Frojd je uveo pojam ega da bi njime označio subjekt koji spoznaje. Time mu je dodelio veoma značajnu funkciju. Bez ega ne može biti svesnosti o vlastitom postojanju niti spoljašnjem, objektivnom svetu.
Spoznavanje je proces. Samim tim predstavlja stalnu aktivnost i razvoj. Aktivnost je nemoguća u apsolutno Istom/Jednom. Potrebna je razlika, dualnost ili suprotnost. To se omogućava subjekt-objekt odnosom. Subjekt je posmatrač, a objekt posmatrano. Kroz tu interakciju subjekt stvara percepciju i o sebi i objektivnosti.
Pored definisanja ega Frojd je ukazao i na kompleksnu strukturu svesti. Shvatio je da um ili svesna sfera, nije jedina. Postoji i nesvesna (podsvesna) koja utiče na um. Jung je otišao dalje s kolektivnim nesvesnim. Ni Jung, ni Frojd nisu smatrali ego nepoželjnim i štetnim. Naprotiv, interpretirali su ga neophodnim elementom svesti preko kojeg se postiže razvoj.
S tim, što je Jung pravio razliku izmedju ega i Jastva/Sopstva. Ego je centar svesnog, dok je Sopstvo centar celokupne ličnosti ili i svesnog i nesvesnog. Sopstvo je idealni nadsvesni potencijal koji se realizuje kroz ego. To nije uvek jednostavno pošto se ego nalazi i pod uticajem spoljašnjih vrednosti, podsvenog, arhetipova u vidu Persone, Senke itd. Otuda i različiti nagoni, osećanja, želje, potrebe i misli. Jedino iz Sopstva proizilaze najplemenitija osećanja, intuicija i inspirativno, originalno, ispravno mišljenje/razumevanje. Ego koji se opredeljuje za nadsvesne vrednosti se osvešćuje i postiže individuaciju.
Individuacija se ne desi jednom ili odjednom, već traje čitav život pošto je Sopstvo bezgranični potencijal. Sopstvo je neuništivi, nematerijalni bitak izvan tela. Ego je njegova emanacija ili živo biće u telu koje sve doživljava, misli, oseća, uči, pravi izbore, donosi odluke itd. Mi nikada nemamo, niti možemo imati znanje Sopstva, već ga uvek delimično spoznajemo. Razlog tome je njegova bezgraničnost, nematerijalnost i moć. Nijedan ograničeni, telesni oblik ga ne može sadržati. Jednostavno bi ga razneo.
Takva struktura svesti objašnjava život kroz fizičku i nefizičku dimenziju. Time se podudara s mnogim religijama, kao i filozofskim i duhovnim tumačenjima koja tvrde da vidljivi, materijalni univerzum, u kojem se nalazimo, nije jedini, već ima interakciji s kompleksnijom, suštinskom ili duhovnom sferom. Ali, pošto nismo u stanju da je uočimo i neposredno znamo okarakterisali smo je kao nepostojanje. Postojanje smo sveli samo na materijalni oblik i pojavu. Zato smo i svest kao bezoblični, nevidljivi entitet vezali uz telo i došli do zaključka da nestaje zajedno s njim. To se dodatno učvrstilo verovanjem da je sve u "ovde i sada".
Novija duhovna učenja su u potpunosti ignorisala i odbacila Frojdovo i Jungovo objašnjenje svesti. Predstavili su je samo egom i Sopstvom. Ego je uzrok svakog zla. Ako se eliminiše postojaće jedino savršeno Sopstvo. To se može postići odjednom "duhovnim budjenjem". Pojavili su se mnogobrojni probudjeni gurui koji uče kako da se osvesti i postane idealno, srećno biće bez ikakvih problema i briga.
S obzirom da se ego nalazi u umu mišljenje se proglasilo neefikasnim načinom spoznavanja. Zamenjeno je nemisaonim, superiornim, nepogrešivim i instantnim razumevanjem kroz prisutnost. Nemišljenje i prisutnost su postali uslovi za prelaz iz ljudskog u nadljudsko razumevanje. Dugotrajno, uporno ponavljanje toga shvatanja rezultiralo je time da postane opšteprihvaćeno.
Gustav Le Bon u knjizi "Psihologija gomile" (1895) navodi da je iznošenje apsurdnih tvrdnji, bez mnogo objašnjavanja, i njihovo regularno, neprestano ponavljanje najefikasniji način da se prihvate i ukorene. To se danas uspešno koristi kroz video spotove. Oni su efikasniji od obične pisane reči jer ostaju upečatljiviji zbog zvučnog i vizualnog efekta.
Najbolja odbrana od svake vrste manipulacije je otvoren um, zdrav razum i logika. Ne treba ništa bezrezervno i nepromišljeno prihvatati, već treba istraživati, postavljati pitanja i tražiti jasne, konkretne odgovore. Nedosledni, nodredjeni, zbunjujući, dvosmisleni i mistični su indikacija za oprez.
Da li je eliminacija ega uopšte moguća, a da se ne ugrozi svesna funkcionalnost? Drugim rečima, možemo li biti svesni bilo čega u sebi i izvan sebe ako nismo svesni sebe? Koliko je trvdjenje da se istina ne može spoznati dok se ne oslobodi uma i mišljenja zasnovano na činjenicama?
Iz iskustva se zna da ne možemo ništa razumeti i objasniti, ni sebi ni drugima, bez misli. Razmišljanje u vidu adekvatnog izbora reči je neophodno ukoliko se nastoji izneti neki smisao govorom i pisanjem. U tom pogledu nema izuzetaka.
Smatrati drugačije je najsuptilnija vrste arogantnosti, zaslepljenosti i samoobmane. Pokazuje uobraženje ili umišljenost o sopstvenoj savršenosti, nadljudskim sposobnostima i znanju. Problem je što takva osoba nije svesna toga. Pogotovo što ta iluzija stvara prijatno osećanje posebnosti i izvrsnosti. Ponekad služi i kao bekstvo od teškoća i suočavanja sa neprijatnom realnošću. Zato se strasno brani. Jer, ako bi se porekla, poreklo bi se i laskavo uverenje o vlastitoj nadmoćnosti i izuzetnosti.
Ali, takva zabluda ima cenu. U tolikoj meri zatvori um da se drugačija mišljenja automatski odbacuju kao inferiorno ego razumevanje. Ko vidi stvari drugačije doživljava se kao pretnja napretku i istini i pored toga što iznosi valjane argumente i što je pristojna osoba dostojna poštovanja. Dakle, vodi u preterani subjektivizam i zaustavlja daljnji rast. Medjutim, to se ne primućuje iz imaginarnog sveta koji dopušta da se izdiže iznad drugih ljudi dok se pojavno nastoji stvoriti utisak poniznosti, skromnosti, blagosti i popustljivosti. U tome nema autentičnosti ni integralnosti, već nagoveštaja dezintegralnog razvoja ličnosti.
Zdrava ličnost je svesna svoje vrednosti, ali i ograničenja. Zato je fleksibilna. Uvek uči. Rado sasluša i razmotri različite stavove i ukoliko uvidi njihovu valjanost spremna je da promeni mišljenje i proširi svoje znanje. Jung je upozorio na opasnost zamenjivanja ega Sopstvom. Za to su mu poslužila zbivanja u Nemačkoj pred drugi svetski rat kada se, gotovo cela nacija, identifikovala superiornim, savršenim "nadčovekom". To uverenje stvara euforiju koja se pogrešno tumači kao spoznaja ultimatne istine iako je u pitanju patologija.
Spoznavanje je proces. Samim tim predstavlja stalnu aktivnost i razvoj. Aktivnost je nemoguća u apsolutno Istom/Jednom. Potrebna je razlika, dualnost ili suprotnost. To se omogućava subjekt-objekt odnosom. Subjekt je posmatrač, a objekt posmatrano. Kroz tu interakciju subjekt stvara percepciju i o sebi i objektivnosti.
Pored definisanja ega Frojd je ukazao i na kompleksnu strukturu svesti. Shvatio je da um ili svesna sfera, nije jedina. Postoji i nesvesna (podsvesna) koja utiče na um. Jung je otišao dalje s kolektivnim nesvesnim. Ni Jung, ni Frojd nisu smatrali ego nepoželjnim i štetnim. Naprotiv, interpretirali su ga neophodnim elementom svesti preko kojeg se postiže razvoj.
S tim, što je Jung pravio razliku izmedju ega i Jastva/Sopstva. Ego je centar svesnog, dok je Sopstvo centar celokupne ličnosti ili i svesnog i nesvesnog. Sopstvo je idealni nadsvesni potencijal koji se realizuje kroz ego. To nije uvek jednostavno pošto se ego nalazi i pod uticajem spoljašnjih vrednosti, podsvenog, arhetipova u vidu Persone, Senke itd. Otuda i različiti nagoni, osećanja, želje, potrebe i misli. Jedino iz Sopstva proizilaze najplemenitija osećanja, intuicija i inspirativno, originalno, ispravno mišljenje/razumevanje. Ego koji se opredeljuje za nadsvesne vrednosti se osvešćuje i postiže individuaciju.
Individuacija se ne desi jednom ili odjednom, već traje čitav život pošto je Sopstvo bezgranični potencijal. Sopstvo je neuništivi, nematerijalni bitak izvan tela. Ego je njegova emanacija ili živo biće u telu koje sve doživljava, misli, oseća, uči, pravi izbore, donosi odluke itd. Mi nikada nemamo, niti možemo imati znanje Sopstva, već ga uvek delimično spoznajemo. Razlog tome je njegova bezgraničnost, nematerijalnost i moć. Nijedan ograničeni, telesni oblik ga ne može sadržati. Jednostavno bi ga razneo.
Takva struktura svesti objašnjava život kroz fizičku i nefizičku dimenziju. Time se podudara s mnogim religijama, kao i filozofskim i duhovnim tumačenjima koja tvrde da vidljivi, materijalni univerzum, u kojem se nalazimo, nije jedini, već ima interakciji s kompleksnijom, suštinskom ili duhovnom sferom. Ali, pošto nismo u stanju da je uočimo i neposredno znamo okarakterisali smo je kao nepostojanje. Postojanje smo sveli samo na materijalni oblik i pojavu. Zato smo i svest kao bezoblični, nevidljivi entitet vezali uz telo i došli do zaključka da nestaje zajedno s njim. To se dodatno učvrstilo verovanjem da je sve u "ovde i sada".
Novija duhovna učenja su u potpunosti ignorisala i odbacila Frojdovo i Jungovo objašnjenje svesti. Predstavili su je samo egom i Sopstvom. Ego je uzrok svakog zla. Ako se eliminiše postojaće jedino savršeno Sopstvo. To se može postići odjednom "duhovnim budjenjem". Pojavili su se mnogobrojni probudjeni gurui koji uče kako da se osvesti i postane idealno, srećno biće bez ikakvih problema i briga.
S obzirom da se ego nalazi u umu mišljenje se proglasilo neefikasnim načinom spoznavanja. Zamenjeno je nemisaonim, superiornim, nepogrešivim i instantnim razumevanjem kroz prisutnost. Nemišljenje i prisutnost su postali uslovi za prelaz iz ljudskog u nadljudsko razumevanje. Dugotrajno, uporno ponavljanje toga shvatanja rezultiralo je time da postane opšteprihvaćeno.
Gustav Le Bon u knjizi "Psihologija gomile" (1895) navodi da je iznošenje apsurdnih tvrdnji, bez mnogo objašnjavanja, i njihovo regularno, neprestano ponavljanje najefikasniji način da se prihvate i ukorene. To se danas uspešno koristi kroz video spotove. Oni su efikasniji od obične pisane reči jer ostaju upečatljiviji zbog zvučnog i vizualnog efekta.
Najbolja odbrana od svake vrste manipulacije je otvoren um, zdrav razum i logika. Ne treba ništa bezrezervno i nepromišljeno prihvatati, već treba istraživati, postavljati pitanja i tražiti jasne, konkretne odgovore. Nedosledni, nodredjeni, zbunjujući, dvosmisleni i mistični su indikacija za oprez.
Da li je eliminacija ega uopšte moguća, a da se ne ugrozi svesna funkcionalnost? Drugim rečima, možemo li biti svesni bilo čega u sebi i izvan sebe ako nismo svesni sebe? Koliko je trvdjenje da se istina ne može spoznati dok se ne oslobodi uma i mišljenja zasnovano na činjenicama?
Iz iskustva se zna da ne možemo ništa razumeti i objasniti, ni sebi ni drugima, bez misli. Razmišljanje u vidu adekvatnog izbora reči je neophodno ukoliko se nastoji izneti neki smisao govorom i pisanjem. U tom pogledu nema izuzetaka.
Smatrati drugačije je najsuptilnija vrste arogantnosti, zaslepljenosti i samoobmane. Pokazuje uobraženje ili umišljenost o sopstvenoj savršenosti, nadljudskim sposobnostima i znanju. Problem je što takva osoba nije svesna toga. Pogotovo što ta iluzija stvara prijatno osećanje posebnosti i izvrsnosti. Ponekad služi i kao bekstvo od teškoća i suočavanja sa neprijatnom realnošću. Zato se strasno brani. Jer, ako bi se porekla, poreklo bi se i laskavo uverenje o vlastitoj nadmoćnosti i izuzetnosti.
Ali, takva zabluda ima cenu. U tolikoj meri zatvori um da se drugačija mišljenja automatski odbacuju kao inferiorno ego razumevanje. Ko vidi stvari drugačije doživljava se kao pretnja napretku i istini i pored toga što iznosi valjane argumente i što je pristojna osoba dostojna poštovanja. Dakle, vodi u preterani subjektivizam i zaustavlja daljnji rast. Medjutim, to se ne primućuje iz imaginarnog sveta koji dopušta da se izdiže iznad drugih ljudi dok se pojavno nastoji stvoriti utisak poniznosti, skromnosti, blagosti i popustljivosti. U tome nema autentičnosti ni integralnosti, već nagoveštaja dezintegralnog razvoja ličnosti.
Zdrava ličnost je svesna svoje vrednosti, ali i ograničenja. Zato je fleksibilna. Uvek uči. Rado sasluša i razmotri različite stavove i ukoliko uvidi njihovu valjanost spremna je da promeni mišljenje i proširi svoje znanje. Jung je upozorio na opasnost zamenjivanja ega Sopstvom. Za to su mu poslužila zbivanja u Nemačkoj pred drugi svetski rat kada se, gotovo cela nacija, identifikovala superiornim, savršenim "nadčovekom". To uverenje stvara euforiju koja se pogrešno tumači kao spoznaja ultimatne istine iako je u pitanju patologija.