Dragi svi, a posebno oni koji su strucni ili imaju iskutva da mi pomognu,
moja majka je krajem ovog leta dijagnostifikovana kao pacijentkinja sa karcinomom debelog creva (inače, reč je o ženi koja je tokom celog svog života bila krajnje zdrava, snažna, bez značajnih tegoba, osim blagih problema sa aritmijom i distorzije kolena koja se desila početkom ove godine). Dakle, tokom leta je ona primetila manje-više nediferencirane tegobe u crevima, blage bolove u stomaku na raznim mestima, a takođe su se u isto vreme pojavile i stolice sa tamno braon, ne svežom krvi. Nakon prilično dugog lutanja u proceduri dijagnostike (ustanovljene su joj gljivice u gastrointestinalnom traktu, sumnja na hemoroide i sl.), nakon izvršene kolonoskopije ustanovljeno je da ima maligni tumor na debelom crevu . Kontaktirali smo nabdominalnog hirurga i nakon prikupljanja potrebnih nalaza zakazana je operacija. Moja majka nije imala udaljene metastaze, jetra, pankreas, pluća i ostali unutrašnji organi su se pokazali kao zdravi. Jeste bilo reči o infiltriranom tumoru, ali je infiltracija bila ograničena na okolna masna tkiva i na reaktivnost okolnih limfnih žlezda (adenokarcinoma, dukes B). 2. septembra je uradjena operacija, koja je dobro prošla. Mada, tokom operacije se ispostavila još jedna bitna činjenica: tumor se nalazio mnogo niže nego što se pretpostavljalo, tokom kolonoskopije je očigledno načinjena greška, tumor je bio mnogo bliže rektumu nego što se prevashodno smatralo. Hirurg je uprkos iznenađenju uspeo da napravi jednu kvalitetnu, mada nisku anastomozu, odnosno nije napravio spoljšanji otvor za anus. Post-operativni oporavak je tekao krajnje dobro, majka je puštena iz bolnice za 10 dana. Nakon operacije nije imala krvave stolice, mada stolica nije ni bila u potpunosti formirana, pretpostavljamo posebno s obzirom na činjenicu da je hrana koju je konzumirala bila vrlo ograničena i pretežno kašasta (bolnička dijeta, krompir pire, pirinač, kuvana piletina, probiotski jogurt i sl.). Rana je dobro zarasla, nije bilo nikakvih hirurških komplikacija. Sve je delovalo da će sve proći u najboljem mogućem redu i patohistološka analiza je stigla i bila je raltivno ok (dukes B). Sledeći korak bi bio kretanje na hemoterapiju, ali su se onda stvari počele komplikovati ...
Majka je posle par dana otpusta iz bolnice počela imati prilično česte stolice, kvaliteta proliva, do 10 na dan. Ona je ponovo dosta dugo lutala u dijagnostici, jer je akcenat bio stavljen na hirurški aspekt, išla je na ultrazvuk abdomena, a tamo je sve bilo u redu, sa ranom je takođe sve bilo ok. Na sugestiju jednog lekara urađena je analiza stolice na bakteriju clostridium difficile i ustanovljeno je da je pozitivna na kategoriju B. Dakle, zarazila se ovom bakterijom dok je ležala na abdominalnoj hirurgiji. Onda su je primili na infektivno odeljenje u Novom Sadu. Ostala je u bolnici nekih nedelju dana i dobijala je samo Vankomicin (Edicin) peroralno i infuzije zbog dehidratacije. Pustili su je kući, mada njeno stanje nije bilo drastično bolje, i dalje je imala prolive i još jedan simptom, koji ranije nisam pominjala: temperature. Još pri izlasku sa hirurgije je imala temperature oko 38 stepeni, mada tada su smatrali da je problem u rani, jer se skupljala neka tečnost kod rane, koju su nekoliko puta iscedili, pa je svaki put nakon ceđenja temperatura spala. Međutim, uskoro nije bilo šta da se cedi, a temperature je i dalje postojala, mada se smanjila i održavala na nivou mikro-temperatura – 37-37.4. Ponovo je urađen test na clostridium i on (B kategorija) je i dalje bio prisutan u organizmu. Ponovo je primljena na infektološko odeljenje i ovog puta je ležala 10 dana (večeras izlazi iz bolnice). Ovog puta je primala i Vankomicin (peroralno), ali paralelno sa njim i Orvagil, intravenski. Njeno stanje je sve vreme tokom boravka u bolnici fluktuiralo: temperature su spale (maksimum 37), sedimentacija joj je u granicama normale, prolivi su se proredili, par puta je imala čak i više formirane stolice, tamne boje, ali je isto tako par puta primetila i svežu krv u stolici (uglavnom noću, kada su creva bila prazna). Glavni problem je što jako često ima vetrove, a pri tome skoro svaki put izbaci i jako malo meke stolice... Na pitanje koliko stolica ima na dan, upravo zbog ovog problema ne ume da odgovori, jer nije baš najjasnije da li se i ove prilike računaju kao stolice. Ako se računaju, ona ima oko 6 stolica, a ako se računaju samo obimnije stolice, onda ih ima do 3. Doktorka na ovu dilemu ne ume da odgovori, kao ni hirurg. Danas je ponovo urađena analiza na clostridium i jako smo se neprijatno iznenadili: i dalje je prisutna kategorija B, ali su ovoga puta našli i A. Nju večeras puštaju kući i mi ne znamo šta da radimo dalje ... Orvagil danas prima poslednji put, vankomicin će primati i dalje neko vreme. Glavni problem je što niko ne ume da objasni zašto se njoj stolica i dalje nije formirala i nije postala redovna, u granicama normale. Lekarka kaže da je to možda zbog toga što je anastomoza vrlo niska i da je to možda normalna stolica u takvim slučajevima. Takođe, mnogo nas brine činjenica da hemoterapija značajno kasni i mama tek sada treba da ide na onkološku komisiju koja treba da odredi tok i trajanje terapije. A neki lekari su mišljenja da ne može da krene sa hemoterapijom dok se stolice skroz ne dovedu u red, a mi ne vidimo ovde neko drastično poboljšanje. Lekarka sugeriše da se ponovo uradi CT abdomena (mada ga je ona radila čak 2 puta pre operacije, pre mesec i po dana i plaši se da će biti izložena prevelikoj količini zračenja), kao i da se poseti gastroenterolog. Ona jako često menja mišljenje, čas kaže da je ovakvo stanje normalno, s obzirom da je reč o relativno skorašnjoj operaciji i niskoj anastomozi, a čas deluje da sumnja da bi mogla da bude ozbiljnija stvar u pitanju, recimo karcinom na nekom drugom mestu ... Dodatni važan problem je što je majka jako slaba, jer joj je ishrana krajnje jednolična. Za doručak jede parče hleba i kuvano jaje, mada i tu različiti lekari daju različita mišljenja: neki govore da treba da jede samo beli hleb, dok neki insistiraju na crnom hlebu, a neki kažu da jaje nipošto ne bi smela da jede, dok dugi tvrde da treba da ga jede – pa smo jako zbunjeni. Za ručak jede jedan dan krompir pire, a drugi dan pirinač, svaki put sa kuvanim pilećim belim mesom. Večera je mane-više ista kao doručak, uz jogurt ili kiselo mleko. Hirurg tvrdi da od mesa ništa drugo ne sme da jede, a infektolog kaže da bi mogla da jede i kuvanu ćuretinu, teletinu i junetinu. Mi više ne znamo šta da radimo, jer je njena ishrana do te mere jednolična, da joj je već muka i na samu pomisao ove hrane, a svi joj govore da treba da ojača, što je teško ako je hrana tako jednolična... Osećamo se kao da se nalazimo u začaranom krugu.
Svesna sam toga sam sada izložila jako dugačku i komplikovanu istoriju bolesti, ali se nadam da ćete reći svoje mišljenje o tome šta dalje da radimo i kako da postupamo. Mi smo sada već, iskreno rečeno, očajni, jer smo izgubili poverenje. Moja majka je već u prilično teškom psihičkom stanju, oseća se bespomoćno i beznadežno. Jako puno bi mi značilo da mi napišete šta smatrate da bi bio adekvatan sledeći kora, da li ima smisla raditi CT, da li da ignorišemo probleme sa stolicom, da li da ona krene na hemoterapiju uprkos svemu i kako da se hrani. Svako Vaše (stručno) mišljenje i sugestija, savet bi jako dobro došao!
Hvala Vam još jednom na strpljenju, unapred sam zahvalna na Vašem odgovoru i pomoći.
moja majka je krajem ovog leta dijagnostifikovana kao pacijentkinja sa karcinomom debelog creva (inače, reč je o ženi koja je tokom celog svog života bila krajnje zdrava, snažna, bez značajnih tegoba, osim blagih problema sa aritmijom i distorzije kolena koja se desila početkom ove godine). Dakle, tokom leta je ona primetila manje-više nediferencirane tegobe u crevima, blage bolove u stomaku na raznim mestima, a takođe su se u isto vreme pojavile i stolice sa tamno braon, ne svežom krvi. Nakon prilično dugog lutanja u proceduri dijagnostike (ustanovljene su joj gljivice u gastrointestinalnom traktu, sumnja na hemoroide i sl.), nakon izvršene kolonoskopije ustanovljeno je da ima maligni tumor na debelom crevu . Kontaktirali smo nabdominalnog hirurga i nakon prikupljanja potrebnih nalaza zakazana je operacija. Moja majka nije imala udaljene metastaze, jetra, pankreas, pluća i ostali unutrašnji organi su se pokazali kao zdravi. Jeste bilo reči o infiltriranom tumoru, ali je infiltracija bila ograničena na okolna masna tkiva i na reaktivnost okolnih limfnih žlezda (adenokarcinoma, dukes B). 2. septembra je uradjena operacija, koja je dobro prošla. Mada, tokom operacije se ispostavila još jedna bitna činjenica: tumor se nalazio mnogo niže nego što se pretpostavljalo, tokom kolonoskopije je očigledno načinjena greška, tumor je bio mnogo bliže rektumu nego što se prevashodno smatralo. Hirurg je uprkos iznenađenju uspeo da napravi jednu kvalitetnu, mada nisku anastomozu, odnosno nije napravio spoljšanji otvor za anus. Post-operativni oporavak je tekao krajnje dobro, majka je puštena iz bolnice za 10 dana. Nakon operacije nije imala krvave stolice, mada stolica nije ni bila u potpunosti formirana, pretpostavljamo posebno s obzirom na činjenicu da je hrana koju je konzumirala bila vrlo ograničena i pretežno kašasta (bolnička dijeta, krompir pire, pirinač, kuvana piletina, probiotski jogurt i sl.). Rana je dobro zarasla, nije bilo nikakvih hirurških komplikacija. Sve je delovalo da će sve proći u najboljem mogućem redu i patohistološka analiza je stigla i bila je raltivno ok (dukes B). Sledeći korak bi bio kretanje na hemoterapiju, ali su se onda stvari počele komplikovati ...
Majka je posle par dana otpusta iz bolnice počela imati prilično česte stolice, kvaliteta proliva, do 10 na dan. Ona je ponovo dosta dugo lutala u dijagnostici, jer je akcenat bio stavljen na hirurški aspekt, išla je na ultrazvuk abdomena, a tamo je sve bilo u redu, sa ranom je takođe sve bilo ok. Na sugestiju jednog lekara urađena je analiza stolice na bakteriju clostridium difficile i ustanovljeno je da je pozitivna na kategoriju B. Dakle, zarazila se ovom bakterijom dok je ležala na abdominalnoj hirurgiji. Onda su je primili na infektivno odeljenje u Novom Sadu. Ostala je u bolnici nekih nedelju dana i dobijala je samo Vankomicin (Edicin) peroralno i infuzije zbog dehidratacije. Pustili su je kući, mada njeno stanje nije bilo drastično bolje, i dalje je imala prolive i još jedan simptom, koji ranije nisam pominjala: temperature. Još pri izlasku sa hirurgije je imala temperature oko 38 stepeni, mada tada su smatrali da je problem u rani, jer se skupljala neka tečnost kod rane, koju su nekoliko puta iscedili, pa je svaki put nakon ceđenja temperatura spala. Međutim, uskoro nije bilo šta da se cedi, a temperature je i dalje postojala, mada se smanjila i održavala na nivou mikro-temperatura – 37-37.4. Ponovo je urađen test na clostridium i on (B kategorija) je i dalje bio prisutan u organizmu. Ponovo je primljena na infektološko odeljenje i ovog puta je ležala 10 dana (večeras izlazi iz bolnice). Ovog puta je primala i Vankomicin (peroralno), ali paralelno sa njim i Orvagil, intravenski. Njeno stanje je sve vreme tokom boravka u bolnici fluktuiralo: temperature su spale (maksimum 37), sedimentacija joj je u granicama normale, prolivi su se proredili, par puta je imala čak i više formirane stolice, tamne boje, ali je isto tako par puta primetila i svežu krv u stolici (uglavnom noću, kada su creva bila prazna). Glavni problem je što jako često ima vetrove, a pri tome skoro svaki put izbaci i jako malo meke stolice... Na pitanje koliko stolica ima na dan, upravo zbog ovog problema ne ume da odgovori, jer nije baš najjasnije da li se i ove prilike računaju kao stolice. Ako se računaju, ona ima oko 6 stolica, a ako se računaju samo obimnije stolice, onda ih ima do 3. Doktorka na ovu dilemu ne ume da odgovori, kao ni hirurg. Danas je ponovo urađena analiza na clostridium i jako smo se neprijatno iznenadili: i dalje je prisutna kategorija B, ali su ovoga puta našli i A. Nju večeras puštaju kući i mi ne znamo šta da radimo dalje ... Orvagil danas prima poslednji put, vankomicin će primati i dalje neko vreme. Glavni problem je što niko ne ume da objasni zašto se njoj stolica i dalje nije formirala i nije postala redovna, u granicama normale. Lekarka kaže da je to možda zbog toga što je anastomoza vrlo niska i da je to možda normalna stolica u takvim slučajevima. Takođe, mnogo nas brine činjenica da hemoterapija značajno kasni i mama tek sada treba da ide na onkološku komisiju koja treba da odredi tok i trajanje terapije. A neki lekari su mišljenja da ne može da krene sa hemoterapijom dok se stolice skroz ne dovedu u red, a mi ne vidimo ovde neko drastično poboljšanje. Lekarka sugeriše da se ponovo uradi CT abdomena (mada ga je ona radila čak 2 puta pre operacije, pre mesec i po dana i plaši se da će biti izložena prevelikoj količini zračenja), kao i da se poseti gastroenterolog. Ona jako često menja mišljenje, čas kaže da je ovakvo stanje normalno, s obzirom da je reč o relativno skorašnjoj operaciji i niskoj anastomozi, a čas deluje da sumnja da bi mogla da bude ozbiljnija stvar u pitanju, recimo karcinom na nekom drugom mestu ... Dodatni važan problem je što je majka jako slaba, jer joj je ishrana krajnje jednolična. Za doručak jede parče hleba i kuvano jaje, mada i tu različiti lekari daju različita mišljenja: neki govore da treba da jede samo beli hleb, dok neki insistiraju na crnom hlebu, a neki kažu da jaje nipošto ne bi smela da jede, dok dugi tvrde da treba da ga jede – pa smo jako zbunjeni. Za ručak jede jedan dan krompir pire, a drugi dan pirinač, svaki put sa kuvanim pilećim belim mesom. Večera je mane-više ista kao doručak, uz jogurt ili kiselo mleko. Hirurg tvrdi da od mesa ništa drugo ne sme da jede, a infektolog kaže da bi mogla da jede i kuvanu ćuretinu, teletinu i junetinu. Mi više ne znamo šta da radimo, jer je njena ishrana do te mere jednolična, da joj je već muka i na samu pomisao ove hrane, a svi joj govore da treba da ojača, što je teško ako je hrana tako jednolična... Osećamo se kao da se nalazimo u začaranom krugu.
Svesna sam toga sam sada izložila jako dugačku i komplikovanu istoriju bolesti, ali se nadam da ćete reći svoje mišljenje o tome šta dalje da radimo i kako da postupamo. Mi smo sada već, iskreno rečeno, očajni, jer smo izgubili poverenje. Moja majka je već u prilično teškom psihičkom stanju, oseća se bespomoćno i beznadežno. Jako puno bi mi značilo da mi napišete šta smatrate da bi bio adekvatan sledeći kora, da li ima smisla raditi CT, da li da ignorišemo probleme sa stolicom, da li da ona krene na hemoterapiju uprkos svemu i kako da se hrani. Svako Vaše (stručno) mišljenje i sugestija, savet bi jako dobro došao!
Hvala Vam još jednom na strpljenju, unapred sam zahvalna na Vašem odgovoru i pomoći.
