(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PUZEĆI TRK
Trčećim puzanjem osmeh mi žuri
to mali svitac u zagrljaj mi juri.
Veselo ciči „nana“...“nana“
dok ka cilju hita puzeći trk.
Ručice diže taj mali zvrk
i nasmejan pogled oboji dan.
Ruke se male oko mog vrata sviše
maleno srce svica sa nanom hoće da diše.
Igračke, čuda, pesme i kez
maženje, ljubljenje, cika i smeh
uz muziku igraju svica dva.
Svet u svetu i svi u svetu
veliki uči da postane mali
a mali uči da bude velik.
Znanje ljubavlju pršti na sve strane
to samo život pruža mlade grane.
Moj mali svitasti zvrk
žuri u život puzeći trk.
PS Dobro jutro lepi blogerski svete.......i sjajan, uspešan dan svim svicima, malim i velikim
