Razne anegdote i naravoučenija

[Lada]

Došao je dan proslave zlatne svadbe, punih pedeset godina braka,

i stari bračni par imao je pune ruke posla s gomilom rođaka i prijatelja

koji su došli da čestitaju. Neizmerno im je prijalo kad su predveče najzad

ostali sami na tremu, posmatrajući zalazak sunca i uživajući u odmoru nakon

tako napornog dana.Starac je nežno pogledao svoju ženu i rekao

:»Agata, ponosan sam na tebe!«»Šta si rekao?« upitala je.

»Znaš da sam malo nagluva. Govori glasnije.«»Rekao sam da sam ponosan

na tebe.«»Ne brini«, uzvratila je žena, s puno razumevanja u glasu,

»i ja sam pomalo umorna od tebe.«

 

[Lada]

Savršeno slušanje je kada neko bolje čuje sebe nego druge.

Savršen vid je kad neko bolje vidi sebe nego druge.Jer, ne možemo

razumeti drugoga ako ne razumemo sebe.

 

[Lada]

~»Danas si baš mračan. Šta te muči?«

»Ništa posebno. Došao sam kuci pred jutro i, dok sam se svlačio,

žena se probudila i rekla mi: »Nisi li malo poranio da ustaneš?«

I tako, da izbegnem diskusiju, ponovo sam se obukao i vratio se na posao.«

Koja je cena mira ?

 

[Lada]

Jedan zemljoradnik, čije je žito uvek dobijalo prvu nagradu na

lokalnom sajmu, imao je običaj da najbolje seme deli svim seljacima

u okolini.Kada su ga pitali zašto to čini, odgovorio je

:»To je samo pitanje interesa. Vetar nosi polen s jedne njive na drugu.

Kad bi moji susedi uzgajali žito lošijeg kvaliteta, unakrsno oprašivanje

umanjilo bi kvalitet mojih prinosa. Eto zašto mi je stalo da

uvek sade najbolje seme«.
Sve što dajemo drugima dajemo sami sebi.

 

[Lada]

Putnik je u Njujorku seo u voz i rekao kondukteruda silazi u Fordhamu.

»Ovaj voz ne staje subotom u Fordhamu«, objasnio mu je kondukter.

»Ali, može ovako: kada usporimo prilikom prolaska kroz stanicu u

Fordhamu, otvoriću vam vrata i vi iskočite. Ali pripazite – morate trčati

pored voza, inače ćete pasti na nos!«U Fordhamu, putnik je iskočio i trčao

pored voza. U tom trenutku ga je spazio drugi kondukter, otvorio vrata i

povukao ga u voz, baš kad je ovaj počeo da ubrzava.»Stvarno imate sreće!«

uzviknuo je kondukter.»Ovaj voz ne staje subotom u Fordhamu!«

 

[Lada]

Najmanje što možete da učinite da biste bili od koristi drugima…

ponekad je da se sklonite u stranu.

 

[Lada]

»Baš lepo od vas što ste ostali do kraja mog predavanja,

kad su već svi otišli. Hvala vam!« »Nema načemu, ja sam sledeći govornik.«

 

[Lada]

Jednom je postojala krčma koja se zvala »Srebrna zvezda«.

Krčmar je slabo poslovao, i pored toga što je dao sve od sebe

da privuče goste. Lepo je opremio lokal, poboljšao uslugu i

smanjio cene na razumnu meru, ali ništa nije pomoglo. Očajan,

otišao je kod jednog mudraca po savet.Kad je saslušao njegovu

tužnu priču, mudrac je rekao: »Jednostavno je. Treba samo da

promeniš naziv krčme.«»Nemoguće!« uzviknuo je krčmar. »Od davnina

je poznata kao »Srebrna zvezda«.«»Moguće«, odlučno se usprotivio

mudrac. »Sada moraš da je nazoveš »Pet zvona«, i okačiš šest zvona na ulazu u krčmu.«

»Šest zvona. Kakav je to apsurd? Čemu bi služila?«»Probaj i videćeš«,

s osmehom je završio mudrac.I tako, krčmar ga je poslušao. Svi koji su prolazili

pored krčme ulazili su da im ukazu na grešku; svako je bio ubeđen da je samo

on primetio jedno zvono više.Kad bi ušli, prolaznici bi se obično iznenadili

ambijentom i uslužnošću osoblja, pa bi često seli da se posluže nečim, dajući

krčmaru prihod na koji je tako dugo čekao.

 

[Lada]

Nema mnogo stvari koje toliko mogu da ushite naš ego

kao sto je ispravljanje tuđih grešaka.

 

[Lada]

U selu se pripremala velika proslava i svako je trebalo da

donese po bocu vina i izruči je u ogromnu bačvu.Kada je banket počeo,

iz bačve je potekla voda.Jednom od seljaka pala je na um sledeća

ideja: »Ako umesto vina istočim bocu vode u toliku bačvu, niko to

neće primetiti«. Ali nije mu palo na um da će i svi ostali doci na tu ideju.

 

[Lada]

Jedan pomorac isplovio je svojom lađom i doživeo veliko nevreme.

Jedan od robova na lađi počeo je da jauče, izbezumljen od straha,

jer nikad ranije nije bio na brodu u oluji. Njegova kuknjava bila je tako

glasna i uporna da je to počelo da razdražuje putnike, a pomorac hteo

da baci roba u more.Međutim, umešao se njegov prvi savetnik, koji je bio

vrlo mudar, rekavši: »Pustite mene. Mislim da ga mogu izlečiti«. Naredio je

da bace bednika u more a zatim naredio da ga izvuku. Kad se ponovo našao

na palubi, rob se zavukao u jedan ćošak i više ni reč nije progovorio.

 

[Lada]

Nismo svesni koliko smo srećni sve dok se stvari ne pogorsaju.

 

[Lada]

~Po indijskoj basni postojao je miš koji je živeo u neprestanom

strahu od mačaka. Jedan čarobnjak sažalio se na njega i pretvorio

ga u mačku. Tada je on počeo da strahuje od pasa. Čarobnjak ga je

pretvorio u psa, posle čega je ovaj počeo da se boji pantera.

Kada je pretvoren u pantera, počeo je da se boji lovaca. Čarobnjak se predao,

ponovo ga pretvorio u miša i rekao mu: »Nikako ne mogu da ti pomognem,

jer uvek zadržavaš srce jednog miša«

 

[Lada]

Snimatelj RTS-a Vasko Vasović objašnjava kako je, zahvaljujući kolegi Aćimu, na snimanju u Beču strašno naljutio domaćine u kineskom restoranu, jer je pojeo bonsai misleći da je salata​

TEŠKO je izbrojati sve anegdote koje je Vasko Vasović doživeo na terenu. Neke su ga zamalo koštale glave, ali računao je na to onog dana kada je odlučio da će mu kamera biti profesionalna "saputnica". Od mnogih ispričanih priča snimatelja RTS, izdvajamo sledeću anegdotu.
- Moj kolega Aćim je tip čoveka koji uvek sve zna najbolje. Tako je, navodno, i veliki poznavalac kineske kuhinje. Posle jednog snimanja u Beču, odemo nas dvojica u kineski restoran. Toliko smo bili gladni, da nam nije bilo važno šta ćemo da jedemo. Na svakom stolu su stajale činije sa nečim što nam je izgledalo kao žito. Kaže Aćim: "Hajde da pojedemo ovo dok ne dođe naše jelo. Znam ja, to je čuvena kineska salata". Ubedi on mene tako, i malo-pomalo pojedemo mi "salatu". U sledećem trenutku, kao kroz maglu vidim četiri Kineza kako nam prilaze, hvataju nas za ruke, izbacuju napolje i psuju na svim jezicima. Prvi put u životu sam video crvene Kineze. Eto, toliko su bili ljuti - priča Vasović.
Naravoučenije: bonsai se ne jede! Vasko i Aćim su pojeli bonsai star 25 godina, koji su Kinezi dve i po decenije gajili, negovali, šišali...
- Svom prijatelju sam zapretio da o tome nikome ne priča. Obećao je. Čim smo stigli u televiziju, rekao je: "Hajde da vam ispričam kako je Vasko pojeo drvo". Posle nas je čak i Vlado Georgiev spominjao u jednoj emisiji, u fazonu: "Nisam ja kao neki koji jedu bonsai" - priseća se sa osmehom Vasović.

 

[Tender poisson]

Na zabavi kod jedne otmene pariške dame pristupi uobraženi plemić Dumasu i bezobrazno ga upita:
– Oprostite, gospodine Dumas, da li je istina da je vaš otac mulat?
– Istina.
– Dakle, vaš je deda bio crnac.
– Da.
– I šta je bio vaš pradeda?
– Majmun.
Plemić se počne grohotom smejati, ali mu Dumas ozbiljno uzvrati:
– Da, da kao što vidite, moje poreklo se završava tamo gde vaše počinje.

 

[Sensei]

Dete je sa ocem otišlo u posetu ostarelom komšiji. Grabljali su njegovo lišće, sredili mu garažu, izbacivali smeće i obavljali druge sitne poslove oko komšijske kuće.

Dete zaista nije videlo starijeg komšiju izbliza, ali je na današnji dan prvi put trebalo da ga upozna izbliza.
Kada je prišlo blizu, pitalo ga je koliko ima godina, a otac je bio zapanjen detetovim pitanjem i pokušao je da se izvini, ali se komšija nasmejao i rekao da je u redu, dete je radoznalo.

Stariji komšija je detetu rekao da ima 92 godine. Dete ga je pogledalo u nevericu i upitalo: „Jeste li počeli od broja jedan?“

 

[Sensei]

Bio jednom jedan seljak koji je prodavao maslac pekaru.

Jednoga dana, pekar posumnja u seljaka i odluči da izmeri maslac da vidi da li mu je seljak dao tačno jedan kilogram.

Imao je šta i da vidi - bilo je manje maslaca nego što mu je seljak rekao. Toliko se razbesneo da je tužio seljaka.

Sudija upita seljaka da li koristi vagu za merenje. Seljak reče:

"Poštovani sudija, ja sam prost čovek. Ne koristim ove moderne vage, ali imam jednostavan kantar."

Sudija ga onda upita da objasni kako meri maslac, a on odgovori:

"Poštovani sudija, mnogo pre nego što je pekar počeo da kupuje maslac od mene, ja sam svakoga dana kupovao kilo hleba od njega. Svakoga dana kada pekar donese hleb, ja ga stavim na jedan kraj kantara i odmerim mu tačno toliko maslaca na drugoj strani. Ako je neko kriv, onda je to pekar."

Naravoučenije: U životu nam se uvek sve vrati istom merom. Nekim ljudima je nepoštenje preraslo u naviku, tako da više i ne znaju šta je istina. Ali koga oni to zavaravaju?