Т. П. Миљковић: "Човек не сме да ради само оно на шта га нагони терају, него шта му морал налаже."
- С.Д.: "Апсолутно! Да се морал мало више потенцирао не би дошло до разврата и блуда на светском нивоу."
- D.Š: "Volim vaše objave ali ova je tako pogrešna."
- Zašto je pogrešna? Da li možete obrazložiti?
- D.Š: "Nemam nikakve koristi od čovjeka koji vjeruje u konvencionalni moral.... Čovjek koji čini krivo i zna da to nije u redu, može se promijeniti. On ne vrijeđa vlastitu dušu...Nema razvoja pod zakonom konvencionalnog morala...”
C.G.Jung
- Hvala. Nažalost ne može se uvek sa sigurnošću znati koliko je neka izjava autentična i ko je pravi autor. Ali, to je manje bitno. Ne treba se ni povoditi imenom, već treba razmotriti napisano.
Ne vidim smisao u prvoj rečenici da se nema lična korist od čoveka koji veruje u konvencionalni moral.
Ne slažem se drugom izjavom da čovek koji čini krivo ne vredja vlastitu dušu. Slažem se da se ljudi mogu promeniti. Ali za to je potreban potpuni preokret u načinu razmišljanja i iskreno pokajanje za patnju i štetu koja je naneta drugima.
Pored toga sam pojam morala se može različito tumačiti. Moral se može definisati kao znanje dobra i zla koje je više-manje svima poznato. Medjutim, ne opredele se svi da ga slede i poštuju.
Da ljudi ne znaju šta je dobro i zlo ne bi se trudili da sakriju nemoralne aktivnosti.
- D.Š: "ova izjava je autentična ali nije povedena autorom. Kao prvo trebalo bi odrediti što je moral i na čemu se temelji. Treba odrediti povijesno razdoblje i geografsko podneblje jer "univerzalni moral" ne postoji. Ne vladati se "u skladu s postojećim moralnim normama" ne znači po defaultu patnju i štetu drugima.
Jung je ovdje samo napomenuo da je "pridržavanje moralnih normi" i gledanje na sebe kao dobroga, samo prikrivanje vlastite nesposobnosti i neprihvaćanja svoje prirode. Nemušta amnestija"
- Činjenica što postoje razlike u ponašanju ljudi, društvenim zajednicama i epohama nije dokaz da u univerzumu ne postoji univerzalni red i smisao na kojem se sve temelji.
To samo pokazuje da mi nikada nemamo konačno i apsolutno razumevanje toga smisla. Razlog tome je što je taj smisao živa, beskonačna suština naše svesti ili nadsvesni, konstruktivni potencijal. On nam i omogućava da učimo, da se osvešćujemo i usavršavamo ukoliko ga sledimo.
Medjutim, ne razvijamo ga svi u istoj meri. Otuda i razlike. Svesniji ljudi imaju odgovornije, moralnije ponašanje i obrnuto. Jer, pored njega u svesti postoje i niži, destruktivni nagoni.
Čovek koji se povodi samo niskim nagonima kao npr. pohlepom, ljubomorom, zavišću, besom, bez moralnih principa je zaslepljen. Ima jednostranu, ograničenu perspektivu života.
Ne ustručava se da vara, krade, otima, ubija, siluje i stvara patnju. Pri tome ga ne muči savest niti smatra da nije dobar ili da je nesposoban. Naprotiv, kroz zlodela dobija potvrdu vlastite nadmoći i sposobnosti.
Čovek s moralnim uvidom ima širi pogled. Svestan je razornih posledica sebičnih nagona. To ga osposobljava da ih prevazilazi i zadobija kontrolu nad sobom. Daje mu mogućnost izbora ponašanja i aktivnosti.
Kada se ljudi opredele za višu, duhovnu prirodu doprinose opštem napretku i skladu. Zato razvoj moralnih načela u inteligenciji i jeste put ka humanijem društvu. Njihovo ignorisanje i zapostavljanje vodi ka regresu, haosu i besmislu.
Jung nije u citatu napomenuo da je "gledanje na sebe kao dobroga, samo prikrivanje vlastite nesposobnosti i neprihvaćanja svoje prirode". Ali, slažem se time. Ne postoji savršen čovek i društvo u kojem ne deluju i sile destrukcije.
Da bi se učinio progres mora se postati svestan onog što ne funkcioniše i što koči pomak na bolje. Tek tada se mogu preduzeti potrebne mere da se to ispravi i eliminiše.
Proces razvoja i osevešćivanja se i sastoji u iskrenom i nepristrasnom suočavanju sa predrasudama i zabludama, kao i lošim u sebi i društvu. Jung je zato i rekao: "Dok ne osvestite nesvesno, ono će upravljati vašim životom i zvaćete ga sudbinom."
- С.Д.: "Апсолутно! Да се морал мало више потенцирао не би дошло до разврата и блуда на светском нивоу."
- D.Š: "Volim vaše objave ali ova je tako pogrešna."
- Zašto je pogrešna? Da li možete obrazložiti?
- D.Š: "Nemam nikakve koristi od čovjeka koji vjeruje u konvencionalni moral.... Čovjek koji čini krivo i zna da to nije u redu, može se promijeniti. On ne vrijeđa vlastitu dušu...Nema razvoja pod zakonom konvencionalnog morala...”
C.G.Jung
- Hvala. Nažalost ne može se uvek sa sigurnošću znati koliko je neka izjava autentična i ko je pravi autor. Ali, to je manje bitno. Ne treba se ni povoditi imenom, već treba razmotriti napisano.
Ne vidim smisao u prvoj rečenici da se nema lična korist od čoveka koji veruje u konvencionalni moral.
Ne slažem se drugom izjavom da čovek koji čini krivo ne vredja vlastitu dušu. Slažem se da se ljudi mogu promeniti. Ali za to je potreban potpuni preokret u načinu razmišljanja i iskreno pokajanje za patnju i štetu koja je naneta drugima.
Pored toga sam pojam morala se može različito tumačiti. Moral se može definisati kao znanje dobra i zla koje je više-manje svima poznato. Medjutim, ne opredele se svi da ga slede i poštuju.
Da ljudi ne znaju šta je dobro i zlo ne bi se trudili da sakriju nemoralne aktivnosti.
- D.Š: "ova izjava je autentična ali nije povedena autorom. Kao prvo trebalo bi odrediti što je moral i na čemu se temelji. Treba odrediti povijesno razdoblje i geografsko podneblje jer "univerzalni moral" ne postoji. Ne vladati se "u skladu s postojećim moralnim normama" ne znači po defaultu patnju i štetu drugima.
Jung je ovdje samo napomenuo da je "pridržavanje moralnih normi" i gledanje na sebe kao dobroga, samo prikrivanje vlastite nesposobnosti i neprihvaćanja svoje prirode. Nemušta amnestija"
- Činjenica što postoje razlike u ponašanju ljudi, društvenim zajednicama i epohama nije dokaz da u univerzumu ne postoji univerzalni red i smisao na kojem se sve temelji.
To samo pokazuje da mi nikada nemamo konačno i apsolutno razumevanje toga smisla. Razlog tome je što je taj smisao živa, beskonačna suština naše svesti ili nadsvesni, konstruktivni potencijal. On nam i omogućava da učimo, da se osvešćujemo i usavršavamo ukoliko ga sledimo.
Medjutim, ne razvijamo ga svi u istoj meri. Otuda i razlike. Svesniji ljudi imaju odgovornije, moralnije ponašanje i obrnuto. Jer, pored njega u svesti postoje i niži, destruktivni nagoni.
Čovek koji se povodi samo niskim nagonima kao npr. pohlepom, ljubomorom, zavišću, besom, bez moralnih principa je zaslepljen. Ima jednostranu, ograničenu perspektivu života.
Ne ustručava se da vara, krade, otima, ubija, siluje i stvara patnju. Pri tome ga ne muči savest niti smatra da nije dobar ili da je nesposoban. Naprotiv, kroz zlodela dobija potvrdu vlastite nadmoći i sposobnosti.
Čovek s moralnim uvidom ima širi pogled. Svestan je razornih posledica sebičnih nagona. To ga osposobljava da ih prevazilazi i zadobija kontrolu nad sobom. Daje mu mogućnost izbora ponašanja i aktivnosti.
Kada se ljudi opredele za višu, duhovnu prirodu doprinose opštem napretku i skladu. Zato razvoj moralnih načela u inteligenciji i jeste put ka humanijem društvu. Njihovo ignorisanje i zapostavljanje vodi ka regresu, haosu i besmislu.
Jung nije u citatu napomenuo da je "gledanje na sebe kao dobroga, samo prikrivanje vlastite nesposobnosti i neprihvaćanja svoje prirode". Ali, slažem se time. Ne postoji savršen čovek i društvo u kojem ne deluju i sile destrukcije.
Da bi se učinio progres mora se postati svestan onog što ne funkcioniše i što koči pomak na bolje. Tek tada se mogu preduzeti potrebne mere da se to ispravi i eliminiše.
Proces razvoja i osevešćivanja se i sastoji u iskrenom i nepristrasnom suočavanju sa predrasudama i zabludama, kao i lošim u sebi i društvu. Jung je zato i rekao: "Dok ne osvestite nesvesno, ono će upravljati vašim životom i zvaćete ga sudbinom."
Poslednja izmena:
