LJILJA MMM
Zaslužan član
- Poruka
- 104.666
POSLODAVCI TRAŽE SMANJENJE POREZA NA ZARADE I IZMENE ZAKONA O RADU
Udruženja poslodavaca zatražila su od Vlade Srbije da smanji poreze i doprinose na zarade i izmeni Zakon o radu.
Prema nekim procenama, smanjenje poreza i doprinosa doneće "rupu" u budžetu od 700 miliona evra, ali postoji 12 do 15 načina kako da se kompenzuju ta nedostajuća sredstva, kazao je potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.
"Ukoliko naše mere i predlozi ne budu u oročenim vremenima rešavani, gospoda ministri i predstavnici vlade preuzeće odgovornost za ono što će se sudbonosno događati sa preduzetnicima i radnicima", poručio je Knežević.
On je na okruglom stolu "Stavovi poslodavaca o aktuelnoj privrednoj politici u Srbiji" u kome učestvuje i ministar privrede Saša Radulović, kazao da poslovanje u Srbiji postaje ne preskupo, nego nemoguće.
Knežević je na skupu u pres centru Tanjuga rekao i da postojeći Zakon o radu predstavlja "tamnicu za radnike, poslodavce, a sve više i za sindikate". On je naveo i da se po pitanju mera koje poslodavci predlažu, moraju uvažavati mišljenja svih ministarstava, a ne samo resornih - Ministarstva rada i Ministarstva finansija.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić preneo je da su među četiri vodeća problema sa kojima se privrednici susreću visoka opterećanja na zarade, i Zakon o radu koji je, kako je istakao, u sadašnjim okolnostima prevaziđen.
Privrednici pre svega smatraju da se moraju spustiti porezi i doprinosi na najniže zarade i one koje su do nivoa prosečne zarade, naveo je Rajić. Privrednici su procenili da bi sadašnjih 64,5 odsto realnog opterećenja na prosečnu zaradu bilo idealno smanjiti na oko 40 odsto, ukazao je Rajić.
On je napomenuo i da strani investitori ni u jednoj istočnoevropskoj zemlji nisu zaposlili više od 15 odsto radnika, te se treba okrenuti domaćim i malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.
Potpredsednik Udruženja Poslodavac, Dragan Trivan, rekao je da se to udruženje zalaže za sveobuhvatnu poresku reformu, koja treba da omogući povoljniji privredni ambijent, privlačenje investitora i povećanje standarda građana.
"Država, privreda, građani i budžet trpe posledice sive ekonomije u kojoj je angažovano preko 650.000 ljudi, a na osnovu čega država gubi iz budžeta oko 1,5 milijardi evra", rekao je Trivan.
On je dodao da je Udruženje Poslodavac pokrenulo inicijativu i spremilo i nacrt Zakona o sprečavanju obavljanja neregistrovane delatnosti, koji bi dao šira ovlašćenja kontrolnim institucijama, i koji bi omogućio uvođenje sive ekonomije u legalne tokove i uručio ministru Raduloviću nacrt tog zakona.
Paralelno sa poreskom reformom, kako je rekao, na putu ka ozdravljenju privrede treba voditi računa i o seči javnih rashoda, o pojednostavljenju administrativnog postupka i strateškom omogućavanju lakšeg pristupa finansiranja posebno kada je reč o zapošljavanju mladih.
Potpredsednica Privredne komore Srbije, Vidosava Džagić, izjavila je da poreska reforma treba da bude prilagođena snazi poreskih obveznika, i da motiviše radnike da iz sive zone idu u legalne tokove, a ne obrnuto.
"Prioritet je smanjenje opterećenja za zarade", rekla je Džagić i dodala da je potrebna i reforma poreskog postupka i poreske administracije.
Kako je rekla, rast preduzeća u blokadi i nenaplativih kredita ukazuju na to da privreda nema kondiciju da održi postojeći broj zaposlenih.
"Sistemskim merama moramo podstaći privredu da održi postojeća radna mesta i da se nakon toga podstakne novo zapošljavanje", rekla je ona.
***********************
IZMENE ZAKONA O RADU DO KRAJA GODINE
Ministar privrede Saša Radulović izjavio je da će nameti na rad sigurno biti smanjeni, da se razgovara o tome koliko bi to smanjenje moglo da iznosi, i najavio izmene Zakona o radu do kraja godine.
"Ne postoji nikakvo neslaganje oko toga da namete na rad treba značajno smanjiti, a pitanje je koliko može do kraja godine, a koliko sledeće i 2015. godine, i o tome se razgovara", rekao je on na okruglom stolu "Stavovi poslodavaca o aktuelnoj privrednoj politici u Srbiji", u Pres centru Tanjuga.
Pitanje je, kako navodi Radulović, koje teške mere štednje treba odabrati a da se teškoće ne prelome preko leđa najsiromašnijih građana.
"Prvi prioritet je naći trošenje koje je bacanje para i smanjiti to trošenje. Treba uraditi analizu, pronaći rezerve, i neke druge poreze povećati", kazao je on, ocenjujući da poreske reforme treba pokrenuti što pre i u što većem obimu.
Ministar nije mogao da govori o konkretnim merama Vlade Srbije, ali je rekao da će one biti predstavljene početkom oktobra, da će biti kratkoročne, srednjoročne i dugoročne, i da će postojati dinamika sprovođenja tih mera.
Radulović je napomenuo da se izmene Zakona o radu, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o stečaju i Zakona o privatizaciji očekuju do kraja godine. Sa smanjenjem nameta na rad mora se promeniti i Zakon o radu, jer te dve mere zajedno, kako je rekao, "čine meru koja će pospešiti zapošljavanje".
Prema njegovim rečima, razvoj srpske privrede će se bazirati na domaćoj privredi.
"Moramo da se okrenemo ka domaćoj privredi koja zapošljava i doprinosi privrednom rastu", kazao je Radulović i dodao da je okretanje ka proizvodnji i izvozu jedini održivi način napretka.
Najbolje subvencije su, smatra on, smanjenje nameta koje će podstaći zapošljavanje.
"Mera za rast nisu subvencije, već rasterećenje privrede, koje ide ravnopravno svima, oni koji zapošljavaju više dobiće veće rasterećenje, i mi želimo da domaća proizvodnja bude konkurentnija od uvoza", rekao je Radulović.
Ministar je ocenio da se sistem subvencija mora promeniti i u obimu i u strukturi, i da to mora postepeno da se radi.
Pa sad.....istina je da su plate nenormalno optereće porezima i doprinosima. Preskupo je i za firme koje posluju dobro (ako takve još postoje u ovoj zemlji) a kamoli za ove koje jedva sastavlaju kraj sa krajem.
Istina je i da ako ta davanja smanje moraće da ih nadomeste na neke druge načine, tj. povećanjem nekog drugog nameta ili izmišljanjem novog
kao što je samooporezivanje vlasnika preduzetnika (e, to je tek finansijska avantura koja strpljivo čeka vlasnike radnji do 01.01.2014). Dakle, jedan način da se napuni budžet je smišljen....da vidimo sledeće
Udruženja poslodavaca zatražila su od Vlade Srbije da smanji poreze i doprinose na zarade i izmeni Zakon o radu.
Prema nekim procenama, smanjenje poreza i doprinosa doneće "rupu" u budžetu od 700 miliona evra, ali postoji 12 do 15 načina kako da se kompenzuju ta nedostajuća sredstva, kazao je potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.
"Ukoliko naše mere i predlozi ne budu u oročenim vremenima rešavani, gospoda ministri i predstavnici vlade preuzeće odgovornost za ono što će se sudbonosno događati sa preduzetnicima i radnicima", poručio je Knežević.
On je na okruglom stolu "Stavovi poslodavaca o aktuelnoj privrednoj politici u Srbiji" u kome učestvuje i ministar privrede Saša Radulović, kazao da poslovanje u Srbiji postaje ne preskupo, nego nemoguće.
Knežević je na skupu u pres centru Tanjuga rekao i da postojeći Zakon o radu predstavlja "tamnicu za radnike, poslodavce, a sve više i za sindikate". On je naveo i da se po pitanju mera koje poslodavci predlažu, moraju uvažavati mišljenja svih ministarstava, a ne samo resornih - Ministarstva rada i Ministarstva finansija.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić preneo je da su među četiri vodeća problema sa kojima se privrednici susreću visoka opterećanja na zarade, i Zakon o radu koji je, kako je istakao, u sadašnjim okolnostima prevaziđen.
Privrednici pre svega smatraju da se moraju spustiti porezi i doprinosi na najniže zarade i one koje su do nivoa prosečne zarade, naveo je Rajić. Privrednici su procenili da bi sadašnjih 64,5 odsto realnog opterećenja na prosečnu zaradu bilo idealno smanjiti na oko 40 odsto, ukazao je Rajić.
On je napomenuo i da strani investitori ni u jednoj istočnoevropskoj zemlji nisu zaposlili više od 15 odsto radnika, te se treba okrenuti domaćim i malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.
Potpredsednik Udruženja Poslodavac, Dragan Trivan, rekao je da se to udruženje zalaže za sveobuhvatnu poresku reformu, koja treba da omogući povoljniji privredni ambijent, privlačenje investitora i povećanje standarda građana.
"Država, privreda, građani i budžet trpe posledice sive ekonomije u kojoj je angažovano preko 650.000 ljudi, a na osnovu čega država gubi iz budžeta oko 1,5 milijardi evra", rekao je Trivan.
On je dodao da je Udruženje Poslodavac pokrenulo inicijativu i spremilo i nacrt Zakona o sprečavanju obavljanja neregistrovane delatnosti, koji bi dao šira ovlašćenja kontrolnim institucijama, i koji bi omogućio uvođenje sive ekonomije u legalne tokove i uručio ministru Raduloviću nacrt tog zakona.
Paralelno sa poreskom reformom, kako je rekao, na putu ka ozdravljenju privrede treba voditi računa i o seči javnih rashoda, o pojednostavljenju administrativnog postupka i strateškom omogućavanju lakšeg pristupa finansiranja posebno kada je reč o zapošljavanju mladih.
Potpredsednica Privredne komore Srbije, Vidosava Džagić, izjavila je da poreska reforma treba da bude prilagođena snazi poreskih obveznika, i da motiviše radnike da iz sive zone idu u legalne tokove, a ne obrnuto.
"Prioritet je smanjenje opterećenja za zarade", rekla je Džagić i dodala da je potrebna i reforma poreskog postupka i poreske administracije.
Kako je rekla, rast preduzeća u blokadi i nenaplativih kredita ukazuju na to da privreda nema kondiciju da održi postojeći broj zaposlenih.
"Sistemskim merama moramo podstaći privredu da održi postojeća radna mesta i da se nakon toga podstakne novo zapošljavanje", rekla je ona.
***********************
IZMENE ZAKONA O RADU DO KRAJA GODINE
Ministar privrede Saša Radulović izjavio je da će nameti na rad sigurno biti smanjeni, da se razgovara o tome koliko bi to smanjenje moglo da iznosi, i najavio izmene Zakona o radu do kraja godine.
"Ne postoji nikakvo neslaganje oko toga da namete na rad treba značajno smanjiti, a pitanje je koliko može do kraja godine, a koliko sledeće i 2015. godine, i o tome se razgovara", rekao je on na okruglom stolu "Stavovi poslodavaca o aktuelnoj privrednoj politici u Srbiji", u Pres centru Tanjuga.
Pitanje je, kako navodi Radulović, koje teške mere štednje treba odabrati a da se teškoće ne prelome preko leđa najsiromašnijih građana.
"Prvi prioritet je naći trošenje koje je bacanje para i smanjiti to trošenje. Treba uraditi analizu, pronaći rezerve, i neke druge poreze povećati", kazao je on, ocenjujući da poreske reforme treba pokrenuti što pre i u što većem obimu.
Ministar nije mogao da govori o konkretnim merama Vlade Srbije, ali je rekao da će one biti predstavljene početkom oktobra, da će biti kratkoročne, srednjoročne i dugoročne, i da će postojati dinamika sprovođenja tih mera.
Radulović je napomenuo da se izmene Zakona o radu, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o stečaju i Zakona o privatizaciji očekuju do kraja godine. Sa smanjenjem nameta na rad mora se promeniti i Zakon o radu, jer te dve mere zajedno, kako je rekao, "čine meru koja će pospešiti zapošljavanje".
Prema njegovim rečima, razvoj srpske privrede će se bazirati na domaćoj privredi.
"Moramo da se okrenemo ka domaćoj privredi koja zapošljava i doprinosi privrednom rastu", kazao je Radulović i dodao da je okretanje ka proizvodnji i izvozu jedini održivi način napretka.
Najbolje subvencije su, smatra on, smanjenje nameta koje će podstaći zapošljavanje.
"Mera za rast nisu subvencije, već rasterećenje privrede, koje ide ravnopravno svima, oni koji zapošljavaju više dobiće veće rasterećenje, i mi želimo da domaća proizvodnja bude konkurentnija od uvoza", rekao je Radulović.
Ministar je ocenio da se sistem subvencija mora promeniti i u obimu i u strukturi, i da to mora postepeno da se radi.
Pa sad.....istina je da su plate nenormalno optereće porezima i doprinosima. Preskupo je i za firme koje posluju dobro (ako takve još postoje u ovoj zemlji) a kamoli za ove koje jedva sastavlaju kraj sa krajem.
Istina je i da ako ta davanja smanje moraće da ih nadomeste na neke druge načine, tj. povećanjem nekog drugog nameta ili izmišljanjem novog
kao što je samooporezivanje vlasnika preduzetnika (e, to je tek finansijska avantura koja strpljivo čeka vlasnike radnji do 01.01.2014). Dakle, jedan način da se napuni budžet je smišljen....da vidimo sledeće 
jer ga nema a izvor je elektronsko izdanje stručnog časopisa Paragraf na koji sam pretplaćena 
e ismejah se....videćemo, ide svašta novo, elektronski potpisi, elektronski obrasci, podnošenje isplata svašta i sve moguće u jednom obrascu, država će sama obračunavari i skidati sa računa firme za plate ako firma kasni 
....pa izmene Zakona o radu, Zakon o računovodstvu /to je već promenjeno) i kojećega još. U svakom slučaju, kad ima mnogo izmena na gomili, a suštinskih, bude haos i papazjanija. U teoriji to lepo zvuči, posebno sklopljeno za medije, ali u praksi.....
Al koga briga za praktičare koji ne mogu ni od nadležnih da dobiju odgovore na svoja praktična pitanja a na bazi propisane teorije pa čupaju kosu 
