G. E. Lessing: "Nauka je bogatstvo stečenih iskustava, dok je vlastito bogatsvo mudrost. Najmanji delić poslednjeg vredi više od miliona prvih."
*
A.Tennyson: "Znanje dolazi, ali mudrost ostaje."
*
Heraclitus: "Znati mnogo stvari ne znači biti mudar."
*
Bernard Shaw: "Ljudi nisu mudri u srazmeri sa svojim iskustvom, već sa sposobnošću da iskustvo prime."
*
Walt Witman: "Mudrost se ne testira školom. Mudrost se ne može preneti od nekog ko je ima na nekog ko je nema. Mudrost je od duše, ona nije osetljiva na dokaze. Ona je sama po sebi dokaz."
***
Obrazovanje se postiže školovanjem, čitanjem, razgovorom ili razmenom mišljenja s drugim ljudima itd. I pored toga što je obrazovanje kontinualan proces uvek je ograničeno i "mrtvo". Svodi se na poznavanje pravila, prikupljanje informacija i činjenica. Iako sadrži elemente mudrosti, nije mudrost, već njen produkt. Mudrost izvire iz unutrašnjeg potencijala ljudi. Taj potencijal je živo, neiscrpno jezgro spoznaje, osnova samog razumevanja. Witman zato i kaže da se mudrost ne može prenositi.
Ipak, ne treba podceniti značaj obrazovanja. Ono je spoljašnji stimulans koji razvija um i podstiče ga za kontakt sa unutrašnjim kapacitetom mudrosti. Obrazovaniji um ima bolji uvid u kompleksnije duhovne zakonitosti. Idealan razvoj nastaje kombinacijom mudrosti i obrazovanja.
Spoljašnja informacija je dragocena kada inicira dublju, unutrašnju interakciju i time pokrene celo biće. Ne afektira samo intelektualni nivo nego i nesvesno. Dok ne dodje do promene u osećanjima promena je polovična, površna i kratkoročna. Um dobije instrukcije koje se posle izvesnog vremena prestanu primenjivati, jer želja za promenom nije potpuna. Ne proizilazi iz celog bića. Zato nema dovoljno volje, snage, istrajnosti, rešenosti i mudrosti da se organizuje i čini što je potrebno dok se ne postigne željeni rezultat.
Izuzetna inteligencija i obrazovanje nije garancija srećnog života i mira. Za to je potrebna mudrost. Pre će neobrazovan čovek, rukovodjen duhovnim principima, ostvariti sklad u egzistenciji nego obrazovan i inteligentan koji ih je zanemario radi akumulacije materijalnih dobara, sujete i slave po svaku cenu. Duhovni razvoj se najverodostojnije pokaže kroz karakterne osobine. Mudri ljudi su miroljubivi. Nemaju potrebu za isticanjem. Na zlonamerene izazove reaguju dostojanstvenim mirom. Shvataju da provociranje proizilazi iz površnog i ograničenog razumevanja.
Iz plemenitih ljudi zrači duhovna snaga i lepota koja ne može ostati nezapažena. Njeno dejstvo ima različit efekt. Ili inspiriše ili iritira. Kome je duša otvorena oseća divljenje i poštovanje, dok se kod malodušnih ljudi javlja zavist i ljubomora. Doživljavaju je kao pretnju pošto protivreči njihovom ograničenom shvatanju života. Zato nastoje da je savladaju, pobede i unište.
Inteligentan, ali duhovno siromašan čovek nikada ne može da dosegne visinu razumevanja mudrog čoveka. Dok prvi robuje sebičnim strastima, drugi se izdigao do slobode. Ko vraća zlo za dobro pokaže totalnu dekadenciju i degradaciju ljudske suštine. Zlo za zlo se vraća kada se ograniči okolnostima. Istinska sloboda se postigne tek onda kada se ne uzvraća zlo, već se opredeli za dobro. Izvuče se pouka, prevazidje neprijatno iskustvo i s novim entuzijazmom krene dalje. Za takav postupak je potreban najviši stepen osvešćenosti i razumevanja.
Bez duhovnog razvoja ostaju nedostupna najdelikatnija i najdragocenija osećanja iz središta bića. Ne postoji materijalno bogatstvo i fizičko zadovoljstvo koje je u stanju da ispuni prazninu uzrokovanu duhovnom bedom. Inteligentan i plemenit čovek je autentična snaga koja izdiže ljudsku vrstu, dok je inteligentan i zao "slepac" koji je vodi u propast zajedno sobom.
*
A.Tennyson: "Znanje dolazi, ali mudrost ostaje."
*
Heraclitus: "Znati mnogo stvari ne znači biti mudar."
*
Bernard Shaw: "Ljudi nisu mudri u srazmeri sa svojim iskustvom, već sa sposobnošću da iskustvo prime."
*
Walt Witman: "Mudrost se ne testira školom. Mudrost se ne može preneti od nekog ko je ima na nekog ko je nema. Mudrost je od duše, ona nije osetljiva na dokaze. Ona je sama po sebi dokaz."
***
Obrazovanje se postiže školovanjem, čitanjem, razgovorom ili razmenom mišljenja s drugim ljudima itd. I pored toga što je obrazovanje kontinualan proces uvek je ograničeno i "mrtvo". Svodi se na poznavanje pravila, prikupljanje informacija i činjenica. Iako sadrži elemente mudrosti, nije mudrost, već njen produkt. Mudrost izvire iz unutrašnjeg potencijala ljudi. Taj potencijal je živo, neiscrpno jezgro spoznaje, osnova samog razumevanja. Witman zato i kaže da se mudrost ne može prenositi.
Ipak, ne treba podceniti značaj obrazovanja. Ono je spoljašnji stimulans koji razvija um i podstiče ga za kontakt sa unutrašnjim kapacitetom mudrosti. Obrazovaniji um ima bolji uvid u kompleksnije duhovne zakonitosti. Idealan razvoj nastaje kombinacijom mudrosti i obrazovanja.
Spoljašnja informacija je dragocena kada inicira dublju, unutrašnju interakciju i time pokrene celo biće. Ne afektira samo intelektualni nivo nego i nesvesno. Dok ne dodje do promene u osećanjima promena je polovična, površna i kratkoročna. Um dobije instrukcije koje se posle izvesnog vremena prestanu primenjivati, jer želja za promenom nije potpuna. Ne proizilazi iz celog bića. Zato nema dovoljno volje, snage, istrajnosti, rešenosti i mudrosti da se organizuje i čini što je potrebno dok se ne postigne željeni rezultat.
Izuzetna inteligencija i obrazovanje nije garancija srećnog života i mira. Za to je potrebna mudrost. Pre će neobrazovan čovek, rukovodjen duhovnim principima, ostvariti sklad u egzistenciji nego obrazovan i inteligentan koji ih je zanemario radi akumulacije materijalnih dobara, sujete i slave po svaku cenu. Duhovni razvoj se najverodostojnije pokaže kroz karakterne osobine. Mudri ljudi su miroljubivi. Nemaju potrebu za isticanjem. Na zlonamerene izazove reaguju dostojanstvenim mirom. Shvataju da provociranje proizilazi iz površnog i ograničenog razumevanja.
Iz plemenitih ljudi zrači duhovna snaga i lepota koja ne može ostati nezapažena. Njeno dejstvo ima različit efekt. Ili inspiriše ili iritira. Kome je duša otvorena oseća divljenje i poštovanje, dok se kod malodušnih ljudi javlja zavist i ljubomora. Doživljavaju je kao pretnju pošto protivreči njihovom ograničenom shvatanju života. Zato nastoje da je savladaju, pobede i unište.
Inteligentan, ali duhovno siromašan čovek nikada ne može da dosegne visinu razumevanja mudrog čoveka. Dok prvi robuje sebičnim strastima, drugi se izdigao do slobode. Ko vraća zlo za dobro pokaže totalnu dekadenciju i degradaciju ljudske suštine. Zlo za zlo se vraća kada se ograniči okolnostima. Istinska sloboda se postigne tek onda kada se ne uzvraća zlo, već se opredeli za dobro. Izvuče se pouka, prevazidje neprijatno iskustvo i s novim entuzijazmom krene dalje. Za takav postupak je potreban najviši stepen osvešćenosti i razumevanja.
Bez duhovnog razvoja ostaju nedostupna najdelikatnija i najdragocenija osećanja iz središta bića. Ne postoji materijalno bogatstvo i fizičko zadovoljstvo koje je u stanju da ispuni prazninu uzrokovanu duhovnom bedom. Inteligentan i plemenit čovek je autentična snaga koja izdiže ljudsku vrstu, dok je inteligentan i zao "slepac" koji je vodi u propast zajedno sobom.