.Cesto puta kad stanem ispred ogledala ne vidim nista drugo nego svoje roditelje..Ma koliko se ja trudio da se udaljim, isti sam ko oni samo sto razmisljam na drugaciji nacin..I na kraju hoce li i mene vrjeme amnestirati svih svojih promasaja tako sto ce me strpati dva metra ispod..ko i njih uostalom..Covjek sam svjestan da zavisnost od idiotizma ima svoju cjenu..Kakav li samo izfilozofiran koncept za imbecilnost priredjuju socijalne strukture? To je svakako nekakvo opravdanje pred kulturnim sudom sazdanom od sto ja znam cega, koga i kako.. Na kraju krajeva, ko je taj neko koji ce meni suditi..da bi me sudio treba da je JA..Trebalo bi da je prosao sve sto sam i ja.. da vidi osjeti i pomirise sve isto onako ko sto sam i ja da bi shvatio koji rasplet dogadjaja me doveo do krsenja pravila tudjih.. ne nuzno svojih ..Reko bih na kraju da je shvatljivo da smo ko ljudska bica jos uvek nerazvijeni da bi svoje slabosti pretocili u doblesti sto samo po sebi slici crnom humoru na nasem nivou sveopceg degenerizma..
.
.
