- Dakle - reče šef slon, pažljivo i nežno ljušteći kuvano jaje tačno u 10.29, jer ga je, prema planu dijete, u 10.30 trebalo pojesti. - Prijavljujete se za poziciju daktilografkinje?
- Tako je. - najzavodljivije moguće odgovori kobra, raširivši usne u širok osmeh. Očnjaci su joj se caklili snežnom belinom.
- Pa, ovaj, hm...- premišljao je kako da postavi sledeće pitanje koje mu je menadžer za životinjske resurse naškrabao na podsetnik. Glasilo je: "Koristite li svih deset prstiju pri kucanju?" Nervozno je vrteo perorez surlom, a onda duboko udahnuo, zanemario to pitanje, i prešao na sledeće:
- Slepo kucanje?
- Taman posla! - štrecnu se kobra. - Vidim odlično!
Slon okrenu prema njoj električnu pisaću mašinu.
- Mali test sposobnosti. - reče. - Tako mi ovde piše. Aha! Samo sekund...
Odgegao se do utičnice i uštekao kabl. Eh... nikako nije voleo saginjanja. Možda, nakon dijete...
Kada se uspravio i osvrnuo, kobre više nije bilo u kancelariji.
Zbrisala je napolje koliko je set mišića koji se snažno kontrahuju nosi.
- Kako je bilo? - upita krtica, koja je u hodniku ispred čekala da je prozovu.
- Tja! - siknu Kobra kao ljuta guja. - A ono đubre od pitona me ubeđivalo da je dovoljno da imam zmijsko telo!
- Traže li slepo kucanje? - želela je da zna krtica, ali je Kobra već zamakla iza ugla.
- Tako je. - najzavodljivije moguće odgovori kobra, raširivši usne u širok osmeh. Očnjaci su joj se caklili snežnom belinom.
- Pa, ovaj, hm...- premišljao je kako da postavi sledeće pitanje koje mu je menadžer za životinjske resurse naškrabao na podsetnik. Glasilo je: "Koristite li svih deset prstiju pri kucanju?" Nervozno je vrteo perorez surlom, a onda duboko udahnuo, zanemario to pitanje, i prešao na sledeće:
- Slepo kucanje?
- Taman posla! - štrecnu se kobra. - Vidim odlično!
Slon okrenu prema njoj električnu pisaću mašinu.
- Mali test sposobnosti. - reče. - Tako mi ovde piše. Aha! Samo sekund...
Odgegao se do utičnice i uštekao kabl. Eh... nikako nije voleo saginjanja. Možda, nakon dijete...
Kada se uspravio i osvrnuo, kobre više nije bilo u kancelariji.
Zbrisala je napolje koliko je set mišića koji se snažno kontrahuju nosi.
- Kako je bilo? - upita krtica, koja je u hodniku ispred čekala da je prozovu.
- Tja! - siknu Kobra kao ljuta guja. - A ono đubre od pitona me ubeđivalo da je dovoljno da imam zmijsko telo!
- Traže li slepo kucanje? - želela je da zna krtica, ali je Kobra već zamakla iza ugla.
