Od stalnog dopisnika
Putinov predlog "drugu Bušu" na samitu "velike osmorke" u Hajligendamu da zajednički koriste Gabalinsku radarsku stanicu koja se nalazi u Azerbejdžanu mnogi su već nazvali pravom senzacijom. Novinari su požurili da jave da je američki predsednik već izjavio da mu se Putinova ideja svidela a sada bi za sto trebali da sednu i eksperti koji bi ocenili kakve su prave mogućnosti spomenute radarske stanice.
Bez obzira hoće li se rukovodstvo SAD složiti sa najnovijim predlogom Kremlja ili će uporno nastojati da postavi svoj moćni radar u Češkoj, u
Moskvi ocenjuju da je Putin već sada, kako bi šahisti kazali, dobio na tempu. Dakle, tom inicijativom, koja je pripremana poslednjih meseci, Putin je dokazao na delu da je za saradnju, a ne za zaoštravanje odnosa sa SAD.
Prilikom poslednjeg poseta Bakuu o toj ideji tajno je razgovarao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Međutim,
novinari nisu saznali niti reči pa je Putinov "radarski dezert" bio prava senzacija ne samo za učesnike samita koji su se sakupili u bivšem odmaralištu za rukovodioce Istočne Nemačke. Je li Buš o Putinovoj ideji saznao od rukovodioca iz Azerbedžana, tek će se saznati, ali on je u "salonu za muziku", gde je razgovarao u četiri oka sa Putinom, ostavio utisak da prvi put čuje tu ideju od svog "druga Vladimira".
Sada je potpuno jasno da je Putin svojim tempom stavio u poziciju američke generale da se pred svetom izjasne hoće li da sarađuju sa Moskvom ili će svet krenuti u novu trku u naoružavanju uključujući i kosmos.
Ako odaberu saradnju sa Moskvom američki generali mogu zajedno sa Rusima da koriste ogromnu Gabalinsku radarsku stanicu pomoću koje mogu da prate svako lansiranje i kretanje raketa ne samo u Iranu nego i mnogo dalje.
- Ako Amerikanci prihvate naš predlog i počnemo da sarađujemo u Gabalinskoj radarskoj stanici, onda će postojeći problem oko PRO biti rešen, kazao je sasvim jasno Putin.
Uoči dolaska u Nemačku Putin je razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana Iljhamom Alijevim na čijoj se teritoriji nalazi ogromna radarska stanica. Predsednik Alijev se složio da se Amerikanci mogu pridružiti Rusima jer u tom slučaju on još više jača svoju poziciju i u Moskvi i u Vašingtonu.
Sada su na potezu generali ali će odluku o saradnji doneti ipak političari. Putin smatra da bi takva rusko – američka saradnja bila od obostrane koristi, dakle dala bi, kako je rekao ruski predsednik, "samo pluseve".
-Prihvati li SAD naš predlog, to znači da mi nećemo imati razloga da svoje udarne raketne komplekse postavimo u neposrednoj blizini evropskih granica. To bi otklonilo neophodnost da mi usmeravamo svoje rakete na evropske zemlje. Značilo bi to da SAD odustane od postavljanja udarnih kompleksa u okviru PRO u kosmosu. Objasnio sam Bušu da čim Iran provede ispitivanje rakete velikog dometa mi ćemo to momentalno znati i registrovati zajedno pomoću radarske stanice u Azerbejdžanu. Spremni smo da u tu saradnju sa SAD uključimo i zainteresovane evropske zemlje.
Što se tiče propagandnog efekta Putin je zaista mnogo dobio ali je još prerano govoriti kakva će biti ocena njegovog predloga američkih vojnih eksperata.
VIDI SVE KAO NA DLANU
Ta radaska stanica je poznatija kao "Darjal". Dogovor Rusije i Azerbejdžana je ratifikovan 2002. Ugovor o najmu traje do 2012. godine. "Darjal" je, inače, napravljen u vreme SSSR-a 1985. godine da se pomoću njega prate letovi balističkih raketa. Na toj stanici radi više od 200 ljudi.
Zahvaljujući "darjalu" vidi se kao na dlanu nebo Turske, Kine, Pakistana, Indije, Iraka pa čak i Australije. Osim toga može da se kontroliše nebo većeg dela Afrike i ostrva Indijskog i Atlanskog okeana. Spomenuta radarska stanica se nalazi u reonu Mingečaura. Mesto su dugo birali stručnjaci jer je tamo broj oblačnih i maglovitih dana minimalan. Još dok su je gradili Sovjeti nisu skrivali da će sa njom pratiti lansiranje raketa sa zemlje i mora iz južnih područja.
U sovjetsko vreme ona je bila ponos i dokaz moćne sovjetske odbrane. Tadašnji generali su sa gordošću govorili: ona "sve vidi" na nebu na razdaljini od šest hiljada kilometara ali jaki bljesak rakete može da registruje na mnogo većoj udaljenosti.
HOĆE RAKETE
Češka i Poljska prihvatile bi uključenje Rusije u američki antiraketni štit i bazu u Azerbejdžanu kako predlaže ruski predsednik Vladimir Putin, ali samo kao dopunu bazama koje Vašington planira kod njih.
"Azerbejdžan ne može da zameni srednjeevropske baze američkog štita za odbranu Evrope ali može da ga dopuni", kazao je potpredsednik češke vlade za evropske integracije Aleksandar Vondra.
NATO sumnjičav
BRISEL (Tanjug) - Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izrazio je sumnje povodom predloga ruskog predsednika Vladimira Putina da SAD za svoj novi antiraketni štit koriste radar u Azerbejdžanu, koji je pod ruskom kontrolom.
"Mislim da je taj radar malo suviše blizu problematičnim državama. Ali rano je za konačnu odluku. Uvek je korisno kada dva predsednika konstruktivno razgovaraju o ovom pitanju", rekao je De Hop Shefer na konferenciji za novinare u Briselu.
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=104719&datum=2007-06-08
