Fatamorgane mojih pustinja.
Nisam ja za brodolome više.
Moja su mora presušila..
Moje busole pokvarile.
Moje mape izbledele.
I sad nema više potrebe za navigacijom.
Na ovom pustom ostrvu..
na ovim dinama izboranim..
više nema potrebe.
Nekad je potrebno samo jedno ništa.
Obično neobična tišina
da svojim paunovim repom
pokrije noć pa da zasija rubin sreće.
Najveće su ljubavi one koje
razvijaju jedra visoko u katarkama sebe.
U meni je sve moguće.
Nema potrebe za manifestacijom.
Našao sam svoje zakopano blago
na mestu na kom sam oduvek stajao.
Moje vreme je stalo.
Moj peščani sat je pukao.
I iz njega izlio se sav pesak
Moje pustinje postadoše moja mora.
Moja mora nepregledna
U pustinji nema puteva.
U pustinji svi su putevi jedan.
I gde god da zakoračiš
pesak se stvori ispod nogu poput vira
i počne da ocrtava koncentrične krugove
poput kamena kad ga baciš u vodu
da kaže da nije bilo
ni do vode ni do kamena.
Odmanifestujte se ljubavi.
Jer ko jednom prođe kroz pesak pustinje
ne bude više toliko žedan..
i svaki put mu je poput puta svile.
24.09.2025 22:38h
