Sestra Ofelia nije morala objašnjavati zašto joj govori da obrati pažnju na mlađu sestru Ifigeniju. Margit je bilo jasno. Nije bilo nijednog aspekta samostanskog života koji bi zahtevao da se sestri Ifigeniji udeli posebna pažnja. Moglo se raditi samo o jednom.
Njen je strah bio potvrđen još prve večeri kad je, bdijući na prozoru, spazila sestru Ifigeniju kako se u gluvo doba noći iskrada iz samostana. Ujutro je otišla pravo kod sestre Ofelie u njenu spavaonicu, nešto što sestre nikad nisu radile. Bez uvoda, pitala je:
-Koliko to već traje, sestro?
Sestra Ofelia je još uvek plela svoju dugu kosu boje kestena. Nije gledala u Margit kad joj je odgovorila.
-Neke dve nedelje, rekla bih.
-Dve nedelje..?
Sestra Ofelia ju je ignorisala.
-Ali ne mogu vam to garantovati. To je bilo vreme kad sam ja primetila.
-Šta ste primetili, tačno?
-Mlađa sestra Ifigenija je moja nekadašnja pitomica. Poznajem je vrlo dobro. Pretpostavljam da je to razlog što sam primetila da je njeno ponašanje čudno i inače njoj nesvojstveno. Bila je rastresena i jutrom ostavljala utisak kao da celu noć nije ni trenula.
-Jeste li onda primetili da se iskrada noću?
-Ne odmah. Ali njeno se stanje nije poboljšavalo, i to me je počelo brinuti.
-Ali zašto ste ćutali dve nedelje, za ime svih bogova?
Sestra Ofelia je prestala splitati kosu i najzad pogledala u nju.
-Mlađa sestra više nije moja pitomica. Obe imamo svoja zaduženja. I, osim toga, uhoditi ljude je niskost poslednje vrste.
-Oh, sestro...
-Priznajem da mi u početku ni na um nije padalo o čemu se radi. Mlađa sestra, prosto, nije takva. Ako me razumete.
-Da, to sam i ja verovala.
-Nisam odobravala kad ste je poveli u Šumu onaj dan, ali sam svakako imala poverenja u njen razum i predanost Redu. Pogrešila sam.
-Ne. U stvari sam ja ta koja je pogrešila. Vi ste bili u pravu. Ako se nešto dogodi sestri Ifigeniji, to će ići na moju dušu.
-Još je rano. Takve stvari zahtevaju vremena čak i kod ljudi koji nikad nisu imali doticaja s Dogmom. Ali svakako smatram da je potrebno reagovati. Neprilično je da jedna sestra...
Sestra Ofelia je naglo zastala. Margit se učinilo da je pocrvenela, mada se mogla zakleti da nikad nije videla sesru Ofeliu kako crveni. Rekla je:
-Sestro, molim vas. Nema potrebe da vam bude neprijatno. Niste me uvredili. Čak i da jeste, to je od vrlo malog značaja. Sad je jedino bitno da sestru Ifigeniju vratim pod okrilje Reda. To je moja odgovornost, jer se nikad ne bi našla u ovoj situaciji da nije bilo mene i moje pogrešne procene.
Sestra Ofelia joj nije ništa uzvratila na to. Nije ni morala.
Njen je strah bio potvrđen još prve večeri kad je, bdijući na prozoru, spazila sestru Ifigeniju kako se u gluvo doba noći iskrada iz samostana. Ujutro je otišla pravo kod sestre Ofelie u njenu spavaonicu, nešto što sestre nikad nisu radile. Bez uvoda, pitala je:
-Koliko to već traje, sestro?
Sestra Ofelia je još uvek plela svoju dugu kosu boje kestena. Nije gledala u Margit kad joj je odgovorila.
-Neke dve nedelje, rekla bih.
-Dve nedelje..?
Sestra Ofelia ju je ignorisala.
-Ali ne mogu vam to garantovati. To je bilo vreme kad sam ja primetila.
-Šta ste primetili, tačno?
-Mlađa sestra Ifigenija je moja nekadašnja pitomica. Poznajem je vrlo dobro. Pretpostavljam da je to razlog što sam primetila da je njeno ponašanje čudno i inače njoj nesvojstveno. Bila je rastresena i jutrom ostavljala utisak kao da celu noć nije ni trenula.
-Jeste li onda primetili da se iskrada noću?
-Ne odmah. Ali njeno se stanje nije poboljšavalo, i to me je počelo brinuti.
-Ali zašto ste ćutali dve nedelje, za ime svih bogova?
Sestra Ofelia je prestala splitati kosu i najzad pogledala u nju.
-Mlađa sestra više nije moja pitomica. Obe imamo svoja zaduženja. I, osim toga, uhoditi ljude je niskost poslednje vrste.
-Oh, sestro...
-Priznajem da mi u početku ni na um nije padalo o čemu se radi. Mlađa sestra, prosto, nije takva. Ako me razumete.
-Da, to sam i ja verovala.
-Nisam odobravala kad ste je poveli u Šumu onaj dan, ali sam svakako imala poverenja u njen razum i predanost Redu. Pogrešila sam.
-Ne. U stvari sam ja ta koja je pogrešila. Vi ste bili u pravu. Ako se nešto dogodi sestri Ifigeniji, to će ići na moju dušu.
-Još je rano. Takve stvari zahtevaju vremena čak i kod ljudi koji nikad nisu imali doticaja s Dogmom. Ali svakako smatram da je potrebno reagovati. Neprilično je da jedna sestra...
Sestra Ofelia je naglo zastala. Margit se učinilo da je pocrvenela, mada se mogla zakleti da nikad nije videla sesru Ofeliu kako crveni. Rekla je:
-Sestro, molim vas. Nema potrebe da vam bude neprijatno. Niste me uvredili. Čak i da jeste, to je od vrlo malog značaja. Sad je jedino bitno da sestru Ifigeniju vratim pod okrilje Reda. To je moja odgovornost, jer se nikad ne bi našla u ovoj situaciji da nije bilo mene i moje pogrešne procene.
Sestra Ofelia joj nije ništa uzvratila na to. Nije ni morala.