Nešto što je opšte prihvatljivo i prihvaćeno kod nekih naroda, kod drugih je to neumesno, nekulturno, neprihvatljivo,
ili se tumači na neki sasvim drugi način.
Evo jedan primer pogrešnog shvatanja (tumačenja):
Kasirke u robnim kućama i marketima u Nemačkoj po ugovoru su imale i obavezu da svaku mušteriju pogledaju u
oči i da se nasmiješe...
U Americi je to normalno i opšte prihvaćeno ponašanje, dok se u Evropi (da ne kažem kod nas
) na to malo
drugačije "gleda".. pogotovo muški su smatrali da je to znak da im se svidjaju...
A one su - samo zaradjivale svoju platu.
U Japanu je recimo glasno srkanje supe znak da vam se supa svidja, dok kod drugih naroda izaziva zgražavanje,
i smatra se da je to nekulturno ponašanje..
Znate li neki primer ili običaj u nekim zemljama gde je nešto normalano, a da je to isto kod nas - nešto sasvim drugo?
Ili obratno?
Kod Arapa:
-Muškarci se drže za ruke pri čemu jedan vodi (vuče, malo ide ispred drugog) - što je za njih znak izuzetnog poštovanja.
Kod nas, muško držanje može da se protumači, najčešče, u pogledu polne orijentacije.
-Izuvanje u džamiji - znak poštovanja i čistoće.
Otud (preko Osmanlija) i u Srba izuvanje kada dođete u goste.
-U prisustvu osobe koja potiče sa Bliskog istoka nikako ne praviti pokrete nogom (da pažnja bude na obući), da čistite
obuću, ili vezujete pertle. Ove procese obavljati van vidokruga osoba sa Bliskog istoka, jer pokazivanje cipele je znak
velikog nepoštovanja i uvrede.
Cipela se povezuje prljavštinom, prašinom u kojoj gazi, te stoga gostu sa Bliskog istoka saopštavate da je on - otpad.
Nažalost, ljudi iz Srbije su ovu činjenicu namerno zloupotrebljavali, kako bi migrantima "stavili do znanja" šta misle o njima.
-Cenkanje kod Arapa izuzetno preporučivo.
Smatraju ga delom kulture (a imaju razlog za to) i učestvovanjem u procesu cenkanja smatra se da ih veoma poštujete,
što oni veoma dobro nagrade.
Možete da smanjite cenu i do 50%.
Što se tiče Kine;+, zna se da zlatna i crvena boja donose sreću, ali pisanje crvenom bojom znači da se obraćate neprijatelju.
Plava je boja smrti, a neparni brojevi donose nesreću.
Kinezi cene podrigivanje - to je za njih znak da Vam se hrana jako svidela pa ste brzo jeli.
ili se tumači na neki sasvim drugi način.
Evo jedan primer pogrešnog shvatanja (tumačenja):
Kasirke u robnim kućama i marketima u Nemačkoj po ugovoru su imale i obavezu da svaku mušteriju pogledaju u
oči i da se nasmiješe...
U Americi je to normalno i opšte prihvaćeno ponašanje, dok se u Evropi (da ne kažem kod nas
drugačije "gleda".. pogotovo muški su smatrali da je to znak da im se svidjaju...
A one su - samo zaradjivale svoju platu.
U Japanu je recimo glasno srkanje supe znak da vam se supa svidja, dok kod drugih naroda izaziva zgražavanje,
i smatra se da je to nekulturno ponašanje..
Znate li neki primer ili običaj u nekim zemljama gde je nešto normalano, a da je to isto kod nas - nešto sasvim drugo?
Ili obratno?
Kod Arapa:
-Muškarci se drže za ruke pri čemu jedan vodi (vuče, malo ide ispred drugog) - što je za njih znak izuzetnog poštovanja.
Kod nas, muško držanje može da se protumači, najčešče, u pogledu polne orijentacije.
-Izuvanje u džamiji - znak poštovanja i čistoće.
Otud (preko Osmanlija) i u Srba izuvanje kada dođete u goste.
-U prisustvu osobe koja potiče sa Bliskog istoka nikako ne praviti pokrete nogom (da pažnja bude na obući), da čistite
obuću, ili vezujete pertle. Ove procese obavljati van vidokruga osoba sa Bliskog istoka, jer pokazivanje cipele je znak
velikog nepoštovanja i uvrede.
Cipela se povezuje prljavštinom, prašinom u kojoj gazi, te stoga gostu sa Bliskog istoka saopštavate da je on - otpad.
Nažalost, ljudi iz Srbije su ovu činjenicu namerno zloupotrebljavali, kako bi migrantima "stavili do znanja" šta misle o njima.
-Cenkanje kod Arapa izuzetno preporučivo.
Smatraju ga delom kulture (a imaju razlog za to) i učestvovanjem u procesu cenkanja smatra se da ih veoma poštujete,
što oni veoma dobro nagrade.
Možete da smanjite cenu i do 50%.
Što se tiče Kine;+, zna se da zlatna i crvena boja donose sreću, ali pisanje crvenom bojom znači da se obraćate neprijatelju.
Plava je boja smrti, a neparni brojevi donose nesreću.
Kinezi cene podrigivanje - to je za njih znak da Vam se hrana jako svidela pa ste brzo jeli.
| Kod nas se pri upisu u srednju školu obično gleda prosek ocena. U Italiji to nije slučaj. Svaka škola može da ima svoje kriterijume za upis. Evo primera: U jednu školu (tehnička i gimnazija zajedno, manje mesto), ako ima više prijava nego mesta, sledeći kandidati imaju prednost sa ovakvim prioritetom: 1. učenici sa hendikepom 2. učenici koji imaju braću ili sestre u istoj školi 3. učenici koji stanuju u toj opštini 4. učenici koji su završili osnovnu školu u toj opštini 5. učenici koji nisu završili ni osnovnu školu niti stanuju u toj opštini 6. učenici koji u svojoj opštini imaju istu vrstu škole, ali zbog prevoza im je jednostavnije da se upišu u ovu školu. Ako bude više učenika sa istim kriterijumom izvlačiće se srećni dobitnik. Ocene se nigde ne spominju, a deca se upisuju u školu krajem januara - početkom februara, pa na kraju godine, ako nisu oboreni na godinu, dobijaju i svedočanstvo.  |
