Put oko sveta

[Luda Srpska Druzina]

Verovali ili ne mistične šume kao iz bajki zaista postoje i nalaze se u Belgiji. Ova šuma izgleda kao iz bajke jer milioni divljih zumbula (zvončića) kao tepih procvetaju u proleće i početkom leta. Karakteristična eksplozija plave i ljubičaste boje čini ovu šumu posebnom. Gusti “tepisi” cveća su obično znak da je na tom mestu bila šuma bar nekoliko vekova.

Kroz cvetni tepih šume vode krivudave staze za posetioce koji uz miris zumbula mogu posmatrati zečeve i jelene kako jure kroz šumu.

Fenomen “plavih šuma” nije retkost u Europi, ali Hallerbos se izdvaja zbog jedinstvene gustoće i lepote svojih cvetova, kao i zbog pristupačnosti posetiocima (nalazi se u blizini Bruxellesa).

 

[Lorelajn]

divnooooooo

 

[Luda Srpska Druzina]

U srcu Australije, “zemlje na kraju sveta”, smešten je Uluru - Kata Tjuta, jedan od dva najpoznatija i najveća Nacionalna parka te zemlje. Uluru je jedinstvena turistička atrakcija koja se nalazi u vlasništvu i pod upravom domorodačkog naroda Anangu, starosedelaca koji ovde žive više od 30.000 godina.
Uluru je najpoznatiji rezervat biosfere u Australiji.

Međutim, za lokalno stanovništvo ovo područje je važno ne samo zbog prirodnih lepota, nego i kao zona u kojoj se nalazi dom mnogih božanstava.
Uluru je ustvari brdo stvoreno pod uticajem tektonskih poremećaja pre 500 miliona godina. Pesak nošen vetrom oblikovao je zaobljenu, slonovsku masu koja se naglo uzdiže iz ravnice.Najveći deo ove stene ukopan je u pesak, iz koga izranja njegov jedini vidljivi deo - zaravnjeni vrh visok 348 metara.

Aboridžini ovu stenu zovu Uluru, dok je u svetu poznatija pod nazivom Ayers Rock. Za Aboridžine je ova drevna crvena stena oduvek bila sveto i mistično mesto, a danas je svojevrstan nacionalni simbol.

Kako se sunce kreće po nebu, tako se Uluru žari u različitim nijansama. U zoru sjaji narandžastim sjajem, u rano jutro senke ga boje u tamnije nijanse, u podne dobija boju jantara.
Ipak, ovo stenovito brdo je najimpresivnije u suton, kada se pretvara u masu spektakularnog izgleda, nalik užarenom ugljenu.

Sve do sedamdesetih godina 19. veka Ayers rock nije bio poznat Evropljanima, a onda su ga otkrila dva istraživača koji su steni dali ime po tadašnjem premijeru države Južna Australija.Danas ovo mesto poseti oko milion turista godišnje. Najveća avantura za njih je penjanje do vrha stene, za šta je potrebno oko 2 sata. Međutim, Aboridžini se ne penju jer je to za njih sveto mesto, a to ne savetuju ni turistima.Većina turista, naravno, ne može da odoli izazovu i oglušuje se o upozorenja i molbe Aboridžina.

Nedaleko odatle nalazi se i aboridžinsko naselje u koje obavezno svrati svaki putnik. Tu domaćini s oduševljenjem pokazuju svojim gostima domaće rukotvorine i igre, pripovedaju im o lokalnim običajima i poslužuju ih tradicionalinim jelima. Iz okolnog prostora uzdiže se 36 kupola od kamena, koji se ređaju jedna za drugom formirajući krug. To je planina Kata Tjuta, znana i pod imenom Olga. Prevedeno sa njihovog jezika to bi značilo Mnogo glava. Najviša kupola doseže 550 metara nadmorske visine, što je i najviša tačka nacionalnog parka Uluru. Kupole su podeljene uskim gudurama i klancima, a u jednom jarku u samom središtu planine, nalazi se zadivljujuća zelena oaza nazvana Dolina vetrova.

Ovaj nacionalni park specifičan je i po svojoj flori i fauni. On je stanište mnogih neobičnih biljnih i životinjskih vrsta. Ako nekada budete doputovali ovde, nemojte se začuditi i uplašiti ukoliko pored vas protrči divlji aboridžinski pas.

 

[Luda Srpska Druzina]

divnooooooo

<predlozi sledecu destinaciju

 

[Lorelajn]

Kasnije cu detalje...nemam vremena sada...nooo...idemo malooo tuuuu

 

[Luda Srpska Druzina]

Dok ja tebe odcek ima da osedim Ode na putovanje bez mene

Bicu u knjizari

Buenos Aires je grad prepun atrakcija koje jednostavno ne smete propuistiti, a među njima je i najluksuznija knjižara Južne Amerike – El Ateneo Grand Splendid. Ova palata ljubitelja knjiga se nalazi u starom Grand Splendid teatru u kojem su 1920-tih godina gostovale velike zvezde poput Carlos Gardela.

Amfiteatar je nekada mogao primiti 1.050 osoba, a danas je u njemu smešteno 120.000 naslova knjiga. Središnja kupola je zadržala izvorni romantični stil freske koja slavi kraj Prvog svetskog rata. Lože su ostale gotovo netaknute, a današnja svrha im je da posetiteljima pruže privatnost dok čitaju omiljenu knjigu. Pozornica je pretvorena u kafić u kojem u poslepodnevnim satima možete uživati u zvukovima klavira.

 

[Luda Srpska Druzina]

Smešten u prostranom danskom polju nalazi se tematski park poznat kao Zemlja Legendi (Sagnlandet Lejre), koji zamenjuje vrteške i šećernu vunu s autentičnim prikazom života nekih od najbrutalnijih razdoblja u istoriji čovečanstva.
Od kamenog do gvozdenog doba, Zemlja Legendi pokušava mešati zabavu sa brutalnom stvarnošću predindustrijskog društva. Park je osnovan 1964. godine kao mesto gde su arheolozi i antropolozi mogli pokušati rekonstruisati život drevnih civilizacija među prirodnim močvarama, jezerima i šumama.

Naučnici su napravili celo selo iz gvozdenog doba, zajedno sa kućama i opremom za uzgoj, kako bi naučili što više o tom načinu života. Stvarna korist od eksperimenata je bila kontraverzna, ali radoznali ljudi su vrlo brzo pohrlilli na lokaciju kako bi posmatrali ovaj naučni rad.

Danas je Zemlja Legendi prihvatila interes šire javnosti i razvila se u zabavni park koji poziva posetioce da dođu i sami iskuse život u prošlosti, a sve to dok se eksperiment i dalje vrši. Najvažniji delovi parka su originalno selo iz gvozdenog doba, kamp kamenog doba, tržište vikinga i poljoprivredne kolibe iz 19. stoljeća.

Posetioci se mogu oprobati i u nekoj od aktivnosti kao što su poljoprivreda, drevne rukotvorine, ili jednostavno posmatrati arheologe kako rade svoj posao.

 

[Luda Srpska Druzina]

Glečer Peterman je najveći glečer na severnoj hemisferi, lociran na severozapadnom Grenlandu. Povezuje grenlandski led sa Arktičkim okeanom.



Peterman glečer se sastoji od oko 800 km² leda. Sam “jezik” ovog glečera ima širinu od 15 km, dužinu od 70 km, i debljinu koja varira od oko 600 m u centru, pa sve do 30 metara na rubu. U avgustu 2010. godine ogromna santa odlomila se od glečera i redukovala njegovu masu za oko 10% i njegovu površinu za oko 25%.



Druga važna briga u vezi sa glečerom je topljenje glečera usljed globalnih klimatskih promjena. U saradnji sa Grinpisom, ekspedicija od tri istraživača provela je tri meseca na Grenlandu istražujući glečer i njegove promene usljed globalnog zagrevanja. Ono što su našli bila je prelepa Plava reka koja je stvorena kao rezulatat topljenja glečera.
Očigledno, 80% mase glečera Peterman je otopljena voda. Ova reka na glečeru je dobila naziv Plava reka i privlači veliki broj turista širom sveta svojom lepotom. S obzirom da reka uvijek pronađe drugi put kroz ogromna snegom prekrivena polja ona svake sezone izgleda drugačije, a za samu jarko plavu boju odgovoran je glečerski mulj.
Ljudi koji su privučeni netaknutom lepotom Grenlanda i njegovom izuzetnom čistoćom su uglavnom avanturisti, naučnici i istraživači.

Turistička organizacija na Grenlandu nudi širok spektar aktivnosti kao što je vožnja kajaka Plavom rekom, treking, istraživanje divljeg sveta, susret sa domorocima Grenlanda i razne druge aktivnosti i događaje.

 

[Luda Srpska Druzina]

Ostrvo Burano u Italiji možda jeste malen (trenutni broj stanovnika: 4.000), ali ga to ne sprečava da bude prepun šarma, kulture – i boje. Sa svojim kućama obojenim u dugine boje, ovaj grad je jedan od najposjećenijih i najfotografisanijih lokacija u Italiji.

Udaljen samo 40-ak minuta vožnje brodom od Venecije, Burano je staro ribarsko mesto s ribarskom tradicijom koja seže u rimsko doba. Grad se zapravo sastoji od četiri pojedinačna ostrva, odvojena uskim kanalima, te povezana mnoštvom prekrasnih pešačkih mostova.

Burano su osnovali Rimljani koji su prve kuće ovde gradili od vune i blata, a kasnije su ove jednostavne građevine zamenjene kućama od opeke (cigle) kada je i nastala tradicija bojenja istih u jarke dugine boje. Niko sa sigurnošću ne može reći zašto su sve kuće u Buranu ovako obojene, ali prema jednoj priči, kada su se ribari davno vraćali s mora nisu mogli prepoznati svoje domove kroz maglu, pa su ih tada počeli i bojiti različitim bojama.

Već stoljećima svaka porodica u Buranu ima svoju ‘zaštitnu boju’ kuće. Ako neko želi obojiti svoj dom, on mora poslati zahtev vladi koja će mu odgovoriti koje boje sme koristiti.

Pored šarenih kuća, ostrvo je takođe poznato i po čipki. Žene ostrva su stručnjaci u radu sa čipkom još od 1400-tih godina, a postale su poznate kada je Leonardo da Vinci od njih kupio tkaninu koja je korišcena na oltaru koji se nalazi u Duomo di Milano.

 

[Luda Srpska Druzina]

Iglo selo u Kakslautanenu u Finskoj je jedno od najromantičnijih odmarališta na Zemlji u kojem možete da ležite u luksuznom iglu sa staklenim krovom i uživate u spektakularnom prizoru na nebu – aurori borealis zajedno sa milionima blještavih zvezda. Pošto su napravljeni od posebnog stakla, pogled iz igloa ostaje kristalno jasan čak i kada temperatura padne na -30 °C.

Svaki iglo je opremljen toaletom i luksuznim krevetom, temperature su ugodne, a kao da sve to nije dovoljno, u igloe su čak ugrađene i saune Osim staklenih igloa (20), odmaralište nudi i klasične igloe od snega (60), restoran od snega, galeriju s ledenim skulpturama i snežnu kapelicu za venčanja. Iglo selo počinje sezonu svake godine između decembra i januara, u zavisnosti od vremenskih uslova, a ostaje otvoren sve do kraja aprila.

Pored spektakularnog noćnog neba i jedinstvenog smeštaja, Hotel Kakslautanen nudi i izlete, bilo da želite da idete na sankama koje vuku psi ili ipak na motorni pogon. Pored toga, tu su ribolov u ledu, skijaška staza duga 180 km, a takođe možete posetiti i Sampo ledolomac, jedini ledolomac na svetu otvoren za turiste.