Није тако једноставно. У Словенији дуго нису били начисто да ли су за самосталну државу или за шта су. Нема сумње да су многи били за државну самосталност али било је и утицајних који нису били за то.
У Хрватској, на нивоу политичке елите, постојала је преовлађујућа воља за осамостаљење, али занимљиво је да уопште нису били сигурни у већинско расположење народа. Због тога је требало у што је могуће већој мери приказати Југославију и Србију у лошем светлу и то је тај такозвани пропагандни рат. Подсетићу на то како су изгледала питања на рефернедуму у Хрватској, који је обављен у мају 1991, у само предвечерје проглашења независности.
Видљиво је, дакле, да референдумско питање јасно уопште не подразумева издвајање из Југославије. Питања су толико запетљана и вишезначна да је то просто смешно. Уствари, најважнији део питања је оно у загради: "према приједлогу Републике Хрватске и Републике Словеније за рјешење државне кризе СФРЈ". Тиме се бирачима дојављује за коју је опцију њихово политичко руководство, како се не би десило ваљда да неко у тој збрци заокружи нежељени одговор. При томе, од грађана се очекивало да буду обавештени о томе шта тачно предвиђа словеначко-хрватски "приједлог за рјешење државне кризе", а то је наравно илузија.
Поента је да је избегнуто да се јасно и гласно постави питање "да ли сте за самосталну Хрватску" или "да ли сте за напуштање Југославије" и томе слично.
. Nemas brige. 
