Razne vrste sireva

Markoni11

Markoni11

Poznat
Poruka
8.441
Različite vrste sireva koje ste probali...Vaša iskustva i preporuke

syr-v-morozilke-4.jpg
 
Istorijat sira

Poreklo proizvodnje sira seže u daleku prošlost, ali je prva fabrika pokrenuta tek pre 200 godina. Brojne vrste evropskih sireva nalaze se među najpopularnijim, ali su ipak SAD najveći proizvođač sira u svetu.

Danas slobodno možemo da govorimo o siru kao globalnom fenomenu, namirnici koja ima najviše varijacija i pozamašnu armiju strasnih ljubitelja spremnih da izdvoje vreme i novac kako bi okusili određeni sir, često prelazeći hiljade kilometara da bi došli do njega.

1613912942505.png



Iako je zanatska proizvodnja sira stara gotovo koliko i civilizacija, prva fabrika pokrenuta je tek 1815. godine u Švajcarskoj. Stvarni početak industrijalizacije u proizvodnji došao je još kasnije, kada je 1851. godine izvesni Džesi Vilijams, farmer iz okoline Njujorka, počeo da otkupljuje mleko s komšijskih farmi kako bi pravio sir.

Sir spada među najomiljenije namirnice, pravi se širom sveta na bezbroj načina, ali uvek u sprezi sa – bakterijama. Samo u Srbiji moguće je pronaći pregršt autohtonih ili geografski određenih i veoma karakterističnih sireva: pirotski, somborski, kraljevački, homoljski, zlatarski, sjenički, pirotski, pljevaljski, mileševski, durmitorski…

Sjedinjene Američke Države su najveći proizvođač sira u svetu, i godišnje proizvedu više nego tri najveća evropska proizvođača Nemačka, Francuska i Italija zajedno! Holandija, poznata u svetu po svojim sirevima, nalazi se na četvrtom mestu po proizvodnji, dok verovatno najčuvenija država sira Švajcarska nije ni među prvih 10 najvećih u Evropi!
Sve skupa, sireva je u ponudi toliko da već odavno nije jednostavno da se čovek tu snađe. Ali, u tome ima draži – polje istraživanja je praktićno – beskrajno!

Izvor: ( basta balkana.com )
 
Poznate vrste evropskih sireva

Apenceler (appenzeller) – tvrd kravlji sir koji se u švajcarskom regionu Apenceler proizvodi više od 700 godina. U period sazrevanja stoji u slanom rastvoru kojem se dodaju herbalne tvari, a ponekad vino ili sajder, ima boju slame, sitne rupice i oštar miris.

Čedar (cheddar) – tradicionalni engleski sir s najmanje 48 procenata masnoće. Tvrde strukture i specifične narandžaste boje, pod ovim imenom poznat je od 16. Veka, ali je poreklom čak možda iz doba starih Rimljana, koji su prvi doneli tvrdi sir u Englesku.

Edam – ime dobio prema maloj luci Edam, severno od Amsterdama. Presvlaka od crvenog voska prvi put je upotrebljena u 14. veku i čini ga prepoznatljivim širom sveta.

Ementaler – švajcarski sir koji može biti blagog do pikantnog ukusa, ali većinom slatkast. Naziv je dobio po dolini u gornjem toku reke Eme, a danas ga izrađuje oko 1.600 proizvođača u dolini Emental.

Feta – grčki ovčji sir u surutki.

Fontina – blagi sir koji se može lepo seći, posebno je pogodan za gratiniranje i pripremu umaka.

Gauda (gouda) – jedan od najpoznatijih sireva sveta, nastao je u 6. veku na farmama oko istoimenoga sela u blizini Roterdama.

Gorgonzola – sir s plemenitom plesni ima svoje jače i slabije varijetete. Postoji legenda kako je neki gostioničar iz Gorgonzole slučajno otkrio da mu sir strakino postaje plav posle stajanja u hladnom i vlažnom podrumu gostionice. Bilo mu je žao da se baci i ponudio ga je gostima koji su se oduševili. Od tada se ovaj sir zove gorgonzola.

Grana padano – zrnasti tvrdi sir od kravljeg mleka, vrlo sličan parmezanu, ali malo blažeg ukusa.

Grijer (gruyere) – mekani švajcarski sir po ukusu sličan ementaleru.

Halumi (halloumi) – beli, poprilično slan polutvrdi sir s Kipra, tradicionalno pravljen od ovčijeg i kozjeg mleka. Zbog visoke tačke topljenja, savršen za prženje i grilovanje.

Kačkavalj – ovčiji žuti sir, mada se ovim imenom u Srbiji često nazivaju različite vrste žutih sireva.

Kamamber (camembert) – meki masni sir s belom plemenitom plesni. Predanje kaže da ga je prva napravila supruga jednoga farmera u istoimenom selu u Normandiji krajem 18. veka.

Maskarpone – sveži sir glatke teksture koji se najčešće upotrebljava za izradu krema za kolače.

Mančego (manchego) – ovčiji sir prijatnog ukusa poreklom iz Španije.

Mocarela (mozzarella) – originalno se proizvodio od bivoljeg mleka, ali sve češće može se naći jeftinija kravlja varijanta. Idealan je za pice i razne salate od testenine.

Olomoučki (olomoucké syrečky) – mekani, potpuno prirodni sir od obranog kravljeg mleka, oštrog mirisa i oporog ukusa, jedini je originalno češki sir. Proizvodi se od 15. veka, a ime je dobio po gradu Olomoucu u Moravskoj.

Parmezan (Parmigiano Reggiano) – zaštićeno ime za čuveni i jedini originalni parmezan iz regije Emilija Romanja. Slan, tvrd i mastan. Savršen!

Paški – tvrd ovčiji sir koji nastaje na ostrvu Pagu ujedno je i najcenjeniji hrvatski sir u svetu.

Pekorino – pikantni tvrdi sir od ovčijeg mleka, upotrebljava se slično kao parmezan.

Rikota – sveža i meka mešavina kravljeg i ovčijeg sira. Ukus varira od slatkog do kiselkastog i lagano slanog. Idealan je za umake i nadeve.

Romadur – polutvrdi kravlji sir jakog ukusa, jedan od najpopularnijih u Nemačkoj, a pravi se još i u Belgiji.

Tilziter – pravi tost sir jer se izvrsno topi.

Trapist – polutvrdi kravlji sir blago kiselkastog ukusa i umerenog mirisa. Ime je dobio po redu trapista, a njegov način pravljenja monasi iz Francuske preneli su na teritoriju Austrougarske u drugoj polovini 19. veka. Sir je i danas pod tim imenom veoma popularan upravo na tim teritorijama – Mađarska, Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija – a slične varijacije prave se širom Evrope.

Izvor: (basta balkana.com)
 
Najskuplji sir pravi se u Srbiji

newspic-942.jpg


Prvo mesto na listi najskupljih sireva u svetu drži onaj koji se pravi u okolini Beograda, u selu Zasavici. Radi se o siru od magarećeg mleka, koji se jedino ovde i pravi, a cena dostiže 1.000 evra za kilogram! Zašto je ovaj sir toliko skup? Stvar je u tome što je za kilogram ovog sira potrebno 25 litara magarećeg mleka, a ta količina može da se izmuze od jedne životinje tek za dve godine! Način pripreme sira drže kao tajnu, a poznato je samo to da se magareće mleko meša s izvesnom količinom kozijeg kako bi sir dobio na mekoći. Inače, magareće mleko izuzetno je zdravo, ima svega jedan posto masnoće i čak 30 puta više vitamina C nego u kravljem.

Što se ostalih sireva na listi najskupljih tiče, drugi je švedski od mleka losa (950 evra), treći je „božićni“ Clawson Stilton Gold, beli meki sir sa zlatnim listićima (940 evra), četvrti čedar Wyke Farms (440 evra), takođe sa zlatnim listićima ali i belim tartufom, a peti kineski Extra Old Bitto (330 evra), koji odležava 10 godina u bloku od 20 kilograma i dobija se od kozijeg i mleka švedskih braon krava.

Izvor: Vino.rs
 
Ja imam vise omiljenih vrsta sireva.Jedan od njih je Pecorino Romano.To je mnogo jak i tvrd sir tako da ga koristim malo i to rendanog kao dodatak hrani,na spagete,razne paste ,u neke salate i slicno.

shopping.png


Pecorino Romano je tvrd, slani italijansi sir, proizvodi se od ovčijeg mleka. Pekorino se i dan danas pravi po originalnoj recepturi, a spada u jedne od najstarijih italijanskih sireva. Proizvodi se najviše u okolini grada Lacio na šta ukazuje sam naziv sira.

Pekorino spada u grupu tvrdih zrelih sireva, krasi ga prijatno oštar ali prilično slan ukus. Sir obično sazreva oko 5 meseci ili minimum 8 meseci i duže te se tako sazreo najčešće koriste za rendanje. Odlično ide uz paste sa začinjenijim sosevima poput Karbonare.

Pecorino Romano nikako ne treba mešati sa sirevima Pecorino Toscano ili Pecorino Sardo koji se takođe proizvode od ovčijeg mleka, a osnovna razlika je što oba sadrže manje soli i kao takvi često se konzumiraju zasebno sa sličnim tvrdim sirevima.
 
Uh, obožavam sireve, cilj mi je da probam sve ikada (ili makar da pokušam).

Ima vrsta koje mi nisu lepe, npr Brie, ali neću moći da odolim da ih svako malo gricnem, jer su gurmansko iskustvo za sebe, i volim kad mi nešto šokira jezik

Buđavi sirevi su definitivno za na kriškicu ili komadić

Manje volim mekane sireve, mocarelu, gaudu, i zrnaste, gorki su mi

Definitivno mi je od tih normalnijih ukusa omiljeni čedar
 
Najbolji sir svakako zavisi od prilike, uz šta se jede.

Najbolji uz pastu je parmezan ili Grana Padano, najbolji uz pršutu je brie i camembert, najbolji za pitu sa sirom je staroplaninski, najbolji u grčkoj salati je feta, najbolji u Philadelphia cheese steak-u je provolone, najbolij za pizzu je mozzarela, najbolji za topljenje uz meso je raclette...

...ali meni je najbolji koji bih mogao da jedem u pola dana i pola noći, bez ičega - gruyere.
 
Ja sam zbog Grcke u koju sam mnogo puta bio na odmor zavoleo Fetu.Grci taj sir stavljaju svaki put u njihovu Grcku salatu uz bilo koje jelo da se naruci za veceru.

Moj sin voli sir Čedar (cheddar).Jednom sam ga pitao kakav je to sir ima neku narandzastu boju,a on mi odgovorio da je to sir "Čeda" jedan od najboljih u svetu a boja takva i treba da mu bude.

cheddar-president-mature-white-200g-1011270-large.jpg

Reč je o kravljem siru čiji ukus, tekstura i boja mogu varirati. Ukus se menja iz blagog u oštriji s naglašenijim notama, a tekstura iz kremaste u suvu i mrvičastu. Boje cheddara protežu se od gotovo bele preko žute do narančaste.

Slavni Engleski cheddar svoj put otpočeo je skromno, u malom selu. Dugo se samo tamo i proizvodio, a sa njegovom popularnošću širilo se i znanje o izradi, tako da se danas proizvodi u mnogim državama.
 
Poslednja izmena:
Markoni11:
Moj sin voli sir Čedar (cheddar).Jednom sam ga pitao kakav je to sir ima neku narandzastu boju,a on mi odgovorio da je to sir "Čeda" jedan od najboljih u svetu a boja takva i treba da mu bude.
Kliknite za proširenje...
Cedar i ja volim najvise, a fetu nekako i ne racunam, iako bi trebalo. Toliko sam odrasla uz fetu da je ne registrujem, vise mi je kao malo kompaktnija verzija krem sira.
 
Velike rupe,nemaju uvek dobru konotaciju.Medjutim,kada je rec o sirevima onda je to,nesto drugo.Ako ne znate koji sir je najbolji,onda obratite
paznju na rupe,koje se na siru nalaze.Sto su rupe vece,kvalitet sira je veci.I naravno,tako kvalitetan sir,ima i vecu cenu,u odnosu na one sireve,koji imaju
male rupe,ili uopste i nemaju rupe....
 
Najviše sam uživala u sirevima kao što su kamember i bri, to su mi omiljeni sirevi. Volim i one buđave sireve, rokfor i gorgonzolu. Nisam neki ljubitelj parmezana mada mogu da ga jedem ali to je retko. Obožavam dimljeni sir, on mi je poseban i neodoljiv, zatim volim prevreo, tvrd kravlji sir i naravno mlad sir koji je vrlo zdrav. Kačkavalj volim ali on mi je pomalo običan, dok topljene sireve uživam da mažem na hleb.
 
Sve vrste sireva obozavam osim Tofu,koji i ne smatram sirom nego imitacijom.
Jedan od najlepsih koji sam probao je Suluguni (Сулугуни), vrsta sira koji vodi poreklo iz Gruzije. Dimljeni Suluguni je odlican... Naravno Uzicki,stari sir je u vrhu izbora :heart:. Nisam ljubitelj mladih sireva,nisam ljubitelj blagih ukusa :).
 
Old Amsterdam tj stara (aged) gauda koju sam probao tj kupio na nedeljnoj pijaci u Minsteru kod katedrale, nemačkom gradu blizu holandske granice direktno od holandskih proizvođača. Taj mi je nešto najsavršenije što sam probao.
Volim parmezan, pekorino...uglavnom tvrde i sireve sa punim i jakim ukusom.
Od svakodnevnih čedar mi je najbolji, ne naranđžasti nego opet onaj malo odstojali žuti. Imalo je u lidlu u početku ali odavno su povukli.
 
Andrej Bolkonski:
Velike rupe,nemaju uvek dobru konotaciju.Medjutim,kada je rec o sirevima onda je to,nesto drugo.Ako ne znate koji sir je najbolji,onda obratite
paznju na rupe,koje se na siru nalaze.Sto su rupe vece,kvalitet sira je veci.I naravno,tako kvalitetan sir,ima i vecu cenu,u odnosu na one sireve,koji imaju
male rupe,ili uopste i nemaju rupe....
Kliknite za proširenje...

Metafizika rupicastog sira

Vise sira = vise rupa
Vise rupa = manje sira
=>
Vise sira = manje sira
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top