Ратне и ретке фотографије пуне поноса од 1991. до 1999. године

  • Začetnik teme Začetnik teme Holy1
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Holy1

Ističe se
Poruka
2.671
91786236_3234952613396477_7379574299310424064_n.jpg

ДВА БРКА КО ДВА ЈАТАГАНА

Љути Романијац Боро Лале, село Шишићи, општина Трново . Године ми није позната..
 
83566974_3164103847148021_8652178658212970496_n.jpg

84324916_3164103887148017_3357170446867890176_o.jpg


ГУСЛЕ СУ ОРУЖЈЕ И ИКОНА И СВЕТИЊА СРПСКОГ НАРОДА

Када је 1916 године народни гуслар Перун Перуничић послат од тадашње српске владе на запад, не би ли окупио добровољце за Солунски фронт, у једном од многобројних путовања обишао је и нашег српског највећег научника Николу Теслу.
Након што је одсвирао своју омиљену пјесму "Старац Вујадин" Тесла га је упитао:
"Господине гусларе, како то да сте ви спојили и глас и струну и мелодију"?
Перун је одговорио:
"Ја сам гусле слушао, прво су ми ушле у срце, затим у душу, затим мозак, послије сам из мозга пренио на струну".
Тесла је запањено слушао и након кратког објашњења пљеснуо рукама и рекао:
"Ето формуле за наизмјеничну струју; извор, потрошач, врати до извора, затвори круг и ето наизмјеничне струје".
Гусле су најјача сила која осваја душу Србина!
Гуслар Перун Перуничић је својим пјесмама окупио 16.000 добровољаца за Солунски фронт, а сва српска влада својим депешама и активном политиком, није могла скупити више од 3.000.
А замислите колико би се данашњом "музиком" могло окупити добровољаца, то је смијешно???
 
Тражим једну лепу слику (чини ми се са неког ратишта у босни, чини ми се код Вишеграда) - деда с митраљезом и унук поред њега, негде сам видео да пише "Где будеш стао ти унук ће да настави..."

Да ли неко зна о којој фотографији је реч и да ли је поседује? Поздрав!
 
️Једна од многих Српских мајки које су животима својих синова одбранили нашу Републику Српску. Туга и понос.

Милева из села Шадићи код Власенице, мајка три погинула јунака ВРС ( Прва власеничка бригада).
Боро В. Лазаревић (1961-1992)
Саво В. Лазаревић (1963-1992)
Станко В. Лазаревић (1966-1992)

38511977_650092502031621_6774303627939938304_n.jpg
 
Dobrina Prodanović oplakuje sina Živana. Poslednji put ga je videla živog 21. juna 1992. godine pred zoru, u trenutku kada su muslimani napali njihovo selo Ratkoviće: bez ikakvog razloga i najave više od šeststo vojnika.

“Da ja mog Živana ne poznam, kuku meni. Pa, im’o je dva plava zuba u glavi, bolest ih je neka tako obojila. Taj zub da su mi pokazali, poznala bih da je njegov. Onda, i po odjelu sam ga poznala. Imao je na sebi vojničke pantalone, dobio ih od komšije Radeta. Džemper sam poznala, što sam mu ga ja saštrikala. Natruo, al’ poznat. A najprije, srce ga je moje poznalo, srce majčino…”

DOBRINA-PRODANOVIĆ-MAJKA-IZ-FAKOVIĆA.jpg
 
"Србија не осваја, нити ће освајати туђе. Она ће само узети своје. Цару царево, а Србину Србиново."
-Драгутин Димитријевић Апис

На слици дечак из Велике Хоче, Косово и Метохија.
aaa.JPG
 

Back
Top