Za razliku od Polluxa, Aedan je bio kompletno obučen, kao i uvek. Stariji Narod ne mari za vrućinu ili hladnoću, ne smeta im ni kiša ni mećava. Kad su koristili svoje Zakonom regulisano pravo da silaze u ljudska sela, mnogo ih je bilo tek ovlaš obučeno i često boso. Bilo je potpuno normalno sresti nekog od Starijeg Naroda golog do pasa, naprimer, ali nije bilo moguće ni sanjati nikog od njih bez oružja. Margit se kroz godine često znala zapitati kako uspevaju da ga sakriju kad dolaze među ljude. Po Zakonu, nisu smeli da se mešaju sa smrtnicima naoružani, međutim, ta je stavka - kao i još tuce njih - bila tek šuplja fraza. Niko pri čistoj svesti nije pomišljao da bi se Stariji Narod držao te odredbe, što je bio osnovni razlog da je čak ni sestre ne uzimaju za ozbiljno. Međutim, ovo je bila njihova teritorija, i tu su mogli da nose oružje neskriveno, i sasvim očigledno.
Osim Aedana, kod koga nikakvo oružje još nije uspela uhvatiti pogledom, za sve godine koliko su se poznavali.
Na mnoge je načine Aedan bio drukčiji. Njegova odeća lovca, zelena i mrka, njegove visoke čizme, njegove rukavice od meke jelenske kože, to što nikad ne nosi oružje otvoreno, čak ni ovde gde je imao puno pravo - način na koji je govorio i to šta je radio - maltene sve je bilo drukčije kod Aedana. Margit nije znala mnogo o čudnim, ukrštenim rodbinskim vezama u Šumi, osim onoga što su znali svi: to da je Aedan bio sin jedinac Poštovane Brigid, najpribližnije što bi se u ljudskoj rasi moglo nazvati princem. Ali Stariji Narod nije imao ljudsku hijerarhiju, i Aedana bi mnogo bolje opisao izraz starešina klana, ili čak i vođa čopora.
Ponekad se pitala je li to jedini razlog što je Aedan drugačiji. Nekako se činilo da nije.
Ignorišući njegovu opasku, učinila je besprekoran naklon, rekavši:
-Pozdrav Starijem Narodu.
Aedan je oklevao delić trena pre nego joj je uzvratio naklon.
-Pozdrav Mlađoj Braći. O čemu se radi, sestro?
Mada čak ni Aedan nije mogao izbeći Zakon Pozdrava, Margit je znala da ga mrzi iz dna duše. Nikad nije lamentirao na njim, niti pružao više od krajnjeg minimuma na koji je bio prisiljen. Većina ako ne i svi u Šumi osećali su sličan otpor povodom toga, obzirom da Mlađu Braću, kako su nazivali smrtnike, niko od njih nije uzimao za ozbiljno, kamoli smatrao ravnima sebi, a pogotovo ne da zaista dele ikakvo srodstvo. Margit se slagala. Sestre su je naučile da ne postoji krvna srodnost između smrtnika i Šume, i da je "braća" puka kurtoazija ušla u Zakon prosto zato što je Stariji Narod oduvek tako nazivao ljude. Odnosno, kad je u pitanju bila forma i ceremonija. U principu, za smrtnike su koristili mnogo gora imena.
Niko to nije znao bolje od Margit. Nije se ni sećala više koliko dugo poznaje Aedana.
Mada se po njihovom ponašanju u tom trenutku to nikako nije moglo zaključiti.
Ne stavljajući više na kušnju njegovo strpljenje - uostalom, i ona je prekršila Zakon došavši na ivicu Šume, i Pollux bi je mogao svaki čas ubiti i da nikom ne polaže račune oko toga - rekla je:
-Pre tri dana je došlo do incidenta u selu.
Osim Aedana, kod koga nikakvo oružje još nije uspela uhvatiti pogledom, za sve godine koliko su se poznavali.
Na mnoge je načine Aedan bio drukčiji. Njegova odeća lovca, zelena i mrka, njegove visoke čizme, njegove rukavice od meke jelenske kože, to što nikad ne nosi oružje otvoreno, čak ni ovde gde je imao puno pravo - način na koji je govorio i to šta je radio - maltene sve je bilo drukčije kod Aedana. Margit nije znala mnogo o čudnim, ukrštenim rodbinskim vezama u Šumi, osim onoga što su znali svi: to da je Aedan bio sin jedinac Poštovane Brigid, najpribližnije što bi se u ljudskoj rasi moglo nazvati princem. Ali Stariji Narod nije imao ljudsku hijerarhiju, i Aedana bi mnogo bolje opisao izraz starešina klana, ili čak i vođa čopora.
Ponekad se pitala je li to jedini razlog što je Aedan drugačiji. Nekako se činilo da nije.
Ignorišući njegovu opasku, učinila je besprekoran naklon, rekavši:
-Pozdrav Starijem Narodu.
Aedan je oklevao delić trena pre nego joj je uzvratio naklon.
-Pozdrav Mlađoj Braći. O čemu se radi, sestro?
Mada čak ni Aedan nije mogao izbeći Zakon Pozdrava, Margit je znala da ga mrzi iz dna duše. Nikad nije lamentirao na njim, niti pružao više od krajnjeg minimuma na koji je bio prisiljen. Većina ako ne i svi u Šumi osećali su sličan otpor povodom toga, obzirom da Mlađu Braću, kako su nazivali smrtnike, niko od njih nije uzimao za ozbiljno, kamoli smatrao ravnima sebi, a pogotovo ne da zaista dele ikakvo srodstvo. Margit se slagala. Sestre su je naučile da ne postoji krvna srodnost između smrtnika i Šume, i da je "braća" puka kurtoazija ušla u Zakon prosto zato što je Stariji Narod oduvek tako nazivao ljude. Odnosno, kad je u pitanju bila forma i ceremonija. U principu, za smrtnike su koristili mnogo gora imena.
Niko to nije znao bolje od Margit. Nije se ni sećala više koliko dugo poznaje Aedana.
Mada se po njihovom ponašanju u tom trenutku to nikako nije moglo zaključiti.
Ne stavljajući više na kušnju njegovo strpljenje - uostalom, i ona je prekršila Zakon došavši na ivicu Šume, i Pollux bi je mogao svaki čas ubiti i da nikom ne polaže račune oko toga - rekla je:
-Pre tri dana je došlo do incidenta u selu.
