Radovanje tudjoj nesreci

[blond72]

Grozim se ljudskoj pakosti.Svakodnevno se borim protiv toga, bar u svom okruzenju.Mislim da je zavist i zloba najvece ljudsko prokletstvo.Boli me kada vidim srecu kod nekih ljudi kada neko pati.Ja sam vernik i to je meni nezamislivo.Neznam kako ljudi ne shvataju da samo davanjem mogu dobiti .Onaj osecaj kada nekome pomognem,utesim ga kada je tuzan,posavetujem kada je izgubljen,pomognem nepoznatoj baki da se popne u autobus ili joj ponesem tesku torbu...taj pogled,taj stisak ruke nebih dala za svo bogatstvo sveta. Deliti,dobrotu i ljubav treba da bude smisao svakog coveka .

 

[realistic]

Ajmo 'vako. Friedrich Nietzsche u knjizi The Will to Power kaze: "Samo su bolesni pronasli pakost." Setite se ove recenice kad vas neko uvredi, povredi, maltretira, mobinguje, ucini zlo, podmetne nogu, kad se raduje vasoj nesreci... U tom grmu lezi zec. Oni to rade iz licnog nezadovoljstva, da bi u vama izazvali negativna osecanja, bes, mrznju i da vi, na neki nacin, isto tako postanete nezadovoljni. Dakle, sustina je odupreti se osecaju za osvetom, osecaju besa, jer ako mi prihvatimo taj model ponasanja i pokusamo vratiti drugima, osvetiti se, onda mi postajemo isti kao oni - bolesni. Ne treba prihvatiti da nam ubace svoj otrov. Ovo nije lako izvesti, pogotovo ako vas nema ko ispravno savetovati, ili ako ne zna izabrati reci kako datu situaciju objasniti. Sustina je shvatiti da dokle god osoba nema potrebu da drugima cini bilo kakvo zlo, ona je realno zdrava, zadovoljna je sobom, sa onim sto ima, nije opterecena mrznjom itd. Vrlo jednostavno, zar ne?