(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PUT ZA REČI
25.06.2011.
Došlo mi jutros na sabajle da pišem …..dodje tako odjedared kao veliki talas koji me preplavi i nema šanse da radim išta drugo. Neće bre misli ni na koju stranu osim u ovaj moj folder za pisanje..eto….i šta ću ja tu drugo nego da se prepustim….što i činim …..a posle u petu brzinu da postignem sve. Šta ćeš…..il’ tako il’ nikako. Probala sam i da gurnem tu inspiraciju….baš sam bila gruba prema njoj…..ih, što umem da budem gruba ali samo kad se branim….prosto sebe podsećam na partizanku ….ma prava gerila bre hahahaah kad me nateraju….a da iskrena budem, uopšte me nije lako naterati da se branim…ne volem borbe bre al’ kad se mora…..mora se, pa kako smatram da sve treba raditi kako valja ili ne raditi uopšte, dakle ili 100% ili nikako, ovo pravilo važi i za odbranu …..ali ne štima kod samoodbrane od pisanja tj. zapisivanja misli i prepisivanja života izgleda jer tu je borba prsa u prsa i nikad ne znam ko će da pobedi. Teši me samo da pobedjujem uvek ja hahaha I tako, ispade da ne mogu da se odbranim od ovog poriva za pisanjem svega i svačega što mi na um, dušu , srce a vala i na telo padne….hahahaha
A probala sam nije da nisam….ama bre opterećenje je to….pročitam nešto i pišem, vidim pa pišem, osetim pa pišem, čujem pa pišem,znam pa pišem, ne znam pa pišem, doživim pa pišem, mislim pa pišem, pitam se pa pišem, klikne mi misao u glavi pa pišem…ako nisam pri računaru onda zapisujem …..puna mi tašna papirića….a bre, nije lako….uopšte nije lako. Silno vreme oduze….moje vreme….kradem ga od drugih ….tačnije sama od sebe. Jeste, pišem o svačemu ali sedeći i ispisujući hiljade reči umotanih u misli ja sam sama….uskraćujem sebi život van kompa. Svestan potez koji traži da balansiram i da svojom ljubavlju i potrebom za pisanjem ne oštetim druge moje ljubavi. Pitam se da li vredi taj napor koji još uvek ulažem….mada znam da ne vredi pa mi je lakše kad sebe zateknem da ne mislim o pisanju…kad prodju sati a ništa me ne pokrene da zapišem već samo osećam i govorim, pokazujem i iskazujem osećaj jer Bogu hvala imam kome….kao pre spisateljske euforije što mi je život uruči kao plaketu ujedno me vezujući za ovu jebenu kancelariju I još jebeniji komp….valjda je smatrao da zaslužujem nagradu pa me nagradi sa toliko sexa (figurativno rečeno da neko ne pomisli....svašta) hahaha I tako, plaketa stoji u vitrini tako da je svi vide…kažu lepa je, šarena, strasna, nasmejana, lajava i blesava, intuitivno filozofska, edukativna i ponekad tužna…aaaa, da…i samorazgovoriva …sposobna dama… za samopopravke majstorica…..nego, ja sve redje pogledjujem u nju, mislim u plaketu….
Jednom će prestati….bivaće sve manje reči….sve manje će se pojavljivati i nekako sve bledje…..anemija reči...hahahah eto, postavih dijagnozu. Ma, rodila me majka za sve hahahaha….u ovom slučaju vidovitu. Šalim se na sopstveni račun…što da ne, bar nema ko da se naljuti a i ne moram da mislim da će ova brljivka Ljiljka što je preostljiva na reči da se štreca i optužuje me za namernu grubost.
Elem, gde stadoh….pisanje…posete osećanja koje ispisuju reči će biti sve redje a sama poseta sve kurtoaznija, običnija…nekako uštogljeno zvanična ali i dalje okićena ukrasima a opet ….ispod nakita joj prosto izbija jalova skromnost nekog samoteranja i šablon. Strasti i ljubavi prema životu, prema svem živom, prema ljudima, prirodi, prema mojim velikim i malim ljubavima koje guraju reči i čine njihovu jednostavnost tako jakom i vatrenom ….pa, one će bivati sve slabije. Nemoj neko da pomisli da osećanja nestaju……ma ne…to bi značilo da i mene nema jer bez njih me zapravo i nema. Tu će ona stanovati i dalje, u duši mi malenoj, samo neće krenuti na put za pisane reči nego na drugi put…..put za život….baš kao i svih onih mnogo godina što prethodiše pisanju. Još jedan krug će se zatvoriti…
PS Sadašnji dodatak....polako se zatvara...samo da pazim prste da ih ne priklješti
ovo nisam ja....
mislim, samo da se zna
ja sam ona teta gore
dok ne bude jošte gore
ali dok je njene volje
(misli se na mozgavu damu odgore)
možda bude malo bolje
PS Dobro vam jutro.....ajmo u dan....ko zna....možda bude i potaman
šta god to svakom od nas značilo 
