Razlike u istoriografskim stavovima između Austrije i Srbije u periodu 1878-1908

[Q. in perpetuum hibernum]

Да ли је иједан смео да напише да су устаници 1809.године ослободиле Белоградчик и Берковицу, да су поједине трупе достигле софијско поље?

Тражи још ,Славене, али тешко ћеш наћи оно што треба- објективну студију.

Naleteh na ovo; gle šta piše predsednik SANU (tj. SKA) o Hajduk-Veljku Petroviću.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ne znam koji tebe sve mitovi muče niti me, pošteno, interesuje.
Što se tiče Karića, kojim me proganjaš nedeljama, uopšte nisam upoznavala Forum sa njim. Na temi (koju nisam ja otvorila, sećaš se jer si bio moderator, kako je ta tema počela) gde sam postovala link ka Karićevoj knjizi, izvukla sam rečenicu da HRVATA NIGDE NI..a ti si jedini koji se obradovao zbog linka jer nisi imao tu knjigu i to je sve. Ali ti nisi Forum iako se možda tako osećaš, pa bi bilo tačnije (ako već moraš ) da se zahvališ za link.I to je sve.
Rekoh ti par puta, ne koristi moje ime kao paravan, ako se osećaš kao razbijač mitova (koji samo tebe muče), budi, to je tvoj lični problem. Zaobidji mene.

Mit domaćih novormantičara o značaju Berlinskog kongresa (1878) nije nešto što muči mene, već opterećuje zajednicu tzv. Srpske autohtonističke škole. Ja se na ovoj temi uopšte nisam ni hteo javljati, da me nije njen otvarač bukvalno naterao...ja problem s ovim nemam, sem što je strašno dosadno slušati jednu te istu laž stotinu puta.

Toj rečenoj zabludi, tokom svoje aktivnosti na ovom forumu, doprinela si i ti sama.

То значи да, нико од наших историчара после 1878, кад је коментарисао Орбинија није отворио италијански текст, него је само лутао по преводима,од интерптртације до интерпретације, као у игри глувих телефона.

Ako se već ljutiš, jedina osoba na koju bi trebalo da to činiš, umesto da meni crtaš mete, jeste na samu sebe.

Ako u momentu kada si postavila Karićevu knjigu nisi najdirektnije povezavala fabulu o Berlinskom kongresu i ono što u njoj piše, to je takođe jedan problem na kojem bi definitivno trebalo da poradiš.

A baš na tragu Karićevog udžbenika iz geografije iz 1890. godine, evo i str. 54-58, u kojima je opisana Dalmacija:

Duh je srpski u ovoj srpskoj zemlji još jači nego u Istri, stoji u udžbeniku Vladimira Karića.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Na str. 58-60 Karićevog udžbenika nalazi se glava o Hrvatskoj i Slavoniji:

Zagreb je druga po redu kulturna prestonica celog Srpstva, kaže Vladimir Karić.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Str. 62-64 Karićevog udžbenika iz 1890. godine o još jednoj srpskoj zemlji: Bosni i Hercegovini.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

 

[Konstantin Veliki]

3. Januara sam uzeo knjige iz nacionalne biblioteke, udjbenici izmedju 1878 i 1914, pa cu postaviti sta tacno pise o nama. I kako sam mislio balkanom se bave jako sporedno.

Direkte citate pisacu ovih dana, jer mi je poso opet poceo.

Ali kako se vidi Bosanci i Hrvati se prikazuju kao zaseban narod od Srba i to je sve jasnije, sto se blizes 1918 godine.

A da su Srbi do Istre ne tvrdi prema sporednom gledanju tih knjiga Niko.

Kopitarova teorija da su svi stokavci Srbi, se nigde ne vidi.

 

[Konstantin Veliki]

Dobar vid ali ne bi nazvao to istinom. Istina mi je malo preteska rec, za ono sta naucnici iztrazivaju.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Vrlo interesantan šaljivi prilog:

Kad ste već kod mitova evo vam mogućeg porekla jednog veoma popularnog kod autohtonista i ako se dobro sećam raskrinkanog na ovom forumu:

Milomir Marić se ponudio za autora ove izmišljotine.

 

[КРЦУН]

Koliko sam obavešten Kalaj se sam odrekao te svoje istorije.

Стојан (Констадин) Новаковић је имао увиде у заоставштину Бенјамина Калаја, чак је радио на њиховом ''сређивању'', то је описао подробно у својој књизи Васкрс државе српске и његови историци. Београд, 1910. године.

За Новаковића је својствена објективност којом излаже разлике између прве и друге Калајеве књиге, утврђујући да промена „расположења” при писању тих књига, није променила Калајеву „љубав к истини” – тако да су чак у другој Калајевој „књизи и стилистичка пажња и мирноћа и обазривост у излагању много јаче” изражене. „Али ко ће исказати где се налази историјска истина?” – додаје Новаковић у потрази за истином. Јер: „Књига је писана очима аустријског министра, који је мерио више пута шта и како да испише... Прву књигу писао је... слободан мислилац, из прве епохе нове угарске уставности. Друга је књига писана пошто су идеалне илузије прегрмљене; када је ваљало већ бранити Босну и Херцеговину од ‘разорних тежњи’, од србизма, када је писац постао један од главних стубова аустроугарског дуализма, којему су шиљци нарочито наперени против Словена а још посебице против јужних Словена” настањених у великом броју у Угарској. Чињенички засновано или само претпостављено: „Приповедало се како је Калај наредио да се у Босни и Херцеговини забрани српски превод његове властите прве књиге о српској историји. У тој се наредби показало колика је разлика између слободног мислиоца од 1867. до 1878. и између потоњег аустријског министра за Босну и Херцеговину!”[1]

[1] Стојан Новаковић, Васкрс државе српске и његови Историци, Годишњица Николе Чупића XXX (Београд 1911) 1–2.

Др Андрија Раденић, Спољна политика Србије у контроверзној историографији : од Начертанија 1844. до стварања Југославије 1914-1918, Службени гласник Београд, 2006, стр. 49.

Spojler

 

[Konstantin Veliki]

Evo procito sam nekoliko knjiga za skole u AU monarhiji na nemckom. I ovde ima nekoliko problema.

1.) Imas nekih 200 strana a Srbi se pominju mozda 5 puta, nigde nema ekstra mesto za istoriju Srba pre 1878, u toku narednih dana, sve do izbijanje 1. svetskog rata.

2.) Jedan jasan stav Austrije i austriske istorografije prema Srbima se ne moze da vidi.

3.) Nazalost mi je nacionalna bibliotheka Austrije rekla da ne smem slike da postavim na Internet, Osim ako platim, tako da vi meni morate jednostavno verovati.

Evo za pocetak dve knjige Koje su me cudili.

Knjiga iz Bec 1877 od Eduard v. Weinzierl Allegemeine Geschichte für die oberen Classen der Mittelschule (opsta istorija visljih razreda srednje skole). Srbi se spominju mozda 3-4 puta. A Bosanci celo vreme se tretiraju kao zaseban narod.

Tako za boj na Kosovo na strani 300 pise, da su Srbi unisteni iako su imali podrzku Bosanaca, Vlaha i Albanaca.

A pre sam rat izadje knjiga Historischer Schul-Atlas istoriski skolski Atlas od F. W: Putzgers iz 1910 (maltene pre rata) koji ima kartu naroda evrope. Tesko je nesto videti posto Juzni Sloveni su nacrtani svetlo zelenom bojom. Ali Srbi su preko Srbije i Bosne napisani, a Hrvati preko Hrvatske i Slavonije do Srema. A Makedonci su svrstani jasno i glasno u Bugare. Bosanaca nema kao zasebna kategorija.

Inace istorske knjige Austrije se velikim delom bave nemackim zemljama i njihovoj istoriji, a cak i Madjarska ich maltene ne interesuje.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Delić iz besede koju je 1887. godine na Velikoj školi održao Jovan Bošković (1834-1893), znameniti prosvetni reformator (i docnije ministar prosvete i crkvenih dela) a koja je u zborniku njegovih spis 1888. godine izašla u državnoj štampariji Kraljevine Srbije; str. 247:

Str. 252:

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Bošković navodi koje rasprave i udžbenici treba da budu od značaja za održavanje rodoljublja, pozivajući se i na Vladimira Karića.

 

[varginha1996]

Str. 62-64 Karićevog udžbenika iz 1890. godine o još jednoj srpskoj zemlji: Bosni i Hercegovini.

Pogledajte prilog 619935

Pogledajte prilog 619936

Poštovani, pokušao sam Vas kontaktirat privatno, ali ne izlazi mi još ta opcija (valjda jer sam novi korisnik). Zanima me imate li još takvih fotografija starih srpskih udžbenika iz zemljopisa i istorije (1880. - 1914.) u kojima autori daju svoje viđenje srpskih zemalja?
Naime, počeo sam nedavno skupljati digitaliziranu građu hrvatskih i srpskih udžbenika iz tog perioda koji pružaju svoju percepciju hrvatskih, odnosno srpskih zemalja i brojnosti Hrvata i Srba. Do hrvatskih mi je lako doć budući da živim u RH, pa mi je dostupna građa ovdašnjih knjižnica, ali do srpskih nisam u mogućnosti. Znam da ih ima još zanimljivih kao npr. od Dimitrija Sokolovića i Raše Mitrovića. Bio bih Vam zahvalan na bilo kakvoj povratnoj informaciji.

 

[NickFreak]

Можда ће овде лећи ова прича не знам где бих је метнуо да не оде у домен теорија завера.

 

[NickFreak]