljubav izda,kad te sve izda.Da li se to zove kletva sta je to?
Uhhh, gde sad strefih,... prosla ponoc. Ali dobro.
Vidi ovako... za idealisticke odgovore bice zaduzeni drugi,
to se mene tice, mogu dostaviti samo materijalisticki odgovor, i to onaj koji ti nisu dorekli u skoli.
Rec je jednostavno o matematicko-fizickim limitima prirode!
1) Ako pogledas zvezdano nebo oko sebe, tesko da i jedna zvezda do koje pogledas ima planetu sa ovako razvijenim organskim zivotom.
*) Dakle, verovatnoca je gotovo nikakva, a nas je "sreca" zadesila kolikogod je mogla.
*) Stari spisi u originalnim verzijama u stvari su govorili o "bogovima" (odlucujucim silama) prirode (i drustva, ali to ovde nije tema),
koje su morali spoznavati i mogli koristiti, ali kolikogod da su i oni limitirani, ipak smo tim silama duzni nesto.
2) Ako pledas ziva bica oko sebe, osim ljudske vrste, sve ostalo je totalan jad i beda u razumskom smilu.
*) Dakle, sta mislis da ti se zalomilo da budes neprimatna kreatura...
3) Ako pogledas ljude oko sebe... i tu vazi isti taj zakon...
*) Treba li da objasnjavam isto po treci put?
P.S.
Razocaravajuce jeste - do balcaka!
Ali bolje srece - nema.
*) "Vecni zivot" koji se pominje u Novom zavetu je u stvari - "vekovistost trajanja usloznjavanja organske materije".
A njoj treba duuugo i duuugo vremena i mnooogo i mnooogo promasaja da i ovako sta pogodi.
Ako je za utehu, bogovi su prosli jos i gore.
a) prirodni bogovi nisu ziva misleca bica,
b) drustveni bogovi, koji su to bili, iako tokom lanaca od mnogih generacija, su izumrli vec odavno.
E, sad... koliko tu utehe moze biti...
Odnosno, kao sto rece Ahilej:
"
Kad vec malovecnim rodi mene, bar da... ... ...
"