Razmišljanja o pisanju

fisherman1

fisherman1

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.583
Počev od prvog pismenog zadatka sa slobodnom temom,prvih stihova,pa preko
adolescentnih pokušaja do prvih važnijih stihova,priča,romana-šta se to dešava u nama
i šta nas navodi sve na tu grozničavu kreativnost koja nam čak i telo obuzima u veri i
nadi da počinjemo remek delo...
Je li to neka Minerva ili čak Demijurg pali vatre u našim grudima i iza naših očiju mrači ovaj svet
a osvetljava novi koji niće pred nama i koji brže bolje zapisujemo na belom papiru ili
takvom ekranu...?
Šta se to dešava kad čovek kreira pisanjem?
 
Poslednja izmena:
Izoluje se.
Stvaranje drugih svetova je jedan od načina da barem na trenutak zaboraviš na ovaj. To je proces koji povezuje podsvest i svest, postoji mogućnost da se stvori nešto za šta nikad ne bismo ni rekli da se nalazi u nama.
 
Nemam pojma šta pisce pokreće da pišu knjige. Nikad nisam imao nikakav kreativni poriv, ni pubertetske stihove nisam pisao, a pismene zadatke na slobodnu temu sam mrzio. Iskreno, kao čitaoca, i ne interesuje me previše šta pisce motiviše, mada vjerujem da sujeta ima dosta veze s tim.
 
fisherman1:
Ovakvi kao ti i ja moraju,ali znam neke koji prelepe stihove "tresu iz rukava" i ludilo priče izmišljaju u hodu...:zelenko3:
Kliknite za proširenje...
Ebiga , mora se za to biti rodjen .Slusaj sad pricu !
Upoznam ja nekog Kuba Zlatka u pecaroskom vikend naselju na uscu Dunava i Drave . To je bio covjek od pedesetak godina
i nekih 140 kg .Najprije sam mislio da je to " Kuba " nadimak , ali sam kasnije shvatio da mu je to pravo prezime .
Imao je poznatu fotografsku radnju u Osijeku .

Zovne on jednom brata i kaze mu kako je napravio radnju i podigao joj ugled , a sad je ostavlja njemu , a on ide na pecanje .
Napravi on na uscu vikendicu i nije se vracao sa pecanja desetak godina .Cak je tamo provodio i zime .
Kazu da je jurio smudja Atilu i zarekao se da ce ga uhvatiti . Par puta mu je bio na udici , ali se svaki put otkacio .

Za tog smudja Atilu su tvrdili da ima tridesetak kila i da je nevjerovatno lukav .Par okorjelih pecarosa je posumnjalo da su imali Atilu na stapu
a neki sui skupili hrabrost i pitali Kubu da li je to moguce .Kuba im je postavljao strucna pitanja . Kako je smudj udarao , da li je vukao uzvodno ili
nizvodno i slicno . Ako su dobili potvrdu da je to bio Atila ,ulazili su u uski krug posvecenih .

Nikad jos nisam sreo covjeka koji tako interesantno prica . Sjecam se kad je pricao kako je hvatao bijelu ribu na plovak , a bavio se i takmicarskim
ribolovom . Mislim da je bio i reprezentativac .Objasnjavao je kako je prihranom privukao ribu uz samu obalu , a onda je lovio malim stapom , a crve je drzao
izmedju usnica da bi ih sto brze stavljao na udicu .Bilo je vrlo impresivno kad covjek od 140~150 kila klekne na koljena i to plasticno objasnjava .

Taj Kuba se nije nikad zenio . Pricaju da je imao neku nesretnu ljubav , ali ga niko nije smio ozbiljno pitati o tome .Ako ga je neko i priupitao zasto je sam
dobijao je odgovor " Mali , jedi gomna ! "

Stvarno je postojao Kuba Zlatko i postojala je prica o nevjerovatnom smudju Atili . Pecarosko naselje je u ratu unisteno i pokradeno , ali sam siguran da je opet
obnovljeno .U Dunav je tokom rata baceno puno eksploziva , ali sam uvjeren da je izuzetni smudj Atila prezivio . Ako je prezivio i Kuba , siguran sam da se
vratio na usce da se nadmudruje sa Atilom . Mozda taj Atila i nije postojao , ali smo mi zeljeli vjerovati da postoji . Zivot bez maste bas i nije neki zivot !
 
Ebiga , mora se za to biti rodjen .Slusaj sad pricu !
Upoznam ja nekog Kuba Zlatka u pecaroskom vikend naselju na uscu Dunava i Drave . To je bio covjek od pedesetak godina
i nekih 140 kg .Najprije sam mislio da je to " Kuba " nadimak , ali sam kasnije shvatio da mu je to pravo prezime .
Imao je poznatu fotografsku radnju u Osijeku .

Zovne on jednom brata i kaze mu kako je napravio radnju i podigao joj ugled , a sad je ostavlja njemu , a on ide na pecanje .
Napravi on na uscu vikendicu i nije se vracao sa pecanja desetak godina .Cak je tamo provodio i zime .
Kazu da je jurio smudja Atilu i zarekao se da ce ga uhvatiti . Par puta mu je bio na udici , ali se svaki put otkacio .

Za tog smudja Atilu su tvrdili da ima tridesetak kila i da je nevjerovatno lukav .Par okorjelih pecarosa je posumnjalo da su imali Atilu na stapu
a neki sui skupili hrabrost i pitali Kubu da li je to moguce .Kuba im je postavljao strucna pitanja . Kako je smudj udarao , da li je vukao uzvodno ili
nizvodno i slicno . Ako su dobili potvrdu da je to bio Atila ,ulazili su u uski krug posvecenih .

Nikad jos nisam sreo covjeka koji tako interesantno prica . Sjecam se kad je pricao kako je hvatao bijelu ribu na plovak , a bavio se i takmicarskim
ribolovom . Mislim da je bio i reprezentativac .Objasnjavao je kako je prihranom privukao ribu uz samu obalu , a onda je lovio malim stapom , a crve je drzao
izmedju usnica da bi ih sto brze stavljao na udicu .Bilo je vrlo impresivno kad covjek od 140~150 kila klekne na koljena i to plasticno objasnjava .
Kliknite za proširenje...

Vidiš, a možda ništa suvislo ne bi mogao da napiše.

Taj Kuba se nije nikad zenio . Pricaju da je imao neku nesretnu ljubav , ali ga niko nije smio ozbiljno pitati o tome .Ako ga je neko i priupitao zasto je sam
dobijao je odgovor " Mali , jedi gomna ! "

Stvarno je postojao Kuba Zlatko i postojala je prica o nevjerovatnom smudju Atili . Pecarosko naselje je u ratu unisteno i pokradeno , ali sam siguran da je opet
obnovljeno .U Dunav je tokom rata baceno puno eksploziva , ali sam uvjeren da je izuzetni smudj Atila prezivio . Ako je prezivio i Kuba , siguran sam da se
vratio na usce da se nadmudruje sa Atilom . Mozda taj Atila i nije postojao , ali smo mi zeljeli vjerovati da postoji . Zivot bez maste bas i nije neki zivot!
Kliknite za proširenje...


Ovo je velika istina

BTW, znaš li za ovo: http://www.plato.rs/knjiga-Čitanje-vode-srpske-priče-o-ribolovu-45106
 
Pantiću se u pričama nekoliko puta pojavljuje motiv pecanja. Al' on mi i nije nekakav pisac, bolji je esejista. Mnogo ga je ograničio onaj Novi Beograd, i sve priče o njemu i u njemu su nekako preslikane, baš se retko koja ističe... mada, realno opiše život pojedinca, zna da bude slikovit ali verujem da to dođe sa godinama, pa da ne može na isti način da piše neko sa 20 i sa 50 godina.

Znam neke ljude koji su izdali knjige. To su uglavnom apsolventi na Filološkom. Nešto je valjano, nešto ima potencijala... a eto, naleteh skoro na neku zbirku pesama, i meni je stvarno očajna. Blank verse, kao i 80% poezije nowadays, a svaka slika preslikana, opet problem kao i onaj gore kod Pantića. Ni sam nisam toliki ljubitelj poezije, iako su se neki ljudi čudili kako je ne čitam kad je i pišem i već su pronašli elemente nekih pesnika u mojim stihovima,a ja za te pesnike nisam ni čuo.
Ali opet, nešto može da se čita, a nešto je potpuno izvan tog kruga.
Ne znam kako neki ljudi izdaju knjigu uopšte... kojekakvi faktori utiču na to.

I mislim da većina ljudi smatra da postaju zvanični pisci i pesnici kada izdaju knjigu, a to nikako nije merilo. Ako bih ja pokušao da stvorim neku granicu, onda bi to bilo barem nekoliko decenija bavljenja pisanjem.


Evo npr, ja već nekoliko godina pišem. Poeziju duže, prozu kraće. Ne verujem u inspiraciju, verujem u ideju i trenutak. Nekada imam ogromnu želju da pišem a opet sve što izleti ispadne očajno.
Nekad sam potpuno apatičan i opet uspem da realizujem ideju.
Mislim da "pisac" mora da se ograniči od svojih emocija da bi to stvarno i postao. Ograniči u vidu izolovanja, da ih stavi u neki drugi plan a opet crpi njihovu srž zarad stvaranja.
Gadan proces, baš sam skoro čitao neku studiju o povezanosti ludila i kreativnosti, kao i utonuća u psihoaktivne supstance. Već znamo za veliki broj pisaca koji su bili podložni alkoholu, uglavnom. I većina njih govori kako nikad nije pisala pod njegovim uticajem ili da barem ništa od toga nije ispalo valjano.
Proces stvaranja stvara anksioznost koja se gasi alkoholom. A opet naravno, javlja se ta griža savest koja opet tera pisca da piše i da žali za uzaludno bačenim vremenom tokom alkoholisanja. Ali opet, nakon pisanja opet se vraća njemu i ceo ciklus se ponavlja iznova.


I nije samo pripovedanje ono što je bitno, znam neke ljude koji su odlični govornici, veoma zanimljive priče, gotovo neverovatno detaljne imaju. Da se sve to pretoči u knjigu, bilo bi perfektno. Ali oni ne znaju da sklope to rečima na papiru, da uobliče kako treba.
 
Direkt:
Pantiću se u pričama nekoliko puta pojavljuje motiv pecanja. Al' on mi i nije nekakav pisac, bolji je esejista. Mnogo ga je ograničio onaj Novi Beograd, i sve priče o njemu i u njemu su nekako preslikane, baš se retko koja ističe... mada, realno opiše život pojedinca, zna da bude slikovit ali verujem da to dođe sa godinama, pa da ne može na isti način da piše neko sa 20 i sa 50 godina.
Kliknite za proširenje...

Kakva nam je književnost u posljednjih dvadesetak godina, Pantić je odličan. Ima stvarno dobrih priča (neke od najboljih jesu o ribolovu), ali sve što stavlja u zbirke, po meni, nije za objavljivanje.
Pisao je i dobre eseje o Kišu.
 
Grof Vronski:
Preživeo je Atila, preživeo .....
On je predratni specijalac !
I zna sve cake.
Kliknite za proširenje...
Vidim ja kud ovo vodi...Samo da nađem onog polupanog Covijaxa...Maznuo mi sve priče...Dobro -nije sve...
Recimo o Crnom Stevi...Jer ima i Crveni Steva...Ustvari nema-Crveni je odavno ,a Crni se taman izlečio od
kancera i kod nas kod samousluge ga pokupio šleper...Ispričaću vam i o njemu,ali sad imam neke goste pa ću
od Covija da maznem...

Noć savijanja štapova ili somovi Dejvida Moralesa

coviax1
u 22.05.2011. 09:38

Majstor se često pitao kako se rađaju legende i kad se to njemu desilo-samo se iskliberio posprdno odmahnuvši rukom.
Elem,kako je rođena ta legenda...
Julska noć,pola dva posle ponoći,Petrovaradinska dolma i po njoj majstor Ivan Kovač biciklom,natovaren futrolom i ostalim ribolovačkim drangulijama,niz zvezdano nebo,niz muziku EXITa polupanog D.J.Moralesa,onaj latino tehno ritam...Sve zveči u ritmu nalik sambi,ali drukčijem,jačem i mističnijem...
Mesec još nije s istoka...Kasnije će i on pred jutro...
Spustio se Kovač niz dolmu i stazom koja se beli,ali jedva vidljivo,prema Dunavu...
Kad je izbio na obalu reke,svetla je bilo mnogo više,čak nije morao paliti baterijsku lampu.Raspakovao je pribor i nakačivši na dve pecaljke durboke,pozabacivao ih;jednu postavivši kod pribora,a drugu u vrbak-rakitnjak.
TUC,TUC,TAP,DU.......TUC,TUC.TAP,TAP...Nepromenjivo-izmenjiv ritam i zvuk iz moćnih zvučnika dva kilometra udaljenih...
Nešto je pljasnulo po vodi nizvodno!
"Aha! Stižaš brko!"Pomislio je Kovač kom se sve dlake na glavi i telu nakostrešile i baš kad je završio misao kad su zvonca iz vrba žestoko zazvečala!
Potrčao je prema vrbaku ,gde mu je bila pecaljka,sapleo se o granu,održao se u letu opsovavši granu i kad je stigao...ćorak...Štap je mirovao! I taman kad je hteo da se okrene i ode do pribora,cimnuo je štap kratko i...i savio ga prema vodi!Zgrabio je štap majstor i udario kontru!TUP! U tvrdo i teško! Počela je borba,prvo slabija i sve karte kod Kovača,e,a pri obali,kad je osetio pličak!Počeo da beži i da se otima...Zacvrčao dril mašinice,izvukao metar dva strune,ali Kovač okrenuo štap niz vodu i som prosto izleteo iz vode na obalu!
"Bogami-pet-sest kila..."pomislio je Kovač dok ga je oslobađao udice "somare" pazeći da što više durboka ostane čitavo...
"1:0 za mene..."prošlo mu kroz glavu...
Morales je "razvaljivao"! TUC,TUC,TUP,DU,TAP-pa varijacija...
Nakačio soma na kabell koji je vezao za rakitu i dopunivši na udicu još dva durboka,odneo u vrbak dobitni štap "Kormoran"i zabacio."Kormoran"je bio Kovačev taličan štap...Dobar je bio i onaj drugi DAMov,ali...Na oba su bile jake mašinice i strune 0,35 velike nosivosti,somare udice,velika zvonca,sve je bilo skoro isto,ali "Kormoran""dobijao"češće ribu...Taličan...Neki sinhronicitet pecaroški ili sujeverje...
Ponovo zazvečalo i ponovo iz vrba! Kovač pojurio,ali sa zapamčenom granom koju preskočio...Kad je stigao,ništa...Prestalo...
Ali,zazvečalo s čistine Torine gde mu bio pribor!Trk nazad!
Na čistini DAMov štap savijen prema vodi i ljulja!Zgrabio štap i kontra! "Izverglao" ga za čas...Manji som od oko tri kile...Dopunio udicu durbocima i zabacio ponovo...Soma na kabel među dva prethodna...
DU,DU,TUC,TUC,TAP...menjao se ritam sa Petrovaradinske tvrđave...
"Ovi somovi u latino ritmu..."Brljale su misli Kovaču taj ozvučeni mrak...
Istok počeo da beli.Drga obala,šuma iznad obodom horizonta...Arkanj,Kovilj u pravcu belila osvita...
"Pola četiri...Za sat i po Sunce..."znao je majstor Kovač.
Još dva soma-jedan oko sedam do osam,drugi isto oko pet kila...
Prvi zraci Crvenog Sunca Koviljskog,probili su se kroz uzano lišće rakite do Kovačevih očiju punih jutarnjeg "peska"...Zabolelo...Ipak ga je gledao,tu jarku crvenu Ogromnoću kako obalnu šumu preko nadvisuje polako i moćno!Riba po pličaku pršti!Kupa se u prvim jutarnjim zracima!Koliko ribe...
TUP,TUP,DU,DU,skratio je ritam...
"Vreme je da se pakujem..."Lenjo i pospano je shvatao Kovač gledajući pravo u Ogromno Crveno...
Pet-šest Pranajama vežbica disanja uz ne baš sjajnog "labuda" i razbuđen Pranom smogao je volje da se počne pakovati.Svaki ribolovac teži da ostane kraj vode,ma i zauvek...
Skupio je štapove,popakovao pribor i krenuo da vadi somove na kablu kad je čamcem s pentom niz reku stigao Cilika,opasni šarandžija...Tu se sidrio i iz čamca pecao šarane...
"Kako ide majstore?!"Doviknuo mu je iz čamca.
"Krećem kući...Dosta je bilo..."Odgovorio mu Kovač i izvukao somove na kablu...
"Auuu!Bravo majstore!Pa ti to nočas?!"
"Naravno-noću on i lovi...Iti da si došao dva sata ranije namlatio bi ih..."
"Ja šarane..."
"Znam...Bistro majstore!"
"Hvala..."Jedva se čuo odgovor jer se Cilika saginjao i proveravao sidrenje...
"Kako može po onom suncu do deset..."Mislio je Kovač dok je gurao bicikli prema dolmi...Nije bilo šansi da vozi bicikl s tih dvadeset pet,šest kila somova koji su visili s kormana,pleli repove u točak,vukli se ,a majstor ih odizao...MUKE ŽIVE,stići kući s njima...
Nekako je dogurao bicikli do raskršća dolmi,a onda mu je stigao spas u Tomi pecarošu na traktoru kog gazda "ispalio" za drljanje tog jutra...Bacio je bicikli na drljaču,a on sa somovima na blatobran kod Tome.Tako traktorom stigao s pecanja.E,ali na raskrsnici,na glavnoj ulici ga videli komšije Ica i Gojko i digli đevu i sto pitanja Kovaču...!
Od njih dvojice-pravo u radio Milevu...Tako nastala legenda o tome da je majstor Kovač napecao toliko somova da je morao traktorom da ih dovlači s Dunava...Nije vest da je ker ugrizo čoveka več čovek kera...
Kako bilo,majstor Kovač se ipak,kad čuje tu priču,samo posprdno nasmeje i odmahne rukom...Ma mora da je još kojom prilikom imao i bolji ribolov...
Ipak,prenosim njegovu zahvalnost D.J.Dejvidu Moralesu na onim somovima...
 
Poslednja izmena:
Kad već pominjete Mihaila Pantića, evo njegovog "odgovora" na temu:
"Pisanje je odbrana od sveta, i više od toga, pisanje je viši oblik gađenja nad svetom i nad samim sobom, možda baš zbog toga i pišem toliko."
(Citat je iz zbirke pripovedaka "Ako je to ljubav , Ovoga puta o bolu")

Piše čovek da iz sebe izbaci, da sebi objasni, da sebe shvati, ali i da kreira situaciju i likove, kakve želi, kakvi ga izazivaju, kakvi ga vuku...
 
Poslednja izmena:
GoranBG je pogodio centar jednog segmenta ocenom o sujeti kao motivu...
Može se pridodati:Oslobođenje hrabrosti nalaženjem talenta u sebi (važan podsticaj spolja!)
Kompleks inferiori(koji neretko kao odbrana funkcioniše kao prepotencija)
Imitacija (Čovek je ljudskog roda,ali majmunske vrste...z:mrgreen:)
Libido i osvajački metod suprotnog pola
Potencijalna materijalna korist...
Itd...
 
fisherman1:
GoranBG je pogodio centar jednog segmenta ocenom o sujeti kao motivu...
Može se pridodati:Oslobođenje hrabrosti nalaženjem talenta u sebi (važan podsticaj spolja!)
Kompleks inferiori(koji neretko kao odbrana funkcioniše kao prepotencija)
Imitacija (Čovek je ljudskog roda,ali majmunske vrste...z:mrgreen:)
Libido i osvajački metod suprotnog pola
Potencijalna materijalna korist...
Itd...
Kliknite za proširenje...

ne bih se složio, kao prvo pisac je obično intravertan tip ličnosti, zato se i okreće unutrašnjem svetu, žene padaju na kintu a pisac se ne može pohvaliti istom jer je u većini slučajeva osuđen na bedne prihode, osim ako ne živi u inostranstvu i ne piše bestselere
mada je i to varijabila
 
Direkt:
ne bih se složio, kao prvo pisac je obično intravertan tip ličnosti, zato se i okreće unutrašnjem svetu, žene padaju na kintu a pisac se ne može pohvaliti istom jer je u većini slučajeva osuđen na bedne prihode, osim ako ne živi u inostranstvu i ne piše bestselere
mada je i to varijabila
Kliknite za proširenje...


Mislim da je ovo samo mit. Pisac piše za čitaoce. On nekome hoće nešto da saopšti, da ga neko shvati. Neko introvertan gleda da sve zadrži u sebi. Svaka umjetnost je neka vrsta egzibicionizma, u pozitivnom smislu, naravno.
 
quentin:
Mislim da je ovo samo mit. Pisac piše za čitaoce. On nekome hoće nešto da saopšti, da ga neko shvati. Neko introvertan gleda da sve zadrži u sebi. Svaka umjetnost je neka vrsta egzibicionizma, u pozitivnom smislu, naravno.
Kliknite za proširenje...
Nisam siguran da je u pozitivnom...A da je egzibicionizam-to sam prvo .iskreno,shvatio kod mene...
Od kako sam shvatio to i još za gore pobrojano-samo zapisujem događaje i tek za prijatelje poneku priču
napišem... iskreno-društvo i nije na nekoj šteti zbog toga...z:mrgreen:
 
quentin:
Mislim da je ovo samo mit. Pisac piše za čitaoce. On nekome hoće nešto da saopšti, da ga neko shvati. Neko introvertan gleda da sve zadrži u sebi. Svaka umjetnost je neka vrsta egzibicionizma, u pozitivnom smislu, naravno.
Kliknite za proširenje...

Pisac piše prvenstveno za sebe, oblikuje svoje misli zarad dela, a ne zarad drugih. Tačnije, može se reći da on želi da drugi to vide i ocene al' to ne znači da će on delo oblikovati po želji čitalaca.
 
Direkt:
Pisac piše prvenstveno za sebe, oblikuje svoje misli zarad dela, a ne zarad drugih. Tačnije, može se reći da on želi da drugi to vide i ocene al' to ne znači da će on delo oblikovati po želji čitalaca.
Kliknite za proširenje...

Da ne misli da ih nekome prenese, ne bi misli ni artikulisao verbalno. Svi mi intuitivno osjećamo stvari, ali ako misli i osjećanja pretočimo u jezik, to je zato što želimo da ih nekome prenesemo. Možda nikad ne skupimo hrabrosti, možda smo previše stidjivi, ali namjera je nepobitna. Književnost, kao i svaka umjetnost, je forma komunikacije. Umjetnosti nema bez trougla stvaralac - djelo - posmatrač. Knjiga koju niko nije pročitao nije književnost, ma koliko dobra mogla biti. Ne radi se tu o podilaženju publici. Pisac piše zbog sebe, ali za čitaoce.
 
Znam, može se i tako reći, samo što ipak ja smatram da je glavni cilj neko sopstveno oslobađanje, mada ni ono ne bi bilo potpuno bez reakcije "publike".

Ali i to može da utiče na stvaranje. Mislim da je mnogo gadnija pohvala nego oštra negativna kritika dela, jer po pohvali pisac ne uspeva da stvori delo koje je veće od onog prošlog jer smatra kako je nedostojno, i uvek njega stavlja kao prvobitnu tačku polaska.
Dok kritika može da utiče na smanjenje samopouzdanja ali znači toliko da pisac uzme u obzir tu kritiku(ako nije toliko closed-minded) i onda da iskoristi to kao polaznu tačku gde će pokušati da iskoreni mane.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Slovo o jeziku
Odgovora
0
Pregleda
164
Nina
Nina
Nina
O kafanama - Momo Kapor
Odgovora
0
Pregleda
194
Nina
Nina
Dessree
Književnost 8 zanimljivosti o „Životinjskoj farmi“ Džordža Orvela
Odgovora
1
Pregleda
227
Van_Helsing
Van_Helsing

Back
Top