Ruke mu poleteše naviše, ukopaše joj se u kosu i privukoše je sebi snagom od koje se povela na nogama. S bolnom grubošću, usta su mu se zarila u njena, i jezik odmah pronašao njen. Gotovo u istom času je počela da prepoznaje metalni okus krvi, pa ga je zgrabila za zapešća i pokušala se oteti, međutim, on je steže još jače, još bolnije, ne dozvoljavajući joj da se odmakne, grabeći s mahnitim, gnevnim nestrpljenjem, još grublje, još dublje. I još.
U jednom je trenutku pomislila da nikad neće prestati.
Već u sledećem, odbacio ju je od sebe istom silinom kojom ju je bio i privukao. Sasvim bi sigurno pala, da je nisu dočekale nečije sigurne ruke. Aedanove plamteće oči učiniše vrtoglav skok s njenog lica negde iznad njene glave. Rekao je:
-Vodi je nazad, Castore. Ako je bilo ko dodirne, ubi ga. I skini ruke s nje ili ću ti ih polomiti.
Ruke je pustiše.
-Vodi je više, proklet bio.
U jednom je trenutku pomislila da nikad neće prestati.
Već u sledećem, odbacio ju je od sebe istom silinom kojom ju je bio i privukao. Sasvim bi sigurno pala, da je nisu dočekale nečije sigurne ruke. Aedanove plamteće oči učiniše vrtoglav skok s njenog lica negde iznad njene glave. Rekao je:
-Vodi je nazad, Castore. Ako je bilo ko dodirne, ubi ga. I skini ruke s nje ili ću ti ih polomiti.
Ruke je pustiše.
-Vodi je više, proklet bio.