Nedelja je...dan za odmor i pauzu, dan za porodicu..........zato, evo jedne opuštajuće priče
PUT
Toga leta,Maza je imala oko godinu I još smo živeli u stanu, u blokovima. Moji u žetvi, I Maca I deca, i pokvari se neki deo na kombajnu. Morala sam da ga kupim i odnesem autobusom ali nisam znala gde ću sa Mazom. Komšije Mileva i Blažo su se ponudili da brinu o njoj ta dva dana vikenda. Dogovorili smo se da je šetaju ali samo na povodcu jer njih ne bi slušala a i teranje joj je bilo na samom kraju, pa što rizikovati. Njih dvoje su je obožavali kao i ona njih. Mileva je znala sve o njenoj ishrani, šetnjama, navikama. Pošto Maza nije nigde spavala osim u našem stanu i našim kolima dok putujemo negde, nije bilo šanse da spava u njihovom stanu. Ako bi negde sa njom išli uopšte ne bi spavala osim u kolima pored nas. Zato je ona noćivala u našem stanu a preko dana je Mileva držala malo kod sebe a malo kod nas. A Blažu je pala obaveza da je šeta. Tada je oko naše zgrade sve bilo uredjeno osim jedne strane koja je zarasla u travu preko gomila peska, svakakvog otpada i sve to je formiralo mnoštvo malih brežuljaka. Kerovodje su tu dovodile svoje pse pa je Maza odvela Blažu tamo u šetnju a Mileva je stajala na terasi i posmatrala ih vrišteći od smeha. Debela je toliko vukla sirotog čoveka, koji uopšte nije bio neka korpulencija. On se onako nenavikao na vodjenje neurotičnog psa saplitao, leteo preko brežuljaka, a ona je vukla i cimala jer je bila sva istraumirana gde sam ja i zašto je Blažo šeta I to još vezanu. Saplitao se jadan čovek o limove koji su virili iz trave I kamenje, propadale mu noge u rupe, izlomi se jadan po onoj neravnom terenu. dok se njegova žena slatko smejala na terasi. Čoveku je duša bila u nosu posle samo jedne šetnje. Jadan,tek tada je shvatio koliko je ona jaka. Još jedan dokaz da snaga ide iz glave, jer Mazuljak nije velik pas….oko 15kg. Em on ne zna da šeta kera, em ona ne zna da ide pored Blaže, em je nervozna i uplašena. Tako je Blaža sledeći put nju izveo na asfalt i malo u travicu da obavi šta treba. Nije joj dao da ga vodi kuda ona hoće. Mislim da mojoj devojci to baš nije bilo pravo ali nema kud jer je Blažo stegao povodac i ne da joj da mrdne. Izučio čovek tehniku. I tu prvu noć se ona iz revolta, ljuta što mama nije tu, pokakila u stanu. To nije uradila još od trećeg meseca života, ali je bila nervozna i besna jer je sama. Sirota Mileva, zaprepašćena ovim izlivom besa, sve je očistila i mislila da oni nisu dobro postupali sa njom pa se ona zato uneredila. Kada sam došla, sreći nije bilo kraja a Mileva mi onaj incident saopštava kao da je Maza u najmanju ruku opljačkala banku. Lepo sam joj objasnila da je to njen strah, ljutnja, revolt što sam je ostavila i da njih dvoje ništa nisu krivi, mada mislim da je ona I dalje ubedjena da je nečim mazuljka razmazotinu prosto uvredila……..jer Mileva je nevidjena pedanterija I kada se to pomeša sa neizmernom ljubavlju prema našem psu……..dobijete očajnu komšinicu. Čule smo se telefonom, deca su htela da pitaju za psa, kako je, šta radi, da li plače……Milevin smeh se čuo ispred kuće dok je opisivala muževljevu šetnju… ona se toliko lepo, veselo I zarazno smeje, da se prosto osećaš počastvovanim učestvujući u njenoj radost .Dva dana su samo u nju gledali, pitali je šta želi, nudili sve I svašta za klopu. Normalno da debela nije ništa odbijala. Uzela bi keksić od njih, progutala za deseti deo sekunde I opet složila tužnu facu. Onda bi njih dvoje ponovo nešto nudili, ona bi svoj scenario opet ponovila…..i tako, dva dana. Kažu da je bila nevesela, sva tužna I sa slepljenim ušima I tiho bi cvilela……..jedino bi živnula za klopu .
A Mazuljak……….mislila sam da će srce da je strefi kada sam se vratila. Istovremeno je bila sretna I besna, pa me liže pa me grize, pa skače, pa čas besno laje, pa onda cvili, pa zvoca idući zamnom. Odoh u kupatilo da se sredim posle puta, ona skoči prednjim šapama na kvaku, otvori vrata I udje. Uredno je sela ledja naslonjenih na veš mašinu I čekala da ja završim tuširanje. Nema meni mrdanja bez mog Mazuljka…….ljubav je čudna rabota.
PUT
Toga leta,Maza je imala oko godinu I još smo živeli u stanu, u blokovima. Moji u žetvi, I Maca I deca, i pokvari se neki deo na kombajnu. Morala sam da ga kupim i odnesem autobusom ali nisam znala gde ću sa Mazom. Komšije Mileva i Blažo su se ponudili da brinu o njoj ta dva dana vikenda. Dogovorili smo se da je šetaju ali samo na povodcu jer njih ne bi slušala a i teranje joj je bilo na samom kraju, pa što rizikovati. Njih dvoje su je obožavali kao i ona njih. Mileva je znala sve o njenoj ishrani, šetnjama, navikama. Pošto Maza nije nigde spavala osim u našem stanu i našim kolima dok putujemo negde, nije bilo šanse da spava u njihovom stanu. Ako bi negde sa njom išli uopšte ne bi spavala osim u kolima pored nas. Zato je ona noćivala u našem stanu a preko dana je Mileva držala malo kod sebe a malo kod nas. A Blažu je pala obaveza da je šeta. Tada je oko naše zgrade sve bilo uredjeno osim jedne strane koja je zarasla u travu preko gomila peska, svakakvog otpada i sve to je formiralo mnoštvo malih brežuljaka. Kerovodje su tu dovodile svoje pse pa je Maza odvela Blažu tamo u šetnju a Mileva je stajala na terasi i posmatrala ih vrišteći od smeha. Debela je toliko vukla sirotog čoveka, koji uopšte nije bio neka korpulencija. On se onako nenavikao na vodjenje neurotičnog psa saplitao, leteo preko brežuljaka, a ona je vukla i cimala jer je bila sva istraumirana gde sam ja i zašto je Blažo šeta I to još vezanu. Saplitao se jadan čovek o limove koji su virili iz trave I kamenje, propadale mu noge u rupe, izlomi se jadan po onoj neravnom terenu. dok se njegova žena slatko smejala na terasi. Čoveku je duša bila u nosu posle samo jedne šetnje. Jadan,tek tada je shvatio koliko je ona jaka. Još jedan dokaz da snaga ide iz glave, jer Mazuljak nije velik pas….oko 15kg. Em on ne zna da šeta kera, em ona ne zna da ide pored Blaže, em je nervozna i uplašena. Tako je Blaža sledeći put nju izveo na asfalt i malo u travicu da obavi šta treba. Nije joj dao da ga vodi kuda ona hoće. Mislim da mojoj devojci to baš nije bilo pravo ali nema kud jer je Blažo stegao povodac i ne da joj da mrdne. Izučio čovek tehniku. I tu prvu noć se ona iz revolta, ljuta što mama nije tu, pokakila u stanu. To nije uradila još od trećeg meseca života, ali je bila nervozna i besna jer je sama. Sirota Mileva, zaprepašćena ovim izlivom besa, sve je očistila i mislila da oni nisu dobro postupali sa njom pa se ona zato uneredila. Kada sam došla, sreći nije bilo kraja a Mileva mi onaj incident saopštava kao da je Maza u najmanju ruku opljačkala banku. Lepo sam joj objasnila da je to njen strah, ljutnja, revolt što sam je ostavila i da njih dvoje ništa nisu krivi, mada mislim da je ona I dalje ubedjena da je nečim mazuljka razmazotinu prosto uvredila……..jer Mileva je nevidjena pedanterija I kada se to pomeša sa neizmernom ljubavlju prema našem psu……..dobijete očajnu komšinicu. Čule smo se telefonom, deca su htela da pitaju za psa, kako je, šta radi, da li plače……Milevin smeh se čuo ispred kuće dok je opisivala muževljevu šetnju… ona se toliko lepo, veselo I zarazno smeje, da se prosto osećaš počastvovanim učestvujući u njenoj radost .Dva dana su samo u nju gledali, pitali je šta želi, nudili sve I svašta za klopu. Normalno da debela nije ništa odbijala. Uzela bi keksić od njih, progutala za deseti deo sekunde I opet složila tužnu facu. Onda bi njih dvoje ponovo nešto nudili, ona bi svoj scenario opet ponovila…..i tako, dva dana. Kažu da je bila nevesela, sva tužna I sa slepljenim ušima I tiho bi cvilela……..jedino bi živnula za klopu .
A Mazuljak……….mislila sam da će srce da je strefi kada sam se vratila. Istovremeno je bila sretna I besna, pa me liže pa me grize, pa skače, pa čas besno laje, pa onda cvili, pa zvoca idući zamnom. Odoh u kupatilo da se sredim posle puta, ona skoči prednjim šapama na kvaku, otvori vrata I udje. Uredno je sela ledja naslonjenih na veš mašinu I čekala da ja završim tuširanje. Nema meni mrdanja bez mog Mazuljka…….ljubav je čudna rabota.
divna prica
