(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PUN KUFER
A u božju mater
pun mi kufer svega
bezobrazluka, sebičluka, nevaspitanja, ludila i svakakvih bunila
pesimizma, šovinizma, idiotizma
osmeha bez osmeha što na masku liče
pa mi dušicu nežnu plastikom svojom spiče
I para nema ali posla i odgovornosti ima
Tako da osećaj imam da je sve od dima
I previše ima tuga
A nigde zelenog nasmejanog luga
Što duh vrcavi podigne pa poleti kao ptica
Te svet odozgore ima neka druga lica
I…..liči na sliku nekog talentovanog naivca
A u božju mater
pun mi kufer svega
idem na put mis’o spremam
odoh malo da odremam
možda malko i odsnevam
mada mi sve neke karakondžule u san dnevni nenajavljene dolaze
za njih se Bogu hvala a i meni direktorka pobrine
A Ljiljka kad reši da sanja
eee….onda sanjam…šareno
na “putu za nigde”
odem “negde”…
OJHAAA
PS Dobar dan blogeri......
samo moli boga da me ne zapljusne kakva veća voda...e tad...ne "znajem" kako bi se snašla....zato dok trajem....volem...baš nesebično volem ovaj šarni svijet
а онда правац у луг да Маци наплатиш дуг 
...znaš na šta liče.... a ide leto ...kako ću 
(ovo znači brak...tako rekla modla hahahah)