Pozdrav svima . Posto sam ovde novajlija nebi mnogo da polemisem oko nekih stvari ali o tome kako se i sta zbilo zna dosta nas . Ipak mislim da je ovo tema o sredstvu koje je vredno pomena. Veci deo svoje karijere sam proveo na tom sredstvu.
Za gospodina Mikajla
Efekat doplera>
Ефекат Доплера на радарски средствима се изражава у том, што ехо сигнали покретних циљева на улазу пријемника имају фреквенцију која се разликује од фреквенције импулса предајника за неку величину fd која се назива фреквенцијом Доплера.
Osmatra~ki radar P-12 namenjen je za osmatranje vazdu{nog prostora, otkrivanje ciljeva ( aviona, helikoptera, bes-pilotnih letelica, itd.), odre|ivanje njihovih osnovnih koordinata ( daljina, visina, azimut ), kao i za njihovu identifikaciju. Pored toga, daje podatke o ciljevima ni{anskim radarima, a slu`i i za navo|enje lova~kih aviona na protivni~ke avione u prostijoj vazdu{noj
situaciji.
P-12 mo`e da radi u svim meteo uslovima, danju i no}u, pri spolja{njoj temperaturi od -40 do +50C i brzini vetra do 30m/s
Vreme uklju~ivanja je 6 minuta, pri zagrejanom agregatu, odnosno 11 minuta pri nezagrejanom agregatu. Osmatra u sek-toru od 0 do 360 (kru`no ili sektorski) do daljine 360km i visine 25km. Postoji mogu}nost izdizanja snopa po mesnom uglu do 20 ( radi smanjenja mrtve kupe ). Sistem SPC bri{e stalne odraze i {titi radar od nesinhronih i pasivnih smetnji. Od aktivnih {umnih smetnji {titi se promenom radne frekvencije. Ima mogu}nost identifikacije cilja tj. da prepozna i razlikuje svoj avion od tu|eg. Napaja se iz gradske mre`e ili sa agregata naponom 3x220V, 50Hz ili 380V, 50Hz. Mo`e ne-prekidno da radi 72 sata, posle ~ega treba 1,5 sati odmora. Agregat mo`e da radi na nadmorskoj visini do 1000m. P-12 mo`e da radi u sprezi sa drugim radarima (P-15, P-35, P-18)
Sposobnost razdvajanja ciljeva po daljini je 2km , a po azimutu 11. Gre{ke u odre|ivanju koordinata u re`imu SPC: po daljini 2500m, po azimutu 2 , a po visini 1000m. Pri radu bez SPC gre{ke su: po daljini 1000m, po azimutu 2 , a po visini 800m.
[irina dijagrama zra~enja je 10
Raspodela snage 60% prema 40% u korist gornjeg sprata.
Ukupna snaga je preko 160KW
Srednja frekvencija predajnika 155MHz
Impulsna frekvencija je 345 Hz
Trajanje VF impulsa je 6s
Me|ufrekvencija prijemnika 24,6 MHz
Osetljivost prijemnika pri odnosu signal/{um=4 iznosi 4V
Pouzdanost na otkaz je 116 sati
Vreme prevo|enja radara iz borbenog u mar{evski polo`aj je 1,5 sati (isto toliko i iz mar{evskog u borbeni)
Brzina kretanja po asfaltnom putu prilikom transporta ne sme biti ve}a od 35km/h, a po lo{im putevima 5-20km/h.
SASTAV
1. Predajni sistem: namenjen za stvaranje sna`nih VF impulsa, koji se preko antene {alju u prostor. Stvara se okida~ki impuls za pokaziva~e, identifikator, i sistem SPC
2. Antensko-fiderni sistem: obezbe|uje komutaciju VF impulsa od predajnika do antena i pretvaranje sna`nih VF strujnih impulsa u elektromagnetne talase kao i za pretvaranje elektromagnetnih talasa u VF strujne impulse i njiho-vo odvo|enje do prijemnika.
3. Prijemni sistem: namenjen za prijem eho signala i njihovu detekciju
4. Sistem za okretanje i nagib antena: obezbe|uje okretanje antena po azimutu i izdizanje antenskog snopa po “ ” za 20
5. Sistem ARF: namenjen za automatsku regulaciju frekvencije
6. Sistem za prepode{avanje frekvencije: omogu}ava brzi prelazak sa jednog na drugi radni kanal kod aktivnih {umnih smetnji
7. Sistem SPC: slu`i za brisanje stalnih odraza i za{titu od pasivnih i nesinhronih smetnji
8. Pokaziva~ki sistem: omogu}ava o~itavanje teku}ih koordinata cilja i kontrolu rada pojedinih sistema
9. Sistem pode{avanja stanice na ekvivalent
10. Sistem za napajanje: obezbe|uje napajanje radara potrebnim naponima
11. Kontrolno-merna aparatura: omogu}ava kontrolu i pode{avanje pojedinih sistema i blokova
12. Sistem telefonske veze
13. Identifikator: omogu}ava raspoznavanje sojih aviona od protivni~kih, kao i prijem signala “BEDSTVIE”
14. Sistem za daljinsko upravljanje: omogu}ava upravljanje radarom sa daljine (npr. iz binkera)
15. Sistem za spregu: omogu}ava rad u sprezi sa drugim radarima
POSTUPCI KOJI UTI^U NA OTKRIVANJE CILJEVA KOD P-12
Pored izbora polo`aja, na otkrivanje ciljeva uti~e jo{ niz drugih postupaka. Od njih zavisi na kojoj daljini }e biti otkriven cilj. Od daljine otkrivanja zavisi da li }emo mo}i da dejstvujemo po cilju.
Antene se sastoje od 12 jednakih talasnih kanala raspore|enih u 2 sprata. Svaki talasni kanal se sastoji iz: aktivnog dipola (6 otvorenih dipola), reflektora i 4 direktora. Usmerenost antena omogu}ava specijalna konstrukcija aktivnog dipola, reflektora a tako|e i izbor odre|enih razmera direktora i rastojanje izme|u njih. Kori{}enje 6 talasnih kanala u spratu, sa sinfaznim napajanjem i odre|enom raspodelom snage izme|u kanala u svakom spratu omogu}uju dobijanje zahtevanog usmerenog dijagrama zra~enja u horizontalnoj ravni. Potrebo je formiranje usmerenog dijagrama zra~enja bez mrtvih zona u zadanom frekventnom dijapazonu stanice. Da bi se sa~uvala dopustiva tolerancija raspodele snage predajnika, slu`i automat AP-3 koji menja du`inu specijalne linije u traktu antenskog komutatora. Raspodela snage treba da bude 60% prema 40% u korist gornjeg sprata. Dozvoljena tolerancija je 15%.
Dijagram usmerenosti u vertikalnoj ravni svakog antenskog sprata ima lepezast oblik (zbog odbijanja radio talasa od zemlje).
Dijagram usmerenosti u vertikalnoj ravni pri prijemu zavisi od visine antenskih spratova, raspodele snage i faznog odnosa struja izme|u antenskih spratova. Ako je fazna razlika mala, u zoni osmatranja mogu se pojaviti mrtve zone (levci). Ako je fazna razlika velika, bitno se smanjuje daljina osmatranja. Fazna razlika zavisi mnogo od ta~nosti nivela-cije antena.
Maximalna gornja granica zone osmatranja posti`e se pri visini donjeg antenskog sprata od 2,75m iznad povr{ine zemlje. Tada ona iznosi 25km. Donji antenski sprat mo`e se izdi}i na 4,25m pomo}u 2 dopunske sekcije. Tada se smanju-je gornja granica osmatranja a pove}ava se daljina otkrivanja. (Ako cilj leti na visini od 1000m pri H=2,75m, cilj }e biti otkriven na 35km.
Isti cilj pri H=4,25m bi}e otkriven na 45km.). Postoji mogu}nost izdizanja snopa za 0-20. Na taj na~in se isto pove}ava gornja granica a smanjuje daljina otkrivanja. Izdizanjem snopa smanjuje se i radijus mrtve kupe. Pri horizontalnom polo-`aju antena, ona iznosi 2Hc. Pri izdizanju snopa od 20, radijus mrtve kupe iznosi 1Hc. Svaki stepen nagiba antenskih spratova po mesnom uglu stvara dopunsku faznu razliku polja gornjeg i donjeg sprata za oko 10%.
Na blok koherentnog oscilatora dolaze eho signali me|ufrekvencije i impulsi za faziranje sa prijemnika, upravlja~ki napon sin-cos mehanizma i strobo impulsi stalnih odraza sa kompenzacionog ure|aja. Kola faziranja se otvaraju sinhro impulsima modulatora samo za vreme dejstva impulsa faziranja, ~ime se spre~ava dolazak parazitnih signala na koherent-ni oscilator. Koherentni oscilator stvara neprekidne sinusne oscilacije ~ija je frekvencija jednaka me|ufrekvenciji. Taj napon se fazira faziraju}im impulsima. Oscilacije se vode na fazni detektor preko kola za kompenzaciju dejstva vetra. Istovremeno na fazni detektor se dovodi eho signal sa prijemnika. Fazni detektor stvara video impulse ~ija amplituda i polarnost zavise od faznog pomaka eho signala i koherentnog napona. Video signali od stalnih odraza imaju konstantnu amplitudu i polarnost, dok video signali pokretnih ciljeva imaju promenljivu amplitudu i polarnost. Ovi video signali od-laze na kompenzacioni ure|aj.
Osnovni element kompenzacionog ure|aja je potencijaloskop. Amplituda izlaznih signala potencijaloskopa propor-cionalan je razlici ulaznih signala iz dve susedne periode (potencijalosokp upore|uje signale iz dva susedna perioda). Zbog toga impulsi od stalnih odraza se poni{tavaju. U re`imu SPC, video signali faznog detektora dolaze na I potencija-loskop gde se izdvajaju signali od pokretnih ciljeva i odlaze na II potencijaloskop koji ima istu funkciju kao i I. U re`imu SPC+PNP, video signali faznog detektora dolaze na II potencijaloskop gde se izdvajaju signali od pokretnih objekata i odvode na komutator kanala. Video signali amplitudnog detektora dolaze na komutator kanala preko {eme za kompen-zaciju nesinhronih smetnji ( I potencijaloskop i kolo za oduzimanje) Radom komutatora kanala upravljaju strobo impulsi koji se stvaraju u bloku poja~ava~a ^PK. Komutator kanala propu{ta signale sa II potencijaloskopa samo u zonama gde postoje stalni odrazi, u ostaloj zoni propu{ta signale sa I potencijaloskopa. Sa izlaza komutatora kanala signali idu na po-kaziva~e.
ili NASA potrosi silne pare za razvoj oplate kosmickih brodova zbog visokih temperatura prilikom ulaska u atmosferu a Rusi za to koriste sibirsku jelu-obgori do ugljenisanja i to je sve tu staje proces.
