Razlicita misljenja

Razliciti pogledi i misljenja su veoma dragocena. Stimulisu na razmisljanje, a time i mogucnost jasnijeg sagledavanja neke teme. Na moj post "Sada i Ja" sam dobila sledeci komentar:

Malva Rosa: "Vreme ne postoji, nema ni prošlog, ni budućeg ni sadašnjeg vremena, sve te iluzije su kao i snovi i nastaju našoj glavi, jer glava voli da proizvodi razne predstave i slike …"

- Malva Rosa, jedna od najvecih prepreka na putu duhovnog razvoja je uverenje da se spoznala konacna istina. To zatvara um i umrtvljuje duh jer ostaje zaslepljen samo jednom mogucnoscu. Zato nema kriticki osvrt niti istrazuje dalje.

Istina je beskrajna. Na njenom putu nema zaustavljanja, pa ne moze biti ni autoriteta. Neprestano se otkriva nesto novo. Ko pokusava ograniciti istinu i zivot unapred gubi bitku.

Vreme je promena koja se desava u nama i svemu oko nas. To nam i omogucava da spoznajemo. Da budemo svesni sebe i svoga okruzenja.

Nije dovoljno reci da je vreme iluzija bez adekvatnog objasnjenja ili sto je jos gore ignorisati validne argumente koji ukazuju na protivno.

Reci da vreme, kao i snovi nastaju u glavi jer GLAVA VOLI da proizvodi razne predstave i slike nije ubedljiv dokaz. Naprotiv, on sobom povlaci mnostvo neodgovorenih pitanja. Pod glavom se, verovatno, podrazumeva mozak i um. Pa se mogu postaviti pitanja: Sta je um? Zasto postoji i zasto VOLI da proizvodi razne predstave i slike? Da li to ima neku svrhu? Nije li um deo svesti i nas? Kako um/glava moze nesto da voli, a mi da ne volimo? Mi ne mozemo doneti nikakav zakljucak, niti mozemo bilo sta izgovoriti i napisati bez mozga i uma. Shodno tome, konstatacija da je vreme iluzija je, takodje, nastalo u umu. Bez uma, jednostavo nestaje sposobnost logicnog misljenja ili bilo kojeg rasudjivanja.

 

[bmaxa]

Vreme je konstatovanje da se nešto dešava. Dakle sve dokle se nešto dešava vreme postoji, kad nema dešavanja vreme ne postoji.
Mi nemamo osećaj za vreme, pa su nam potrebni satovi. Nemoj da gledaš na sat, i vreme će ti brže ići. Kad god pogledaš na sat,
vreme stane. Što češće pogledaš na sat, vreme će ti sporije teći, zato vreme najsporije ide. kada nešto čekamo.
Najprecizniji časovnici su brojači događaja ili "event counters".

 

[sofija06]

Konstatacija da se nesto desava samo potvrdjuje postojanje promene ili aktivnosti. Zasto je promena/vreme vazno? Zato sto aktivira um i proces opazanja i misljenja. Omogucava mu da postaje svestan sebe i neceg izvan sebe, tj. onoga sto se desava. Prema promenama/vremenu subjekt donosi zakljucke o sebi i svom okruzenju.

Aktivnost i promena nastaje interakcijom razlika i suprotnosti. Zbog toga je ovo dimenzija dualnosti ili subjektivno - objektivnog. Desavanje nije moguce u Apsolutno Istom ili nepromenljivom. Svest jeste Jedna, ali u njoj, s razlogom, postoje razlike u vidu osecanja, misljenja i razuma. To troje je sustina svega. Sve se desava promenom u svesti ili transformacijom i interakcijom osecanja, uma i razuma.

 

[bmaxa]

Razum je varka uma. Izdizanjem iznad Racionalnog, može se doći do istine, jer racionalizacija nije ništa
drugo nego pokušaj spuštanja na zemlju u materijalno i traženja objašnjenja, koja se uklapaju.u racio,
koji po pravilu pravi varke onda kada su stvari daleko komplikovanije i nedokučive.

 

[sofija06]

Da bi sagovornici bili u stanju da ostvare razumevanje potrebna je tacno utvrdjena terminologija, odnosno jasno znacenje svakog pojma. Ni u jednoj oblasti nema vise proizvoljnih i nesredjenih pojmova nego u duhovnosti. O tome sam opsirnije pisala u knjigama, kao sto sam dala i jasnu odredbu pojmova.

Razum je podrucje duha. Um intelekta, a osecanja psihe i duse. Um je ono sto je svesno/pojavno ili odredjeno, a sto se manifestuje kao proces misljenja. Duh i dusa su nadsvesni potencijali misljenja, zato su nesvesni i neodredjeni.

Takva struktura svesti i jeste ono sto joj omogucava neunistivost ili samopokret/samorazvoj. Misao ne moze nastati bez osecanja i razuma kao sto ni pile ne moze nastati bez koke i petla. Svi ti elementi se nalaze u neraskidivoj vezi posto stvaraju i uslovljavaju jedno drugo.

Materijalno je produkt i realizacija duhovnog, pa je odredjeno i ograniceno. Medjutim, ta realizacija je neophodna, jer omogucava daljni razvoj duhovnog. Dobar primer je teorija i praksa. Razvoj neke ideje se postize kroz realizaciju u praksi. Kroz to ideja dobija povratnu informaciju o sebi.

 

[sofija06]

Istina se spoznaje u momentu svesne celovitosti kada se um spaja s dusom i duhom. To mu omoguci koriscenje punog svesnog kapaciteta, pa nestane unutrasnje podeljenosti.

Razum, misao i osecanja postaju Jedno. Ali, posle takvog spajanja dolazi opet do razdvajanja da bi se nastavio daljni razvoj ili dostizao visi stepen smisla i to kroz vlastitu suprotnost, odnosno ponovno nerazumevanje i unutrasnju podeljenost. Zbog toga istina/zivot ima karakteristiku stalne, beskonacne promene ili razvoja.

 

[Black_star]

Vrlo trezven i vrlo vispren pogled na unutrasnju dinamiku neocito ocitog.

 

[bmaxa]

Razum je podrucje duha. Um intelekta, a osecanja psihe i duse. Um je ono sto je svesno/pojavno ili odredjeno, a sto se manifestuje kao proces misljenja. Duh i dusa su nadsvesni potencijali misljenja, zato su nesvesni i neodredjeni.

Duša se nalazi u srcu i manifestuje kao um između ušiju. Razum je varka uma, a emocije karakteristike duše. Proces mišljenja je obrada onoga
što uzimamo kao spoljne utiske i karakteristiše se u vidu automatskih asocijacija koje oni izazivaju. Misli dolaze i iz Astrala iliti kolektivnog
nesvesnenog, od različitih entiteta pa i od Boga koje usvajamo kao svoje. Nekad to mogu biti i glasovne ili vizuelne pojave u višem stanju
svesti. Više stanje svesti je mogućnost sagledavanja pojava i kontrola nad tim asocijacijama, jer u normalnom stanju svesti čovek nije
u mogućnosti to da kontroliše i potreban je izvestan napor. U principu potsvest upravlja svešću, a o tome sad nemam vremena. Da ne razglabam dalje, čovek u normalnom stanju svesti nije ništa drugo nego automat koji obrađuje signale, dok je cilj da se izdigne iznad toga i počne da upravlja svojom sudbinom.

edit:
psyche == boginja dushe == dusha
yogin, radi na umu, monah radi na emocijama, fakir na telu
postizanje kontrole jedno od ta tri uslovljava postizanje kontrole nad samim sobom
emocije izazivaju misli, a signali u vidu misli,pokreću emocije. Kada postignemo kontrolu nad procesom obrade, tj pruzrokujemo
misli i emocije po svojoj Volji, postigli smo nešto ČP

 

[4thman]

Vreme je konstatovanje da se nešto dešava. Dakle sve dokle se nešto dešava vreme postoji, kad nema dešavanja vreme ne postoji.
Mi nemamo osećaj za vreme, pa su nam potrebni satovi. Nemoj da gledaš na sat, i vreme će ti brže ići. Kad god pogledaš na sat,
vreme stane. Što češće pogledaš na sat, vreme će ti sporije teći, zato vreme najsporije ide. kada nešto čekamo.
Najprecizniji časovnici su brojači događaja ili "event counters".

 

[4thman]

Nema subjektivne Istine.

A svako od nas ma koliko genijalan, samosvestan, uvidan, ili svestran je subjektivan.

A što se tiče Vremena ne bismo mogli da shvatamo, delimo, ili sabiramo(oduzimamo) se sa drugima jer bi bili u Vremenu a ne kroz Vreme. Bili bi slika ne film, bili bi blesak a ne skoro nečujni zrak svetlosti. Bili bi "kratak spoj" a ne "struja"(energija,frekvencija,vibracija). Jednostavno bi bili postojani. Dok smo ovako trostruki, i bili, i jesmo, i bićemo postojani.
To jesmo je trik iluzija Točka zvano Vreme.

Tačke smo na ravni. Koliko se ta ravan menja toliko i tačka. Promena je neprestana zahvaljujući nezaustavljivom satu. Posebno onom koji nije u obliku živog bića.

 

[bmaxa]

Tačke smo na ravni.

Molekuli koji talasaju, ubeđuju druge u ono što su ih drugi ubedili i šire ubeđenja kao talas.

Nema subjektivne Istine.

Nema ni objektivne.

 

[4thman]

Nisam siguran za objektivnu....okvir mora postojati, da li i koliko je varijabilan je dodatno filozofsko pitanje..

Možeš li da zaustaviš Vreme?
Možeš li da uradiš ono što ne možeš sada?
Ravnoteža nema Istinu?


Niko od nas nikad neće shvatiti Sve. Ali zajedno možemo saznati okvir toga...
Ne mislim ovde na forumu nego kao vrsta.
Predispozicija za to je biti bez okvira. Što još niko od nas nema.

 

[bmaxa]

Nisam siguran za objektivnu....okvir mora postojati, da li i koliko je varijabilan je dodatno filozofsko pitanje..

Istina ti je kao babuške, manja u većoj i tako u beskraj. Ako želiš da saznaš apsolutnu Istinu je da za to moraš da budeš hipotetički Bog koji zna sve.

Možeš li da zaustaviš Vreme?

Možeš ako isključiš sva čula i unutrašnje organe, tako da se ništa ne dešava.

Možeš li da uradiš ono što ne možeš sada?

Možda, kasnije, vreme mi teče ČP

Ravnoteža nema Istinu?

Ravnoteža je nešto što posmatramo, a to je haos, dakle da bi postojala ravnoteža, postavlja se pitanje ravnoteža između čega?

 

[4thman]

Isusova poruka je bila da svako može dostići njega. Hrišćani ga smatraju za više od čoveka.

Zamisli kad bi svi bili Isusovog smisla za život?

Možda bi se onda Točak vremena zaustavio.



-
Namerno sam rekao te dve.
Ti zaustavljaš sebe ali Točak se ne zaustavlja. Samo tvoja tačka, tvoj uvid.
A za drugo je to, Sada. Mogao si i juče ako znaš da ćeš moći sutra, ali Sada baš ne možeš.

Ravnoteža da postojiš.

Recimo da je okvir krug. 360°. Ali zašto ne bi bio 180, 720, ili pak 64?
O ovom satu, kako znaš da sat na Marsu ima isto 60 minuta kao na Zemlji? Zbog okvira, standarda.

 

[bmaxa]

isusova poruka je bila da svako može dostići njega. Hrišćani ga smatraju za više od čoveka.

Zamisli kad bi svi bili Isusovog smisla za život?

Isusova poruka je da svi postanemo hristoliki, tj kao on. Kada bi svi to postali na zemlji bi nastao Raj.

Možda bi se onda Točak vremena zaustavio.

Vreme je ono u tvojoj stvarnorsti. Ti si molekul koji talasa u svom svetu, ja talasam u svom svetu, a ujedno interagujemo jedan sa drugim.
Vreme postoji posebno za tebe, posebno za mene. Relativno se krećemo jedan u odnosu na drugog ali nam vreme teče zbog toga
različito.

Ti zaustavljaš sebe ali Točak se ne zaustavlja. Samo tvoja tačka, tvoj uvid.
A za drugo je to, Sada. Mogao si i juče ako znaš da ćeš moći sutra, ali Sada baš ne možeš.

Stvar je u tome da nešto moraš, nešto želiš, a nešto nećeš. Da li ćeš moći ono što moraš,
dakle budućnost, ono što želiš ćeš odmah, dakle sada, a ono što nećeš, nećeš nikad.
Prošlost se ne vraća.

Ravnoteža da postojiš.

Svest je postojanje. Ne vidim vezu sa ravnotežom, ne mogu da ti uhvatim ovu misao.
Ravnoteža je poravnanje, poravnanje sa čim?

Zbog okvira, standarda.

Standard je konvencija. Tako i stepen i sekunda, neko je tako odredio, samo to. Svi su prihvatili.

 

[a bre Milun]

".........zaustavite zemlju.........hocu da zivim ! ".

 

[sofija06]

Vrlo trezven i vrlo vispren pogled na unutrasnju dinamiku neocito ocitog.

Svidja mi se izraz neocito ocitog. Bas je tako.

 

[sofija06]

Vreme prolazi, tj. promene se desavaju bez obzira da li ih opazamo ili ne. Kako cemo opazati/dozivljavati vreme zavisi od okupiranosti/interakcije uma s unutrasnjim i spoljasnjim razlikama.

Dozivljaj vremena jeste subjektivan zbog same cinjenice da sve unutrasnje i spoljasnje promene dozivljavamo kroz sebe. Ipak, ima u tome jos nesto. Ranije se konstatovalo da je za promenu potrebna aktivnost. Aktivnost nastaje interakcijom razlika i suprotnosti.

Da bi se aktivnost misljenja pokrenula i da bi postali svesni sebe kroz unutrasnje razlike (osecanja i razum) mora postojati nesto drugacije ili suprotno nama. Dakle, objektivnost.

Um se nalazi u stalnoj interakciji s unutrasnjim i spoljasnjim promenama i na osnovu toga ego (JA) odredjuje/procenjuje/spoznaje sebe i svoju okolinu. Kvalitet spoznaje je uslovljen razvojem ega. (To je opsirnija i kompleksnija tema koju ne mogu ovde obrazloziti.)

Pomenula sam to, jer sam nastojala istaci da je za spoznaju neophodna interakcija subjektivno-objektivne suprotnosti. Prema tome, svaka spoznaja ima i subjektivne i objektivne elemente. Zastupljenost tih elemenata je ono sto daje visu dozu ili objektivnosti ili subjektivnosti misljenju.

 

[bmaxa]

Um se nalazi u stalnoj interakciji s unutrasnjim i spoljasnjim promenama i na osnovu toga ego (JA) odredjuje/procenjuje/spoznaje sebe i svoju okolinu. Kvalitet spoznaje je uslovljen razvojem ega. (To je opsirnija i kompleksnija tema koju ne mogu ovde obrazloziti.)

Ego je filtar. Zaštita od ubeđivanja drugih i ono što koristimo da ubeđujemo druge. Takođe gomila stereotipa sa kojima se identifikujemo i mislimo
da su JA. Cilj duhovne prakse je uklanjanje tih lažnih JA, koji se stiču od ranog detinjstva, da bi postali pravo JA, koje je zapravo Bog.
Bog je super ego.

 

[sofija06]

Ego je svesni deo licnosti koji nastaje interakcijom Sopstva s fizickom dimenzijom. Nasa svest, pored svesnog ima i podsvesni i nadsvesni nivo. Nadsvesni je podrucje Sopstva, duse i duha. Dusa je svesna "dubina" ili sfera ljubavi i mira dok je duh svesna "visina" i izvor jasnog razumevanja.

Kada ego nema kontakt s nadsvesnim, ili svojom duhovnom sustinom, dolazi do njegovog nepravilnog razvoja i poremecaja licnosti. Najcesci razlog zbog kojeg do toga dodje su traumaticni dogadjaji. Njima se formira Polusvesni ego u vidu destruktivnih osecanja i zabluda sto postepeno zaklanja i zamenjuje pravu prirodu ljudi. Ego unutrasnju interakciju pocne svoditi na Polusvesni ego i tako gubi autenticnost, pa se moze govoriti o laznom ja.

Istina nikada nije, niti moze biti konacna, jer su dusa i duh sustina zivota s beskonacnim potencijalom razvoja. Izmedju srca i duse postoji razlika. Srce sadrzi zelje i smisao iz trenutne inkarnacije. Karakterisu ga snazna osecanja koja mogu biti pristrasna. U dusi je sazet smisao i mudrost svih inkarnacija.