Preksinoć moja zaova stigla sa Sejšela gde se njena kćerka, stjuardesa, vjenčala za mladog i
markantnog pilota Jordanca. Svratila kod mene predveče da mi uruči sitne poklone.
Dobih prekrasan poklon sa vjenčanja, kupljen u Amanu od mladoženjine majke – dva
zaljubljena labuda izrađena od blistavog kristala elegantno upakovana sa kaligrafski
ispisanim imenima mladenaca.
Dobila sam i nezaobilazni magnet za frižider sa Sejšela. Uz motive mora i palmi, na njemu
pričvrščena minijaturna staklena boca, a u njoj sitna zrnca pijeska i nekoliko jako malih
školjki sa neke od plaža na ovim prekrasnim otocima. Tek da i ja osjetim šmek te glamurozne
turističke destinacije. Bilo je još slatkih sitnica, bukvalno slatkih minijaturnih čokoladica u
zlatnožutoj ambalaži sa vjenčanja, kao i čudnovatih slanih grickalica za koje je teško utvrditi
šta su, osim što su vrhunski ukusne.
-Pričaj mi o Sejšelima, – kažem joj.
-Ma pusti, bijeda do bola, – odgovora.
-Ne kontam. Zar je moguć toliki kontrast luksuza i siromaštva? – pitam zbunjeno.
-Sejšeli su prelijepi, to je tačno – kaže, – plaže nevjerovatne, more kristalno čisto, bungalovi,
vile, usluga, hrana i svi ostali sadržaji kao iz bajke…ali čim makneš korak iz tih turističkih
staza vidiš pravi život lokalaca. Oni koji nešto bolje žive su zaposleni u turizmu, a ostalo je
prava bijeda, jedva sastavljaju kraj sa krajem, troškovi života veliki jer se mnogo toga mora
uvoziti, ekonomske mogućnosti ograničene, prihodi nesigurni..
-Stvarno nisam znala da je tako – priznah, – uvijek sam mislila da su Sejšeli raj na zemlji.
-Pa i jesu, ali samo ako si turist.
RiadaT.
markantnog pilota Jordanca. Svratila kod mene predveče da mi uruči sitne poklone.
Dobih prekrasan poklon sa vjenčanja, kupljen u Amanu od mladoženjine majke – dva
zaljubljena labuda izrađena od blistavog kristala elegantno upakovana sa kaligrafski
ispisanim imenima mladenaca.
Dobila sam i nezaobilazni magnet za frižider sa Sejšela. Uz motive mora i palmi, na njemu
pričvrščena minijaturna staklena boca, a u njoj sitna zrnca pijeska i nekoliko jako malih
školjki sa neke od plaža na ovim prekrasnim otocima. Tek da i ja osjetim šmek te glamurozne
turističke destinacije. Bilo je još slatkih sitnica, bukvalno slatkih minijaturnih čokoladica u
zlatnožutoj ambalaži sa vjenčanja, kao i čudnovatih slanih grickalica za koje je teško utvrditi
šta su, osim što su vrhunski ukusne.
-Pričaj mi o Sejšelima, – kažem joj.
-Ma pusti, bijeda do bola, – odgovora.
-Ne kontam. Zar je moguć toliki kontrast luksuza i siromaštva? – pitam zbunjeno.
-Sejšeli su prelijepi, to je tačno – kaže, – plaže nevjerovatne, more kristalno čisto, bungalovi,
vile, usluga, hrana i svi ostali sadržaji kao iz bajke…ali čim makneš korak iz tih turističkih
staza vidiš pravi život lokalaca. Oni koji nešto bolje žive su zaposleni u turizmu, a ostalo je
prava bijeda, jedva sastavljaju kraj sa krajem, troškovi života veliki jer se mnogo toga mora
uvoziti, ekonomske mogućnosti ograničene, prihodi nesigurni..
-Stvarno nisam znala da je tako – priznah, – uvijek sam mislila da su Sejšeli raj na zemlji.
-Pa i jesu, ali samo ako si turist.
RiadaT.
Poslednja izmena:
