U Evropi postoje razlicite rase medonosnih pcela koje se medjusobno razlikuju po boji, gradji tela i ponašanju. Zbog nastojanja da se dobiju pcele sa što boljim osobinama vršena su mnoga ukrštanja pcela tako da su nastale razne ukrštanice i varijeteti. Za nas su važne samo evropske rase, a one su istovremeno prihvacene i u celom svetu.
Italijanska pcela (Apis meliffica var. ligustika Spin) je pcela žute boje dugotrajnih paša i blagih klima. Domovina joj je Apeninsko poluostrvoNeki pisci smatraju da je postala ukrstanjem kiparske zute i nase kranjske rase. Odlikuje se visokom plodnosti matice, snažnim razvojem tokom celog leta i jeseni, blagom cudi i slabo izraženim nagonom za rojenje. Leglo održava duboko u kasnu jesen i zimuje u jakim zajednicama pri cemu troši mnogo hrane preko zime.Zbog velikog zaletanja u tude košnice kod nekih pcelara nije omiljena. Propolis ne lepi odviše. Mada joj je instikt za sakupljanje nektara slabije razvijen dobro koristi i slabu pašu. Kao južnjacka pcela teže podnosi duge i hladne zime, ali je vrlo prilagodena za duge paše.
Kavkaska pcela (Apis mellifika var. caucasica Gorb) vuce poreklo iz Gruzijskog gorja sa Kavkaza. Po svom spoljašnjem izgledu vrlo je slicna kranjskoj pceli. Postoje dvije varijante i to žuta i siva. U Evropi je mnogo poznatija siva. Glavne karakteristike su joj spor proljetni razvoj, duži jezik nego kod drugih pcela na svijetu, dobra odbrana od tudica, marljivost na svim mogucim pašama, slab nagon za rojenje i brzo pronalaženje novih izvora paše. Mnogo skuplja i upotrebljava propolis i sklona je grabežu.
Kranjska pcela (Apis mellifica var. carnica Pollm) je naša autohtona rasa.
Domovina su joj bivša Jugoslavija i jugoistocne Alpe ali je prisutna na celom Balkanu i Podunavlju.Takode je cenjena i u celom svetu. Ime je dobila po Kranju u Sloveniji. Po svom izgledu pripada grupi tamnih pcela, izduženog je tela sa sivkastim prstenovima prekrivenim belicastim dlacicama. Kranjska pcela se odlikuje karakteristikama koje joj omogucavaju jednaku prilagodljivost svim našim krajevima i klimatskim uslovima. Izdržljiva je na hladnocu i otporna prema bolestima.Ima buran prolecni razvoj i izražen instikt za sakupljanje hrane.Pcele su relativno mirne matice dobre plodnosti sa vrlo dobro izrazenim instiktom za sakuplanje hrane i magacioniranje rezerve hrane odlicnom sposobnoscu prilagodjavanja uslovima zivota i u rejonima sa ostrijim klimama,med po pravilu poklapaju belim vostanim poklopcicima,nisu mnogo sklone grabezi prilicno su otporne prema bolestima u borbi za opstanak i produzenje vrste stare ,iznurene matice,putem tihe zamene,pcele same uspesno zamenjuju.Medjutim, jak rojevi nagon i rani prestanak legla u jesen su njeni osnovni nedostatci. Na sacu je mirna i jedva da lepi propolis. U našoj literaturi susrecemo se sa više sojeva kao što su: banatska pcela, karpatska pcela, sjenicko-peštarska, homoljska, šarplaninska i dr. No , prema naucnim ispitivanjima sve su to samo razni oblici kranjske pcele. Kod nas neki pcelari banatsku pcelu poistovjecuju sa talijanskom, jer je njoj slicna zbog dva do tri prstena žute boje na trbuhu kod pcela radilica.
Tamna evropska pcela (Apis mellifica var. mellifica L.) Domovina joj je Evropa, mada se najviše uzgaja u Nemackoj. Krupna je sa zatupastim zatkom, i kratkim jezikom i tamnosivom bojom, gotovo crnom. Vrlo dobro podnosi duge i hladne zime tako da se održala i u Severnoj i Južnoj Americi i Sibiru. Razvija zajednice srednje snage, ostaje dugo na vrhuncu razvoja i zimuje u jakim zajednicama. Umereno se roji, na sacu je nemirna i dosta bode. Umereno lepi propolis, otporna je na bolesti. Prinosi meda su slabiji nego kod prethodne dve rase.
Ostale rase pcela
Kavkaska zuta
Po nekim piscima nastala je ukrstanjem kavkaske sive i kiparske pcele.Slabije je ekonomske vrednosti od kavkaske siveali je ipak prilicno rasprostranjena u
u juznim delovima Rusije i istocnim delovima Rusije.Po spoljasnjem izgledu dosta je slicna italijanskoj rasi.
Kiparska pcela
Rasprostranjena je po ostrvu Kipru ,Juznoj Grckoj i zapadnoj Turskoj.To je jedna od najlepsih rasa pcela ali po svojim proizvodnim osobinama kao i kao i velikoj sklonosti ka ubadanju
nije se mogla rasiriti u drugim zemljama.
Egipatska zuta
Interesantna je po tome sto ne obrazuje zimsko klube,a sirijska pcela je interesantna po tome sto mlade izvedene
maticestupaju u medjusobnu borbu tek posto se neke od njih spare,cime se obezbedjuje sigurnije obezbedjenje vrste u borbi za opstanak i produzenje vrste.
Saharska pcela
Jedna od najcistijih rasa pcela na svetu posto se ne ukrsta sa drugim rasama, a pored toga to je i najmirnija rasa pcela sa kojom se moze raditi i bez kape.
Džinovska pcela (Apis dorsata) cija je domovina Indija, Malezija, Indonezija, itd izgraduje sace od cistog voska, a sastoji se od jednog velikog saca. Sve celije u sacu su jednake, te nema radilickih i trutovskih celija niti maticnjaka. Celije mogu biti duboke i do 34 mm. Radilice ove vrste dva puta su vece od evropske (naše) medonosne pcele. Razlika izmedu radilica i matice nepostoji. Pošto se njeno jedino sace nalazi na otvrenom prostoru, instikt odbrane je dobro razvijen. Kad se u kraju u kojem žive pogoršaju uslovi ishrane, sele se u drugi kraj gdje ima hrane.Rojenje je slabo izraženo. Staro društvo se dijeli na nove, manje porodice.
Indijska pcela (Apis indica), domovina ove pcele je Indija. Po nacinu života ova vrsta je srodna sa našom medonosnom pcelom. Sace je izradeno iz više paralelnih satova i žive u zatvorenom prostoru. Pojedini clanovi u društvu su morfološki izdiferencirani, a najveci je broj radilica. Ne stvaraju zalihu hrane pošto je sabiraju tokom citave godine. Svoja gnijezda napuštaju samo onda kad ih napadnu drugi insekti ( npr. mravi) i odlaze na druga pogodna mjesta
Patuljasta pcela (Apis florea F.), domovina ove vrste je takodje Indija. I ova vrsta gradi sace od samo jednog saca na otvorenom prostoru, u žbunju i sl, ali se na sacu nalaze razne celije: radilicke, trutovske i maticnjaci u obliku žira. I ova vrsta dobro brani svoje gnijezdo. Razmnožavanje društva vrši se rojenjem. Kada u prirodi nestane hrane, i ova vrsta napušta stari kraj u potrazi za boljom pašom.
Italijanska pcela (Apis meliffica var. ligustika Spin) je pcela žute boje dugotrajnih paša i blagih klima. Domovina joj je Apeninsko poluostrvoNeki pisci smatraju da je postala ukrstanjem kiparske zute i nase kranjske rase. Odlikuje se visokom plodnosti matice, snažnim razvojem tokom celog leta i jeseni, blagom cudi i slabo izraženim nagonom za rojenje. Leglo održava duboko u kasnu jesen i zimuje u jakim zajednicama pri cemu troši mnogo hrane preko zime.Zbog velikog zaletanja u tude košnice kod nekih pcelara nije omiljena. Propolis ne lepi odviše. Mada joj je instikt za sakupljanje nektara slabije razvijen dobro koristi i slabu pašu. Kao južnjacka pcela teže podnosi duge i hladne zime, ali je vrlo prilagodena za duge paše.
Kavkaska pcela (Apis mellifika var. caucasica Gorb) vuce poreklo iz Gruzijskog gorja sa Kavkaza. Po svom spoljašnjem izgledu vrlo je slicna kranjskoj pceli. Postoje dvije varijante i to žuta i siva. U Evropi je mnogo poznatija siva. Glavne karakteristike su joj spor proljetni razvoj, duži jezik nego kod drugih pcela na svijetu, dobra odbrana od tudica, marljivost na svim mogucim pašama, slab nagon za rojenje i brzo pronalaženje novih izvora paše. Mnogo skuplja i upotrebljava propolis i sklona je grabežu.
Kranjska pcela (Apis mellifica var. carnica Pollm) je naša autohtona rasa.
Domovina su joj bivša Jugoslavija i jugoistocne Alpe ali je prisutna na celom Balkanu i Podunavlju.Takode je cenjena i u celom svetu. Ime je dobila po Kranju u Sloveniji. Po svom izgledu pripada grupi tamnih pcela, izduženog je tela sa sivkastim prstenovima prekrivenim belicastim dlacicama. Kranjska pcela se odlikuje karakteristikama koje joj omogucavaju jednaku prilagodljivost svim našim krajevima i klimatskim uslovima. Izdržljiva je na hladnocu i otporna prema bolestima.Ima buran prolecni razvoj i izražen instikt za sakupljanje hrane.Pcele su relativno mirne matice dobre plodnosti sa vrlo dobro izrazenim instiktom za sakuplanje hrane i magacioniranje rezerve hrane odlicnom sposobnoscu prilagodjavanja uslovima zivota i u rejonima sa ostrijim klimama,med po pravilu poklapaju belim vostanim poklopcicima,nisu mnogo sklone grabezi prilicno su otporne prema bolestima u borbi za opstanak i produzenje vrste stare ,iznurene matice,putem tihe zamene,pcele same uspesno zamenjuju.Medjutim, jak rojevi nagon i rani prestanak legla u jesen su njeni osnovni nedostatci. Na sacu je mirna i jedva da lepi propolis. U našoj literaturi susrecemo se sa više sojeva kao što su: banatska pcela, karpatska pcela, sjenicko-peštarska, homoljska, šarplaninska i dr. No , prema naucnim ispitivanjima sve su to samo razni oblici kranjske pcele. Kod nas neki pcelari banatsku pcelu poistovjecuju sa talijanskom, jer je njoj slicna zbog dva do tri prstena žute boje na trbuhu kod pcela radilica.
Tamna evropska pcela (Apis mellifica var. mellifica L.) Domovina joj je Evropa, mada se najviše uzgaja u Nemackoj. Krupna je sa zatupastim zatkom, i kratkim jezikom i tamnosivom bojom, gotovo crnom. Vrlo dobro podnosi duge i hladne zime tako da se održala i u Severnoj i Južnoj Americi i Sibiru. Razvija zajednice srednje snage, ostaje dugo na vrhuncu razvoja i zimuje u jakim zajednicama. Umereno se roji, na sacu je nemirna i dosta bode. Umereno lepi propolis, otporna je na bolesti. Prinosi meda su slabiji nego kod prethodne dve rase.
Ostale rase pcela
Kavkaska zuta
Po nekim piscima nastala je ukrstanjem kavkaske sive i kiparske pcele.Slabije je ekonomske vrednosti od kavkaske siveali je ipak prilicno rasprostranjena u
u juznim delovima Rusije i istocnim delovima Rusije.Po spoljasnjem izgledu dosta je slicna italijanskoj rasi.
Kiparska pcela
Rasprostranjena je po ostrvu Kipru ,Juznoj Grckoj i zapadnoj Turskoj.To je jedna od najlepsih rasa pcela ali po svojim proizvodnim osobinama kao i kao i velikoj sklonosti ka ubadanju
nije se mogla rasiriti u drugim zemljama.
Egipatska zuta
Interesantna je po tome sto ne obrazuje zimsko klube,a sirijska pcela je interesantna po tome sto mlade izvedene
maticestupaju u medjusobnu borbu tek posto se neke od njih spare,cime se obezbedjuje sigurnije obezbedjenje vrste u borbi za opstanak i produzenje vrste.
Saharska pcela
Jedna od najcistijih rasa pcela na svetu posto se ne ukrsta sa drugim rasama, a pored toga to je i najmirnija rasa pcela sa kojom se moze raditi i bez kape.
Džinovska pcela (Apis dorsata) cija je domovina Indija, Malezija, Indonezija, itd izgraduje sace od cistog voska, a sastoji se od jednog velikog saca. Sve celije u sacu su jednake, te nema radilickih i trutovskih celija niti maticnjaka. Celije mogu biti duboke i do 34 mm. Radilice ove vrste dva puta su vece od evropske (naše) medonosne pcele. Razlika izmedu radilica i matice nepostoji. Pošto se njeno jedino sace nalazi na otvrenom prostoru, instikt odbrane je dobro razvijen. Kad se u kraju u kojem žive pogoršaju uslovi ishrane, sele se u drugi kraj gdje ima hrane.Rojenje je slabo izraženo. Staro društvo se dijeli na nove, manje porodice.
Indijska pcela (Apis indica), domovina ove pcele je Indija. Po nacinu života ova vrsta je srodna sa našom medonosnom pcelom. Sace je izradeno iz više paralelnih satova i žive u zatvorenom prostoru. Pojedini clanovi u društvu su morfološki izdiferencirani, a najveci je broj radilica. Ne stvaraju zalihu hrane pošto je sabiraju tokom citave godine. Svoja gnijezda napuštaju samo onda kad ih napadnu drugi insekti ( npr. mravi) i odlaze na druga pogodna mjesta
Patuljasta pcela (Apis florea F.), domovina ove vrste je takodje Indija. I ova vrsta gradi sace od samo jednog saca na otvorenom prostoru, u žbunju i sl, ali se na sacu nalaze razne celije: radilicke, trutovske i maticnjaci u obliku žira. I ova vrsta dobro brani svoje gnijezdo. Razmnožavanje društva vrši se rojenjem. Kada u prirodi nestane hrane, i ova vrsta napušta stari kraj u potrazi za boljom pašom.
