Evo vec nedelju dana leskarim kod kuce, ma ne valja ni to, doduse jeste da sam se razbolela, ali kako prezdravljam tako mi je kod kuce sve dosadnije. Setih se one Kisonove knjige "Kod kuce je najgore" Elem, tako trazeci cime cu popuniti toliko slobodnog vremena /sto je retkost/ pronadjoh I knjigu koju sam citala pa otprilike pre 10-tak godina. Nisam pobornik popularne psihologije i instant saveta za uspesan brak, posao i srecan zivot, medjutim, postoji jedna izuzetna knjiga iz te branse koja je na mene ostavila veliki utisak i odakle cu citirati par recenica, koje su veoma bitne za moje trenutno stanje. Knjiga se zove "Put kojim se redje ide" a napisao je M. Scott Peck:
"Ljubav je, po mome, volja da sebe prosirimo da bismo potpomogli sopstveni i tudji duhovni razvoj i sazrevanje.
Moze se primetiti da je ljubav neobicno kruzan proces. Proces prosirivanja sebe je veoma evolutivan. Kada je neko uspesno prosirio svoje granice, samim tim je i presao u vise stanje postojanja. Tako akt ljubavi postaje akt samosazrevanja, cak i onda kada za cilj ima tudji razvoj. Samo teznjom za evolucijom uspevamo da evoluiramo.
Ova unitarna definicija ljubavi, ukljucuje ljubav prema samome sebi i ljubav prema drugome. Posto sam ljudsko bice, voleti ljude, znaci voleti i sebe. Posvetiti se ljudskom duhovnom sazrevanju, znaci posvetiti se sopstvenom i tudjem razvoju. Zaista, kao sto smo vec zakljucili, nemoguce je voleti druge ako ne volimo sebe. Bas kao sto nismo u stanju da svoju decu naucimo samodisciplini, ukoliko joj se i sami ne podvrgavamo. U sustini je nemoguce zanemariti sopstveni duhovni razvoj u korist tudjeg. Ne mozemo zanemariti samodisciplinu i istovremeno biti disciplinovani u svojoj brizi za druge. Ne mozemo biti izvor snage, ukoliko tu snagu ne pothranjujemo.
Ljubav nije nenaporna. Upravo suprotno. Ona je veoma naporna.
Ljubav je rezultat slobodnog izbora. Dvoje ljudi se vole onda kada su sposobni da zive jedno bez drugoga, ali su izabrali da zive zajedno."
Svesna sam da je ovo samo teorija, medjutim veliki akcenta stavljam na SAZNANJE koja je bitna stavka u spoznaji sindroma "zapletenih rogova". Ukoliko zaista zelimo da evoluiramo, potrebno je puno hrabrosti da ovo saznanje pretocimo u volju, tj. da se usudimo da zakoracimo u nepoznato.
Prezirem sopstvenu preosetljivost, koja iziskuje mnogo umirivanja, ali koja me cini i veoma svesnom osetljivosti drugih. Ogromna ... ljubav trebalo je da mi ulije pouzdanost, i moja neprestana zudnja da budem voljena i shvacena zacelo je nenormalna.. Lutam po polju svesti. Sjaj na granici tone u san. Kazu suze su tu da bi prizvale smeh… Sa tobom ili bez tebe je moje juce, moje danas, moje sutra… Bez tebe danasnja osecanja bila bi pepeo jucerasnjih. Zasto sam tako slaba?! I ponavlja se pitanje – hocu li opet biti prosjak sudbine?
Koracam kroz pustinju vremena... Nestajem u galeriji kreatura... Bicuju me bezskrupulozni gospodari danasnjice. Zele da postanem bolni stid coveka. Ne znaju da sam JA, ponizni sluga samo u hramu ljubavi. Spas trazim u iluziji. Samo u tom fantasticnom bljesku uma, bol zapravao prestaje. Dodiruje me hladna ruka stvarnosti, drobi taj treptaj blagostanja i u trenutku, postajem prah svoje agonije. Ponovo sam u areni bola... Okruzuju me te drevne statue, krijuci svoje sablasne oci, vodjene sa jednom jedinom zeljom - zeljom da nahrane zver u sebi. I tu, pred njima, molim se da pronadju spas u Bozjim suzama. Molim se da im ljubav postane relikvija. Molim se da osete raj u svojim ocima...
"Ljubav je, po mome, volja da sebe prosirimo da bismo potpomogli sopstveni i tudji duhovni razvoj i sazrevanje.
Moze se primetiti da je ljubav neobicno kruzan proces. Proces prosirivanja sebe je veoma evolutivan. Kada je neko uspesno prosirio svoje granice, samim tim je i presao u vise stanje postojanja. Tako akt ljubavi postaje akt samosazrevanja, cak i onda kada za cilj ima tudji razvoj. Samo teznjom za evolucijom uspevamo da evoluiramo.
Ova unitarna definicija ljubavi, ukljucuje ljubav prema samome sebi i ljubav prema drugome. Posto sam ljudsko bice, voleti ljude, znaci voleti i sebe. Posvetiti se ljudskom duhovnom sazrevanju, znaci posvetiti se sopstvenom i tudjem razvoju. Zaista, kao sto smo vec zakljucili, nemoguce je voleti druge ako ne volimo sebe. Bas kao sto nismo u stanju da svoju decu naucimo samodisciplini, ukoliko joj se i sami ne podvrgavamo. U sustini je nemoguce zanemariti sopstveni duhovni razvoj u korist tudjeg. Ne mozemo zanemariti samodisciplinu i istovremeno biti disciplinovani u svojoj brizi za druge. Ne mozemo biti izvor snage, ukoliko tu snagu ne pothranjujemo.
Ljubav nije nenaporna. Upravo suprotno. Ona je veoma naporna.
Ljubav je rezultat slobodnog izbora. Dvoje ljudi se vole onda kada su sposobni da zive jedno bez drugoga, ali su izabrali da zive zajedno."
Svesna sam da je ovo samo teorija, medjutim veliki akcenta stavljam na SAZNANJE koja je bitna stavka u spoznaji sindroma "zapletenih rogova". Ukoliko zaista zelimo da evoluiramo, potrebno je puno hrabrosti da ovo saznanje pretocimo u volju, tj. da se usudimo da zakoracimo u nepoznato.
Prezirem sopstvenu preosetljivost, koja iziskuje mnogo umirivanja, ali koja me cini i veoma svesnom osetljivosti drugih. Ogromna ... ljubav trebalo je da mi ulije pouzdanost, i moja neprestana zudnja da budem voljena i shvacena zacelo je nenormalna.. Lutam po polju svesti. Sjaj na granici tone u san. Kazu suze su tu da bi prizvale smeh… Sa tobom ili bez tebe je moje juce, moje danas, moje sutra… Bez tebe danasnja osecanja bila bi pepeo jucerasnjih. Zasto sam tako slaba?! I ponavlja se pitanje – hocu li opet biti prosjak sudbine?
Koracam kroz pustinju vremena... Nestajem u galeriji kreatura... Bicuju me bezskrupulozni gospodari danasnjice. Zele da postanem bolni stid coveka. Ne znaju da sam JA, ponizni sluga samo u hramu ljubavi. Spas trazim u iluziji. Samo u tom fantasticnom bljesku uma, bol zapravao prestaje. Dodiruje me hladna ruka stvarnosti, drobi taj treptaj blagostanja i u trenutku, postajem prah svoje agonije. Ponovo sam u areni bola... Okruzuju me te drevne statue, krijuci svoje sablasne oci, vodjene sa jednom jedinom zeljom - zeljom da nahrane zver u sebi. I tu, pred njima, molim se da pronadju spas u Bozjim suzama. Molim se da im ljubav postane relikvija. Molim se da osete raj u svojim ocima...
