Nakon što ju je onaj prvi nalet samrtno hladnog straha prošao, Margit je siknula:
-Ne sad, Aedane. Imaćemo razgovor, i te kako. Ali ne sad.
Zakoračila je, međutim, on spusti ruku na njeno rame i zaustavi je bukvalno u pola pokreta.
-Gde misliš da si pošla, zapravo?
-Da išćuškam onu gusku, naravno, pre nego...
-Pre nego šta? Uđe u Šumu? Isto ono što si i sama uradila?
-Ne pričaj gluposti, nisam ušla u...
-U redu.
-Šta..?
-Rekao sam: u redu. Idi.
Margit nestrpljivo strese njegovu ruku sa sebe, okrete se na peti i poče hodati nazad pravcem kojim je došla.
Ili je bar mislila da to čini. Jer, nije napravila ni tri koraka, kad se našla na istom mestu od maločas, licem u lice s Aedanom.
Oči joj se razrogačiše.
-Šta, za ime svih bogova..?
Stajali su na majušnom, pedalj širokom proplanku, ali dovoljno velikom da mesec odgore zasija na njih punim svetlom. Aedan ju je gledao s izrazom koji nije razumevala. Rekao je:
-Pa? Mislio sam da si krenula.
-Šta se dešava, Aedane? Zašto sam ponovo ovde pred tobom?
-Iskreno? Šuma ima svoje načine. Ni nama to nije uvek jasno.
-Oh, prestani. Nemam vremena za ove gluposti. Prestani da radiš šta god radio...
-Ne radim ništa, gusko. Rekao sam ti, nisam li? Šuma to radi.
-Kako god. Izvedi me van.
On se nasmije.
-Teško. Nemam nameru da se vrtim ovde cele noći.
-Ali ti možeš da izađeš..!
-Ali ja nisam smrtan.
-Oh, za ime svih prokletih...
Prasnula je, kao kad su bili deca i ona tvrdoglavo zahtevala nešto što joj je on odbijao učiniti:
-Ali ja moram izaći, koji ti je vrag, Aedane?!..
-Onda nisi trebala ulaziti, sestro Margit. Mislio sam da je to prvo što se u Redu nauči.
Margit zarine lice u ruke.
-Problem s tobom, sestro Margit, jeste što, mada toliko dobro poznaješ Zakone, u stvari ih ne razumeš. Vi smrtnici mislite o Zakonima isto kao što mislite o onim sitnim dečijim zabranama koje donosite između sebe. Svako od vas zna da se zabrane mogu izbeći, izokrenuti ili prosto ignorisati. Ali Zakoni nisu ljudske zabrane i u njima ništa nije dvosmisleno. Zakoni su bukvalni. Kad Zakon kaže da smrtnici iz Šume ne izlaze, to prosto znači da smrtnici iz Šume ne izlaze. Ništa više i ništa manje.
-To nije ono što Dogma uči. U većini slučajeva, Zakoni su eufemizam. Ući u Šumu je eufemizam po sebi, i zapravo označava sparivanje između naša dva roda, ne prost čin šetnje među drvećem.
-Sad razumeš, zar ne?
-Hoćeš da kažeš da Dogma greši? Da je Red osnovan na neodrživim i pogrešno tumačenim temeljima?
-Red je glupava ljudska razbibriga. Još jedan način koji ste izabrali da bi ubedili sebe da imate kontrolu. Smrtnik se ničega ne plaši koliko haosa. Da ste u stanju - kao što niste - zaista razumeti Zakone, postojanje Reda bilo bi potpuno izlišno. Ono je izlišno čak i sada, jer ceo vek uči ljude pogrešnim stvarima. Postojanje sestrinstva nikad nije imalo nikakvu svrhu.
-U redu. Je li ceo moj život bio besmislen, onda?
-Zapravo, da.
Iscerio se.
-Ali nemoj sebi tako strogo da sudiš, sestro Margit. Ti si taj život napustila, ako ništa drugo.
-Ne pričaj gluposti. Ja sam položila Zavet.
-Tvoj Zavet je besmislen takođe.
Ona mu ne odgovori.
Proplankom se širilo ljupko ovalno jezerce puno sunca. Sunce je pozlatilo vlažne jezerske obale, vrbe kojima su grane leno plutale po površini vode, bleskajući svakim listom ponaosob, vitke trščane stapke koje su lelujale na dašku povetarca. Dublje od proplanka, šuma je bila polumračna i senovita, kao da je noć nikad sasvim ne napušta. Margit je posmatrala pčele koje su zujale u bokoru cvetova pored njenih nogu.
-Kakvo je ovo mesto, Aedane?
-Uobičajeno. Samo jedna od stražarski postaja koje povremeno koristimo.
-Ne sećam se da sam videla nešto tako lepo, zapravo.
-Ali ništa nisi videla, šašava. Još uvek smo blizu granice.
Granice koju ne mogu preći, pomislila je Margit. Ali Aedan joj je rekao da je vodi kod svoje majke, i ona se nadala da će ceo ovaj ludi san uskoro završiti.
Poštovana Brigid je bila sva vlast u Šumi i, kako se pričalo, jedina koju Šuma sluša. Ona je morala iznaći način za nju, čak ni ako niko drugi nije u stanju. Aedan je mogao pričati šta hoće, ali njen ulazak u Šumu bio je žalosna greška. Brigid je to naprosto morala uvideti. Ako su priče o njoj bile tačne, onda je bila najmudrije stvorenje koje je postojalo u oba sveta, i smrtnom i u Šumi. Brigid će naći način.
Obećanje susreta s Poštovanom bilo je ono što ju je smirilo, i razlog zašto je dozvolia Aedanu da je povede sa sobom.
-Ne sad, Aedane. Imaćemo razgovor, i te kako. Ali ne sad.
Zakoračila je, međutim, on spusti ruku na njeno rame i zaustavi je bukvalno u pola pokreta.
-Gde misliš da si pošla, zapravo?
-Da išćuškam onu gusku, naravno, pre nego...
-Pre nego šta? Uđe u Šumu? Isto ono što si i sama uradila?
-Ne pričaj gluposti, nisam ušla u...
-U redu.
-Šta..?
-Rekao sam: u redu. Idi.
Margit nestrpljivo strese njegovu ruku sa sebe, okrete se na peti i poče hodati nazad pravcem kojim je došla.
Ili je bar mislila da to čini. Jer, nije napravila ni tri koraka, kad se našla na istom mestu od maločas, licem u lice s Aedanom.
Oči joj se razrogačiše.
-Šta, za ime svih bogova..?
Stajali su na majušnom, pedalj širokom proplanku, ali dovoljno velikom da mesec odgore zasija na njih punim svetlom. Aedan ju je gledao s izrazom koji nije razumevala. Rekao je:
-Pa? Mislio sam da si krenula.
-Šta se dešava, Aedane? Zašto sam ponovo ovde pred tobom?
-Iskreno? Šuma ima svoje načine. Ni nama to nije uvek jasno.
-Oh, prestani. Nemam vremena za ove gluposti. Prestani da radiš šta god radio...
-Ne radim ništa, gusko. Rekao sam ti, nisam li? Šuma to radi.
-Kako god. Izvedi me van.
On se nasmije.
-Teško. Nemam nameru da se vrtim ovde cele noći.
-Ali ti možeš da izađeš..!
-Ali ja nisam smrtan.
-Oh, za ime svih prokletih...
Prasnula je, kao kad su bili deca i ona tvrdoglavo zahtevala nešto što joj je on odbijao učiniti:
-Ali ja moram izaći, koji ti je vrag, Aedane?!..
-Onda nisi trebala ulaziti, sestro Margit. Mislio sam da je to prvo što se u Redu nauči.
Margit zarine lice u ruke.
-Problem s tobom, sestro Margit, jeste što, mada toliko dobro poznaješ Zakone, u stvari ih ne razumeš. Vi smrtnici mislite o Zakonima isto kao što mislite o onim sitnim dečijim zabranama koje donosite između sebe. Svako od vas zna da se zabrane mogu izbeći, izokrenuti ili prosto ignorisati. Ali Zakoni nisu ljudske zabrane i u njima ništa nije dvosmisleno. Zakoni su bukvalni. Kad Zakon kaže da smrtnici iz Šume ne izlaze, to prosto znači da smrtnici iz Šume ne izlaze. Ništa više i ništa manje.
-To nije ono što Dogma uči. U većini slučajeva, Zakoni su eufemizam. Ući u Šumu je eufemizam po sebi, i zapravo označava sparivanje između naša dva roda, ne prost čin šetnje među drvećem.
-Sad razumeš, zar ne?
-Hoćeš da kažeš da Dogma greši? Da je Red osnovan na neodrživim i pogrešno tumačenim temeljima?
-Red je glupava ljudska razbibriga. Još jedan način koji ste izabrali da bi ubedili sebe da imate kontrolu. Smrtnik se ničega ne plaši koliko haosa. Da ste u stanju - kao što niste - zaista razumeti Zakone, postojanje Reda bilo bi potpuno izlišno. Ono je izlišno čak i sada, jer ceo vek uči ljude pogrešnim stvarima. Postojanje sestrinstva nikad nije imalo nikakvu svrhu.
-U redu. Je li ceo moj život bio besmislen, onda?
-Zapravo, da.
Iscerio se.
-Ali nemoj sebi tako strogo da sudiš, sestro Margit. Ti si taj život napustila, ako ništa drugo.
-Ne pričaj gluposti. Ja sam položila Zavet.
-Tvoj Zavet je besmislen takođe.
Ona mu ne odgovori.
Proplankom se širilo ljupko ovalno jezerce puno sunca. Sunce je pozlatilo vlažne jezerske obale, vrbe kojima su grane leno plutale po površini vode, bleskajući svakim listom ponaosob, vitke trščane stapke koje su lelujale na dašku povetarca. Dublje od proplanka, šuma je bila polumračna i senovita, kao da je noć nikad sasvim ne napušta. Margit je posmatrala pčele koje su zujale u bokoru cvetova pored njenih nogu.
-Kakvo je ovo mesto, Aedane?
-Uobičajeno. Samo jedna od stražarski postaja koje povremeno koristimo.
-Ne sećam se da sam videla nešto tako lepo, zapravo.
-Ali ništa nisi videla, šašava. Još uvek smo blizu granice.
Granice koju ne mogu preći, pomislila je Margit. Ali Aedan joj je rekao da je vodi kod svoje majke, i ona se nadala da će ceo ovaj ludi san uskoro završiti.
Poštovana Brigid je bila sva vlast u Šumi i, kako se pričalo, jedina koju Šuma sluša. Ona je morala iznaći način za nju, čak ni ako niko drugi nije u stanju. Aedan je mogao pričati šta hoće, ali njen ulazak u Šumu bio je žalosna greška. Brigid je to naprosto morala uvideti. Ako su priče o njoj bile tačne, onda je bila najmudrije stvorenje koje je postojalo u oba sveta, i smrtnom i u Šumi. Brigid će naći način.
Obećanje susreta s Poštovanom bilo je ono što ju je smirilo, i razlog zašto je dozvolia Aedanu da je povede sa sobom.