(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
RAD NA CRNO
Znate šta. Tolike godine sam legalni privatnik, i dosta je bre. Mislim, i dalje ću da radim svoj posao na zakonski morajući utopijski i degradirajući način, ali delimično prelazim u ilegalu. I nikako država to ne može da mi oporezuje ma koliko ja zaradila, a mnogo mogu da zaradim. I Maca takođe. Pa to je porodični biznis. A i ja ne vozim (ne dadoše mi dobri dušmani), tako da neko mora da nas preveze od tačke A do tačke B zarad biznisa.Tradicija mora da se očuva kako god. Kamo lepe sreće da ta ista tradicija nije na umoru kod ovog našeg, mislim, vašeg i mog naroda. Di bi nam narodski kraj bio da tradicija tradicionalno ne ropće. A nije da nemamo prirodne resurse. Imamo, i to mnogo originalnog semena, originalnih uslova, te nam i usevi, kao i gotovi proizvodi, mogu biti originalni i vrlo skupi na svetskom tržištu gde je deficit pameti i normalnosti date od strane Prirode superiornoj ljudskoj vrsti.
I eto, reših da se bavim privremenim i povremenim poslovima isključivo u sivoj zoni u slobodno vreme koje ću naći uvek, zato što ljubav uvek pronađe vremena za sebe. Država za ovaj vid zarade nije još izmislila poresku prijavu, a ni elektroniku. Nema dugovanja a ni državnih izvršitelja. Nema ni zakona, ni pravilnika, ni mišljenja resornog ministarstva, ni ministara ni njihovih pomoćnika koji za ogromne plate izmišljaju kako će razvoju stati na put, a ni inspektora. Nisu imali od koga da prepišu, a narodnu pamet su odavno prestali da koriste. A vala i neće imati čiji rad da iskopiraju, jer ovi “dobri” belosvetski đaci i ne znaju da taj vid zarade postoji. Umeju samo da rade za samointeres nalogodavca dok ne izumru ili dok ih ne utepaju, tj. dok im ne istekne dobro sakriven rok trajanja. E, to, prepisivanje će nam doći glave, jer sledeća faza je potpisivanje kapitulacije.
Dakle, promovišem ovaj vid rada na crno. Garant neoporezivo i ne treba ni jedan šraf od državnog aparata da izdržavate na svojoj privatničkog grbači. Ne treba mnogo ulaganja, samo ljubavi prema drugima i za druge. Zarada je u duševnom miru, pramenovima sreće koji vas obuku od glave do pete, osećaju zajedništva, pripadanja, svrsishodnosti momentalnog razloga postojanja. Zarada je u ponosu na stvoreno. I sve je to konkretno, opipljivo a opet, tako raznoliko i promenljivo. Snaga sama dođe da se u Ijubavi pronađe, i poštovanje, ko njen najverniji kavaljer. Najlepši par od kako je sveta I veka. I tu je, svuda oko nas, na dohvat ruke, taj rad na crno, samo treba pogledati i progledati. I da znate, niste ni malo manje strastveni, ni malo manje poželjni kao muškarac ili žena, ni malo manje pametni, ni malo manje produktivni u životu u bilo kom smislu, ni malo manje zadovoljni…..naprotiv, osećate se, sa svojim znanjem i iskustvom obučenim u te raskošne odore raznih vrsta ljubavi, aktivnim i vrednim učesnikom u stvaranju života. Da je lako, nije, da se ne lažemo. Ljubavi su takve, teške za stvaranje, još teže za održavanje, ali stoga najlepše. Na žalost, postaju raritet. Vredi razmisliti o tome zašto postaju retka skupocenost.
.
Ček da turim legendu zarad pravilnog sVaćanja slikica:
prva slikica........nanino pile koje čuvaju naše kereće ljubavi kod nas u avliji
druga i treća slikica......prelepo druženje sa podosta prijatelja.....crni lonac je taman bio
četvrta slikica..........jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
prva slikica........nanino pile koje čuvaju naše kereće ljubavi kod nas u avliji
druga i treća slikica......prelepo druženje sa podosta prijatelja.....crni lonac je taman bio
četvrta slikica..........jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
PS Dobar dan vlasnicima skupocenosti
doduše to bi moglo da bude i ulaganje u buducnost a to se kako god okreneš isplati, nekome a kome... hehehe... 
Ne pada mi na pamet. Ja se odmah predam 
Porezi su pomenuti u negativnom smislu po državu, kao paralela da samo na vazduh još ne plaćamo, da svi imamo čip, da su troškovi enormno visoki a posla nema itd. itd, tako da mu emocija dođe kao "rad na crno".........budeš sav sretan što si ostvavio prihod i ne moraš da platiš za to. Kako ekonomske stvari jako loše stoje, treba koristiti tu rupu „rada na crno“ i prihodovati što više na crno da bi bili jači za ono što tek sledi.....kapitulacija duha, para, svega. Snaga je u zajedništvu odvajkada. To je tradicija ovog naroda koju isti taj narod zaboravlja ophrvan osnovnom, svakodnevnom egzibicijom preživljavanja.
