Речи ће, као златне пчеле зујати
у кошници твојих мисли неко време,
али их медом неће напојити.
Прибраћу уздахе које сам ти пустила
као балоне у облаке
и заклињања и обећања,
све ћу тргнути назад,
макар исцепала
шарену слику наших маштања,
јер ја сам ти је обојила.
Прстoм ћу дотаћи меку линију
твојих обрва уместо пољупца
и отићи ћу,
увијена у танку измаглицу својих снова,
макар ти они изгледали дечји,
да ме бар по њима памтиш.
у кошници твојих мисли неко време,
али их медом неће напојити.
Прибраћу уздахе које сам ти пустила
као балоне у облаке
и заклињања и обећања,
све ћу тргнути назад,
макар исцепала
шарену слику наших маштања,
јер ја сам ти је обојила.
Прстoм ћу дотаћи меку линију
твојих обрва уместо пољупца
и отићи ћу,
увијена у танку измаглицу својих снова,
макар ти они изгледали дечји,
да ме бар по њима памтиш.
