Ova nasa lepa zemlja Srbija,pored ostalih lepota,ima mnogo predivnih manastira,
i to podignutih na najlepsim delovima ove zemlje.Ali tuga je videti,te prazne manastire,bez monahinja.Tek gde gde,u nekom manastiru ima dve do najvise tri
monahinje,a i to,vecinom vec starijih zena.Mislim da pod hitno,treba preko svih javnih
glasila,objasniti lepotu sluzenja i zivota u manastiru.Mnoge devojke,prosto neznaju gde ce,i kuda ce.Zbunjene devojke,idu od nemila do nedraga,neznajuci i neumeci da nadju
mesto,u koje ce baciti kotvu svog zivota.Dakle,vlada pravi mrak,u tom pogledu,sta zivot
u manastiru,nudi jednoj pristojnoj devojci.Nudi je pre svega,fizicki mir,u manastiru,
okruzenom predivnom prirodom.Nudi joj,tako potreban danas,dusevni mir.Monahinje u
manastiru,ima svaka svoje radne obaveze.Ali to su slatke obaveze,koje slozno
sestrinstvo manastira,sa radoscu otaljava.Zasto kazemo,sa radoscu?Pa zato,sto
kroz stalne molitve,horska pevanja,i predavanju svoje duse Isusu Hristu,monahinje
postizu jedno blazenstvo,koje ispunjava i njihove duse,i njihova tela.Ali,kada bi medija,samo deseti deo,koji posvecuju u svojim listovima i televiziji,pisuci o nekim
"starletama",nabiflanih groznih usana i napumpanih dojki,kada bi kazem,samo deo
svoga angazovanja,posvetili pisuci i objasnjavajuci devojkama,lepotu zivota u manastiru,sve bi bilo drukcije.Treba skinuti tu koprenu,sa objasnjavanja kako se
u manastirima zivi.Treba istina,o lepoti zivljenja u manastiru,kao i o lepoti,koju monahinje osecaju,time ,sto su se predale Bogu i njihova radost,kada svakodnevno
kroz molitve,slave Isusa Hrista.
i to podignutih na najlepsim delovima ove zemlje.Ali tuga je videti,te prazne manastire,bez monahinja.Tek gde gde,u nekom manastiru ima dve do najvise tri
monahinje,a i to,vecinom vec starijih zena.Mislim da pod hitno,treba preko svih javnih
glasila,objasniti lepotu sluzenja i zivota u manastiru.Mnoge devojke,prosto neznaju gde ce,i kuda ce.Zbunjene devojke,idu od nemila do nedraga,neznajuci i neumeci da nadju
mesto,u koje ce baciti kotvu svog zivota.Dakle,vlada pravi mrak,u tom pogledu,sta zivot
u manastiru,nudi jednoj pristojnoj devojci.Nudi je pre svega,fizicki mir,u manastiru,
okruzenom predivnom prirodom.Nudi joj,tako potreban danas,dusevni mir.Monahinje u
manastiru,ima svaka svoje radne obaveze.Ali to su slatke obaveze,koje slozno
sestrinstvo manastira,sa radoscu otaljava.Zasto kazemo,sa radoscu?Pa zato,sto
kroz stalne molitve,horska pevanja,i predavanju svoje duse Isusu Hristu,monahinje
postizu jedno blazenstvo,koje ispunjava i njihove duse,i njihova tela.Ali,kada bi medija,samo deseti deo,koji posvecuju u svojim listovima i televiziji,pisuci o nekim
"starletama",nabiflanih groznih usana i napumpanih dojki,kada bi kazem,samo deo
svoga angazovanja,posvetili pisuci i objasnjavajuci devojkama,lepotu zivota u manastiru,sve bi bilo drukcije.Treba skinuti tu koprenu,sa objasnjavanja kako se
u manastirima zivi.Treba istina,o lepoti zivljenja u manastiru,kao i o lepoti,koju monahinje osecaju,time ,sto su se predale Bogu i njihova radost,kada svakodnevno
kroz molitve,slave Isusa Hrista.
