Razlika izmedju svesti i svesnosti

Mada pojmovi svest i svesnot izgledaju slični izmedju njih postoji značajna razlika koja, još uvek, nije dovoljno jasna. Razlog tome su i različite interpretacije u duhovnim učenjima. Svest je opšti pojam. Podrazumeva sposobnost čulnog i intuitivnog opažanja, osećanja, mišljenja, pamćenja, učenja… Jednom rečju svega što omogućava doživljaj i razumevanje života i postojanja. Znači, svest je i svesno i nesvesno.

Svesno je aktivna sfera uma. Manifestuje se kao misaoni proces koji se stalno menja/razvija stvarajući drugačiju spoznaju/razumevanje. Zato je um veoma važan. Samo preko misli postajemo svesni. Dok se nešto ne pojavi u mislima ostaje u domenu nesvesnog. Nismo ga svesni ili nemamo razumevanje o tome. Mišljenje se na latinskom kaže cogito. Tom pojmu je, s razlogom, blizak latinski pojam cognito. Cognito znači ono što je poznato/spoznato, što se zna ili čega smo svesni. Dok nešto nije cogito ne može biti cognito.

Čak i u slučaju intutivne spoznaje i inspiracije, kada imamo osećaj da doživljavamo nešto bez misli, potrebno je taj doživljaj svesti na misli. Jedino tako ga možemo razumeti, tj. objasniti i sebi i drugima šta smo doživeli/spoznali/videli.

Ukoliko dodje do poremećaja u svesnom nivou (permanentnog prestanka mišljenja) zapadne se u ambis i izgubi sposobnost razumevanja. Mada ljudi s demencijom imaju funkcionalna čula i primaju spoljašnje nadražaje njihov um nije sposoban da ih protumači, jer nemaju pamćenje. Nisu svesni vremena kao prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Njihovo mišljenje ne može povezivati spoljašnje nadražaje u koherentnu celinu. Ne može imati smisaoni, kontinualan razvoj.

Um je najkontroverzniji pojam u duhovnosti. Jedan od razloga je što se primetilo da u svesti postoji nešto mnogo kompleksnije od mišljenja. Nešto iz čega dolazi intuicija, inspiracija i nadahnuće, a oseća se kao nadsvesni, bezgranični potencijal. Najčešće se naziva dušom i duhom ili nematerijalnom suštinom inteligentnih bića.

Jedino se za živa bića koja misle kaže da su inteligentna. Mada bijke imaju svest nisu svesne pošto ne misle. Nemaju mozak i sposobnost razumevanja kao ljudi i životinje. Njihova svest (život) se svodi samo na instinkt samoodržanja.

Duša je nematerijalno jezgro unutar materijalnog oblika, nevidljiva duhovna dubina iz koje izviru osećanja. Duh je spoljašnja rasprostranjenost te sažetosti ili razum. Predstavlja se kao oreol koji obavija materijalni oblik. Um je izmedju. Realizovan je u materijalnom obliku. Ima karakteristiku živog bića koje misli i ima ego ili koje je svesno sebe. Ego (ja) je samosvest. Bez samosvesti živo biće ne može misliti i vršiti inteligentnu unutrašnju i spoljašnju interakciju. Da bi bio svestan nečeg oko sebe moraš biti svestan sebe, jer sve doživljavaš kroz sebe.

Dakle, duša i duh su bitak živog bića i ega. Njegov potencijal, odnosno nadsvesna, duhovna suština. Bez njih ne bi moglo biti uma/mišljenja. Ali, ništa manje nije značajn ni um, mišljenje i ego jer omogućavaju tom potencijalu da se realizuje. Um je veza izmedju tela, duše i duha. Svako od tih elemenata ima svrhu i funkciju u procesu samorazvoja kojim svest zadržava karakteristiku smisla i života.

 

[Umri_muski]

Malo pipavo, ali hajde, za pocetak i nije lose...
Uvedi pojam percepcija, pa ce ti perceptivna mreza, samim tim verovatno i pojmovna mreza biti ravnomernije rasporedjena, a to znaci bolje povezivanje i otkrivanje uticaja, veca rezolucija tacaka.
Onda imas odvojenu percepciju od svesti i svesnosti...

A ono o povezivanju svesti i intelekta , uma i ostalog, to je tako proizvoljno receno...
Imam utisak da ti fali jos jedan pojam svest, pa da imas svest svesnost i svest2....
A imam utisak i da radis istu gresku kao sto rade i svi, a to je da pojmove koristis kao etiketu...
Da pojasnim ovo poslednje, pa ce valjda biti jasno i u vezi svesti...
Ako je neko inteligentan, ma kako da tumacis pojam inteligencije, znaci ili brzina povezivanja ili spojis to i sa kombinatorikom pa onda brzina i dubina povezivanja detalja, on nije inteligentan isto u svakom trenutku i prema svakom detalju, pojmu , okruzenju....
Razlog, nedostatak znanja, smanjena paznja, smanjena trenutna razmisljajuca sposobnost, nerazvijena percepcija ili sistemski ili na tom delu o kojem se radi u konkretno ispoljavanju inteligencije..

Dakle inteligencija u nekom trenutku je funkcija i trenutka, stanja osobe, percepcije osobe o toj materiji , znanju osobe o toj materiji odakle da vadi relacije i povezuje ih...
Zubobolja smanjuje inteligenciju za neki stepen, a najcesci razlog smanjivanje inteligencije je motivacija i karakter i logicki sistem osobe...
Osoba koja ne razvija logicki sistem, ne razvija ni sposobnost da inteligencija radi kao brzina spajanja i zakljucivanja o raznim spojevima detalja iz materije koja se analizira..

Svesnost.....a prst ispred nosa?
Osoba ne moze da podnese drasticne promene svesnosti o okruzenju i o sebi...zato svest dosta stvari gura u podsvest.
Sa druge strane nesvest je nesto sto jos nije doslo do svesti osobe, a nekad nece doci uopste..

Duhovnost i dusha ne bi trebalo da budu slicnog korena znacenja...
Kako oznaciti sve ono sto ti dusha zahteva?
Tada je pojam dusha najbolje rezervisati za nagone, potrebe, htenja, zelje, potrebe, koje su sastavni deo naseg sistema zudnja, sreca, ispunjenje.
Duhovno se najcesce tumaci na dva razlicita nacina, unapredjenje sopstvene svesti ka visim uredjenim odnosima sa okruzenjem ili kao deo religijskog osecanja....Ovo drugo donosi smetnju i mesanje u glavi mnogih...Zato ga ja licno ne koristim kao pojam interno , religioznost i religiozna duhovnost su rezervisani za tu oblast, a duhovnost pojedinca u smislu svog duha, uma i vizuelizacije realnosti u stvarnost, kao nesto drugo...

Dusha tesko da je nadsvesna.
I inace se kaze da i osoba koja stalno radi introspekciju (zene to ne rade, one su prakticne, njima je rezultat mnogo puta vazniji od stvarnih odnosa koji postoje, delimicno posledica i drustvene pozicije i odnosa koji su u vezi sa drustvenom pozicijom) opet ne stize da bude 100% u poznavanju sebe...

Da bi sebe poznavao, moras da se osvetljavas iz stotinu uglova svakog dana i gledati promene i plus izvezbati logiku i percepciju da to mogu da rade brzo i tacno..
Netacno uvezbana percepcija i logika donose mnogo vise stete nego da ih nema uopste...


Misljenje je kao i dupe, svako ga ima...
To je zato sto misljenje nastaje kao prihvatanje neceg kao nedokazanog i uvrstavanje da je to znanje, tj ego i svest se oslanja na to kao na istinu o svetu...
Vecina ljudi i ne zeli da sama stvara misljenje nego ga uzima i kopira, iz ovog ili onog izvora...
Njima treba misljenje da bi doneli odluku pripadnosti ili raspodele u vezi neke odluke, tacnije ne treba im misljenje nego stav...

 

[sofija06]

Umri_muski, hvala za iznosenje misljenja. Medjutim, dosta je neprecizno i rasplinuto tako da nije doprinelo mnogo rasvetljavanju teme. Pored toga, ima i proizvoljnosti, kao npr. tvrdjenje da zene ne rade introspekciju. Introspekcija ili samoopazanje je svojstvena i muskarcima i zenama. Zato je misljenje da zene ne vrse introspekciju predrasuda koja nije zasnovana na cinjenicama.

Sto se tice pojmova problem je u terminologiji. Svaki pojam ima odredjeno znacenje, ali ga je tesko shvatiti usled toga sto za njega postoje razliciti termini. To otezava komunikaciju i razumevanje. Nigde vise nema neregulisanih termina nego u duhovnosti. Uzrok tome je i kopleksnost nekih pojmova. Ponekad se razmatra samo jedan aspekt nekog pojma, koji bi trebao imati drugaciji termin, ali posto se to ne shvata daje mu se termin samog pojma. Zato je prisutna opsta zbrka. Ocigledan primer je svest i svesnot, kao i pojam ega.

Ego na latinskom znaci ja. Po Frojdu ego cini strukturu licnosti zajedno s idom u super egom. Neka duhovna ucenja su mu dala negativno znacenje i istakla neophodnost njegove eliminacije. To shvatanje je postalo opsteprihvaceno. Medjutim, ego se ne moze eliminisati posto se nalazi u strukturi licnosti koja cini osnovu svesne funkcionalnosti. Ego se moze samo kultivisati ili osvescivati tako sto postaje svesno svoje duhovne sustine i time prerasta u nad-ego. Ali, to je moment, a ne permanentno stanje, pa proces osvescivanja i ucenja traje citav zivot.

Misljenje da se ego moze eliminisati jednom za svagda je opasno za duhovni rast i razvoj. Stvara iluziju savrsenstva. Lako se formira uverenje da se ostvario savrsen razvoj i savrseno razumevanje, pa se zatvara se za nove i drugacije uvide.

Percepcija je shvatanje koje nastaje opazanjem i misljenjem. Zato sam i napisala da je culno kao i intuitivno opazanje deo svesti. Prva ili pocetna karika u lancu dogadjaja, koja prethode shvatanju, je culno opazanje. Mi preko cula (vid, sluh, ukus, miris, dodir) primamo nadrazaje ili signale iz okoline koji se prenose do mozga ili centralnog nervnog sistema. Tamo se preko misljenja sredjuju. Tako dobijemo percepciju o necem. Postanemo svesni da to postoji i donosimo odredjene zakljucke o tome sto smo opazili.

Mozak je kompleksan materijalni organ koji se ne moze odvojiti od svesti, odnosno misljenja, opazanja, shvatanja, inteligencije ili, kao sto sam vec rekla, svega sto omugucava i stvara dozivljaj postojanja. Medjutim, tu nastaje problem/dilema koja izlazi izvan okvira psihologije, tj. prelazi u filozofsko pitanje odnosa materije i svesti ili fizickog i nefizickog (duhovnog). Sta je prvobitno duh (svest) ili materija? U kakvom odnosu se nalaze? Za Dekarta je svest, tacnije misljenje sustina postojanja. “Cogiti ergo sum.” Ali, to je dosta kompleksno i opsirno da se ovde objasnjava.

Reč inteligencija vodi poreklo od latinske reči inteligere koja znači shvatiti, razumeti. Kao i od latinske reci intelligo koja znaci izabrati izmedju vise opcija. Kroz inteligenciju ili svesni nivo se uvek pravi izbor ili donosi odluka. Izbor je moguc samo u razlikama. Unutrasnje razlike se pokrenu vanjskim nadrazajem. Aktiviraju se visi i nizi nagoni tako da se uvek moramo opredeliti za jedan od njih. Drugaciji izbori rezultiraju i drugacijim formiranjem misli ili drugacijim razumevanjem. Ukoliko ne bi postojale razlike ne bi postojalo ni misljenje i mogucnost izbora, pa ne bi bili odgovorni za svoje ponasanje i aktivnosti.